Говор о свом времену

Некада сам мислио да је штампање изабраних песама неко свођење рачуна песника са самим собом. Али сам убрзо увидео колико је то користан и ефикасан начин да песник омогући својим читаоцима увид у његово стваралаштво. Појединачне књиге овде су поређане хронолошки и добиле су улогу циклуса, из сваке је узето по неколико песама па ће читаоци моћи да виде све стилске, тематске и друге одлике моје поезије.

У разговору за "Новости" Драган Драгојловић овако објашњава разлоге за објављивање обимне књиге "Изабране и нове песме". Желео је да му књига изађе код "Просвете" јер је својевремено био председник Управног одбора ове куће у време када је сваки дан излазила по једна књига. Наглашава, да би опстанак "Просвете", која је други и дефинитивни пут на продаји, био дуг према нашој култури.

* Ваше и песничке и прозне књиге имале су по неколико издања...

- То ми је велики подстицај. Ништа нема боље за песника или писца од тога када његове претходне књиге отварају пут новим књигама. Ја сам један од писаца који је радио више од четрдесет година на пословима са пуним радним временом. То не само да ми је одузимало време за писање већ ми је правило штету као писцу, првенствено из некњижевних разлога. Важно је имати повод за оспоравање. Нисам на то обраћао пажњу јер нисам живео од свог књижевног дела, а можда сам делом за њега живео.

* Често се традиционално и модерно посматрају као супротности, а помињање митског и националног неретко се представља као превазиђено?

- Волео бих да нам неко тачно каже шта је и због чега модерно. Да ли књижевност постоји да би испунила нечије захтеве за формом? Мој идеал је једноставност која није баналност, аутентичан и уверљив говор који нешто казује. Сигуран сам да је то пут до можда недостижног савршенства. За мене је, поред осталог, говор о свом времену, народу и простору у којем живимо и преко којега улазимо у породицу света легитиман и потребан.

* Српска књижевност протеклих деценија била је под утицајем разних нових покрета и праваца. Шта су нам они донели?

- Од дадаизма, футуризма и многих "изама", па до модернизма и постмодернизма тражени су нови манифести и продори, аутори су тежили новом и другачијем од дотадашњег. Ни један од тих "изама" није постао главна матица књижевности, али су сваки од њих били ново искуство. Неки су показали да воде у слепу улицу и доводе у питање опстанак романа или приче као књижевне врсте. Ту се морало застати и кренути назад. И поезија је забасала на те странпутице и изгубила читаоце. Наш проблем је понекад и у томе што се овде нешто тек уводи, а већ је превазиђено тамо где је започело.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА

* Књижевна критика већ дуже времена као да је на периферији културног живота?

- Књижевна критика је ту где је саму себе довела, на штету себе и књижевности. Један од разлога би могао бити тај да су се њоме бавили и они који то нису знали да раде, као и они који нису умели да изађу из непродуктивних естетских норми. Ту је и неспремност критике да буде политички неутрална и без аутоцензуре, а често је на делу и непоузданост њених судова. На Западу се, пак, сада користе текстови из новина да би се представљале поједине књиге. Комерцијална "аждаја" тражи своје. Ту су плаћени пропагатори и они који читају књиге прескачући десетине страница. То раде и они који су у жиријима. Књижевност није више земља "Аркадија", о којој су писци сањали, нити предсобље из кога се иде право у вечност.