Андрић, чувар будућности

НА Филолошком факултету у уторак је представљена "Дигитална архива рукописне заоставштине Иве Андрића", што чини прву фазу пројекта критичког издања "Целокупна дела Иве Андрића". Министар просвете Томислав Јовановић оценио је да је реч о преломном тренутку у нашој култури.

- Данас, када као држава стојимо на отвореној капији Европе, у једну нову технологију уводимо човека који је одавно, много пре нас, постао део Европе и света, а заувек остао свој - поручио је министар Јовановић и додао да ће његово министарство помоћи Филолошком факултету у припремању дигитализације наше свеукупне културне баштине.

Критичко издање целокупних дела Иве Андрића, по оцени декана Филолошког факултета Александре Вранеш, представља "одговоран чин чувања наше баштине у сврху развоја научних истраживања".

- Мали је број писаца у нашем народу чије је стваралаштво заокружено критичким издањем целокупних дела. Лично, као библиограф, рад на овом пројекту Иве Андрића доживљавам као привилегију - поручила је Вранешова и додала да је овај факултет започео формирање сопствене дигиталне библиотеке.

Дигитализација Андрићевих рукописа, доступних у Архиви САНУ, завршена је у потпуности. У електронску форму стављено је 118.100 докумената, међу којима су и рукописи нашег нобеловца који досад нису били познати културној јавности.

- Лјуди који се буду бавили Андрићем моћи ће из свог кабинета, из своје куће да користе ова документа за сва будућа истраживања. Тиме је учињен велики корак ка изради критичког издања његовог дела. Као велики писац и наш једини нобеловац, он је то одавно заслужио - рекао је Драган Драгојловић, управник Задужбине Иво Андрић. Он је подсетио да је ова институција власник ауторских права и да је основана да штити и промовише дело нашег нобеловца.

И професор Јован Делић сложио се да је дигитализација Андрићеве заоставштине велики културни догађај.

- Добро је знати да се институције које су од водећег националног значаја удружују око оваквих, капиталних пројеката - казао је Делић.

- У 21. веку чекају нас велика искушења и нико нам не може обећати оно што смо имали - поручио је професор Александар Јерков и подсетио:

- Имали смо изванредну књижевност која премашује границе наших моћи и способности. Ако ће нас нешто чувати у будућности и помоћи нам да просперирамо, онда се ваља уздати да су то највећа достигнућа српских стваралаца, у овом случају, Иве Андрића.

ОТРГНУТИ ОД ЗАБОРАВА

ИДЕЈНИ творац Андрићевог института Емир Кустурица сматра да је добро што се, у тренуцима велике дезинтеграције, "људи удружују по осећањима и по дужности".
- Андрићев институт биће подршка свим пројектима који су везани за великог писца, и не само њега, него и за све оно што вади из заборава наше великане - казао је Кустурица.
- Ова акција не служи развијању национализма, већ буђењу свести о нашим великим људима, да не заборавимо ко смо и где ћемо.