Нова књига Рајка Петрова Нога С мене на уштап

ХРОНИКУ личних дана и наших година приказао је песник Рајко Петров Ного у новој прозној књизи "С мене на уштап", која је у четвртак представљена у просторијама Српске књижевне задруге.

Књига се састоји од дневничких белешки од 1998. до 2002. године, есеја, биографских и аутопоетичких реминисценција и беседа, а хуморна жанровска ознака "ремоар" која стоји испод наслова, по речима професора Јована Делића, указује на њену необичност и хибридност.

- Ово је сведочанство о драматичном и крвавом крају другог и почетку трећег, од Христа још удаљенијег миленијума. У дневнику који није вођен систематично него "с мене на уштап", Ного говори и о својој поезији и лектири, о бризи и страху за судбину свог народа и себе. Његове беседе скупљене на једном месту делују моћно и као снажан ослонац једној биографији - рекао је Делић.

Заједничком подухвату објављивања ове књиге са СКЗ приступио је "Источник" Епархије канадске из Торонта, па је о њеном значају говорио и Радован Гајић, српски песник који живи у том граду.

- И поред силине зуја електронских сокоћала, гуглованог и викиликсованог савременог Света, тамо где живим и одакле долазим слово наше штампане речи још увек се слави и поштује, па и реликвијски. У тим просторима живи и један син Рајка Петрова Нога, Владимир, али тамо Ного има много своје духовне деце; бројни су који његову поезију читају, знају и дишу. Ного је, међу нама тамо, један од малобројних чувара духовног искона са којим живимо и који нас бодри да преживимо као своји у духу свом - рекао је Гајић.

Одломке из Ногове књиге читао је глумац Срба Милин, а аутор је кратко објаснио како је и зашто написао ово дело, у ком се укрштају његове приватне и јавне речи:

- Ни себи не бих могао да објасним зашто са, годину дана пре смртоносних напада деветнаест најјачих земаља Запада на усамљене Србе и Србију, почео "с мене па на уштап" да водим дневник. Никада више, ни пре ни после. Бележио сам само оно што ми се чинило да морам; као кад полажеш рачун себи, и ником другом. У затишјима између стихова, држало ме ту годину, и ону страшну која ће иза ње доћи, и још сасвим мало. Либар у који сам то записивао, затурио сам. Да га пронађем и да му се вратим, подстакао ме је Даба Шон, кинески писац: "Пиши истиниту причу свога живота. Па то би били пре неки мемоари него роман. Па нека, сви су романи помало дневници, мемоари, а мемоари романи, сећања и машта, 'ремоари', мемоари фантасте. Пиши ситнице, ми смо саздани од ситница, али густо, да не дува ветар кроз реченице." Након петнаестак година тај сам рукопис тек малчице стилски стиснуо - да не дува ветар кроз реченице - и дао му наслов "С мене на уштап" - рекао је Ного.

КАЗНА ЗА УСМЕНОСТ

ЈЕ ли полагање рачуна и подвлачења црте на овом папиру вид терапије или самопозлеђивања. Стиже ли ме казна за упорну усменост. То да све носим у глави - док шетам, спавам, живим - да ништа не записујем док се речи саме не наместе и сложе. Јесу ли ми многе замисли, сензације, готови стихови и строфе неповратно побегли зато што нисам имао навику да бележим... - пише Ного у новој књизи.