Адиана Лизбоа: Животна игра пуног срца

БРАЗИЛЦИ су врло креативне и веселе особе. Чак и из тешких ситуација извлаче животну радост и живе живот. Можда је то најлакше видети кроз фудбал, јер су у ономе што воле изузетни и остварени - каже за "Новости" Адриана Лизбоа, једна од најзначајнијих савремених бразилских књижевница, која је ових дана гошћа Београда, издавачке куће "Клио" и Факултета за медије и комуникацију, и представља роман "Као гавран црно", у преводу Соње Асановић Тодоровић.

Лизбоа је рођена у Рио де Жанеиру, једно време живела је у Француској и Јапану, а садашња адреса јој је у америчкој држави Колорадо. Завршила је основне студије на Музичкој академији у родном граду, наступала у џез оркестру, докторирала књижевност, објавила 11 књига, освојила престижне награде међу којима је и "Жозе Сарамаго" и уврштена у избор 39 најистакнутијих писаца Латинске Америке.

У роману који је сада пред српском публиком исписује необичну аутобиографску причу о одрастању и сазревању, потрази за коренима, идентитетом и животним циљевима, истовремено откривајући мрачне стране нововековне историје своје земље.

- Књига има две важне вертикале од којих сам пошла: једна је пријатељство сваке врсте, све оно што градимо током целог живота, друга је тражење свог места у свету, али не физичког. Реч је о емигрантима који покушавају да нађу начин да живе у другом простору и да нађу себе - каже Лизбоа о свом роману.

* Разликују ли се Јужноамериканци, Северноамериканци и Европљани у приступу путовањима и одласцима из домовине, у односу према животним циљевима?

- Бразилци су релативно скоро почели да путују и да се интересују за друге земље. Врло су радознали и то раде од срца, заиста их све интересује и сви изласци из земље јако су им важни.

Американци се другачије понашају, они морају да се осећају заштићено када су негде другде. А код Европљана је све много природније када напуштају место боравка. Можда зато што су земље мање, ближе једне другима, лакше се прилагођавају него они који преваљују веће раздаљине.

* Кажете да поглед на другачији свет зависи и од језика?

- Један Северноамериканац очекује и сигуран је да његов језик свако говори, где год да оде и не брине се да ли ће га неко разумети. Наступа са супериорне позиције, понекад је чак и арогантан када посматра друге културе. Латиноамериканац искрено жели да сазна о другој култури, о ономе што гледа око себе, на истом је нивоу са домаћинима.

* Има ли књижевност данас друштвену моћ?

- Раније је имала ту улогу, утицала је и мењала доста ствари у друштвима. Као да је била на пиједесталу цивилизације, да ју је гурала напред, и њено место било је осигурано.

* На једном месту у роману кажете да је свет постао "место подивљалог безобразлука".

- Мислим да је свет увек био такав само што се сада то више види. Човечанство решава једне проблеме и истовремено ствара друге. Како се може говорити о бесконачном развоју, сталном напредовању на планети која је ограничена? Какве то последице ствара?

ПОДЕЉЕНО ДРУШТВО

Без обзира на врло позитивна кретања и развој Бразила у последње време, морамо бити свесни да је то друштво социјално врло подељено, са великим проблемима корупције, неједнакости, великог сиромаштва. То је оно што мора да се искорени и да се богатство које земља има на прави начин искористи. Демонстрације поводом Светског првенства у фудбалу нека су врста поруке да Бразил није само оно што се мисли и да постоји и нешто друго, каже књижевница.