Златни глас нашег језика

- Симовић је врач-певач свог рода и племена, а по озбиљности приступа и снази удубљивања, песник универзалне људске судбине. Он је благородни, златни глас нашег језика, народног, као и оног књижевно прочишћеног, али и говорног, ослушкиваног на улици, у кафани, на свакодневним пословима, у жалости и весељу, у љубави и мржњи - поручио је у писму председник СКЗ Милован Данојлић.

Данојлић је подсетио да је Симовић главнину свог песничког дела посветио животу и умирању обичног човека овог поднебља, у рату и у миру, у прошлости и садашњости, од Боја на Косову до братоубилачке несреће у Другом светском рату, од "Шлемова" до "Ужица са вранама", чему треба додати богат драмски опус, чији многи делови имају изразите поетске квалитете.

У захвалној беседи Симовић је подсетио присутне на велику традицију СКЗ и свој рад у њој:

- Сећам се многих тешких тренутака, када су неки послови, који се у другим народима и културама подразумевају као најприроднији, код нас осуђивани и, на основу идеолошких и политичких дисквалификација, заустављани и спречавани. Било је довољно, на пример, да се чује како се у СКЗ организује рад на писању "Историје српског народа", па да се у Градском и Централном комитету огласи узбуна првог степена - рекао је Симовић.

ВЕРАН

УНУТАРНјОМ сложеношћу свог опуса Симовић је најближи великим писцима српске књижевности између два рата, пошто су само још они могли тако суверено да прекорачују границе књижевних родова и врста а да увек остану верни ономе што је за њих у свету књижевности било основно, рекао је Радивоје Микић.