Сто осамдесет година од рођења Јована Јовановића Змаја

БИО је јак песнички таленат, богата и пуна песничка душа, из које је десетинама година шибао млаз велике поезије. Он је певао више и лакше но иједан српски песник, и пре и после њега, тако да цела његова поезија чини утисак једне велике и срећне импровизације, и да му је због те обилности и лакоће у певању одрицана дубина и зрелост. У ствари, то је само доказ његове снаге, и ништа друго.

Овако је Јован Скерлић описао Јована Јовановића Змаја (1833-1904), националног и дечјег песника, једног од најбољих и најјачих лиричара целокупне српске књижевности. Овог месеца навршило се 180 година од његовог рођења.

Змај ће нарочито остати као песник нежних "Ђулића" (1864) и дубоко болних "Ђулића увелака" (1882), делима којима је стекао славу најпопуларнијег песника своје епохе. То је, како је објашњавао Младен Лесковац, врста лирског романа или песничкога дневника у стиховима о његовом интимном љубавном и породичном животу, "најбољи канцонијер грађанске љубавне поезије у нас". Змај је доживео лепу љубавну идилу широке скале: оженио се вољеном девојком, али је у брачном животу доживео читав низ несрећа: поумирала су му сва деца (њих петоро), а и још млада жена. У "Ђулићима" он је опевао своју љубав према младој девојци, постепени развој те љубави и њен срећни завршетак браком, па прве знаке брачне и родитељске среће; у "Ђулићима увеоцима" опевани су болест и смрт вољене жене, као и смрт осталих песникових милих и драгих: деце, родитеља, сестре, рођака и пријатеља.

Упамћен је и по дечјој поезији, као ненадмашни српски дечији песник - Чика Јова Змај. Он је децу волео, и као уман човек који је јасно увиђао да од млађих нараштаја зависи сва будућност народа, и као несрећан отац који је своју велику родитељску љубав пренео на сву српску децу. Неких двадесет година, од 1880, уређивао је и "Невен", најбољи дечји лист на Словенском југу, за који је рекао да му је "мезимче идеалног живота на земљишту практичнога искуства".

Змај је, како је истакао Перо Зубац, написао 470 песама за децу, али међу њима нема оне најпознатије: "Ала је леп овај свет":

- Она се налази у првој књизи "Ђулића". А време ју је сврстало међу дечје, јер у тој песми је чистота дечјег погледа на свет. Наша деца Змаја памте по ведрини, пошалицама, духовитости, а прави Змај је патник, невољник, страдалник, несрећник у животу, избеглица међ својима, лекар који не наплаћује услуге ако већ не мора, човек који и последње место боравка бира због фрушког ваздуха, у нади, да ће можда помоћи његовој оболелој поћерци Маци.

Рођен је 6. децембра 1833. у Новом Саду, а умро јуна 1904. у Сремској Каменици, где је и сахрањен, и која је својевремено називана Змајева Каменица. Радио је као лекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта. Био је члан Српске краљевске академије, нацртао чувени знак Српске књижевне задруге...

ПОЛИТИЧКА ЛИЧНОСТ

ЗМАЈ је био и песник акције, националне и политичке, јаван песник, у пуном смислу те речи. Био је истакнута и утицајна политичка личност, захваљујући у првом реду својој сатирично-политичкој поезији. Родољубива поезија Змајева представља одговор на стварне проблеме и савремена питања, на актуелне идеје, слободе, правде, просвете, књиге, Српства.