Култура

Светлана отишла тихо, како је и живела

Д. Бт.

12. 04. 2014. у 20:31

Књижевница Светлана Велмар Јанковић сахрањена у својој породичној гробници на Новом гробљу у Београду. Над ковчегом преминуле нико није говорио, јер је она тако желела

КАКО је и желела, тихо и без опроштајних говора, велика српска књижевница Светлана Велмар Јанковић јуче је сахрањена у породичној гробници свог деде Велислава Вуловића, где је и њена мајка, на Новом гробљу у Београду.

Опело су служила тројица свештеника, а од најближе породице били су присутни супруг Жарко Рошуљ, сестра Гордана, унук Марко, коме је посветила изузетну књигу за децу "Књига за Марка". Испраћају књижевнице која је оставила трајан печат у српској књижевности у последњих пола века, присуствовали су и Никола Хајдин, председник САНУ, Иван Тасовац, министар културе, принц Александар Карађорђевић са супругом Катарином, Предраг Марковић, издавач Светланиних многобројних књига, Дејан Ристић, државни секретар за културу, академици, угледни писци, универзитетски професори, као и представници Народне библиотеке Србије (чији је била председник Управног одбора) и "Просвете", у којој је дуго година радила као уредник.

Иза Светлане Велмар Јанковић, која је рођена 1933. у Београду, где је провела цео живот, дубоко инспирисана његовом прошлошћу, драматичном историјом и личностима које су је обележиле, остала су дела изузетних уметничких домета. Међу њима су "Дорћол", "Лагум", "Бездно", "Востаније", "Нигдина", "Прозраци", "Савременици", "Уклетници"... за које је стекла највеће награде и несвакидашњу приврженост огромног броја читалаца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације