Бергманов утицај на славне редитеље

БАШ као што је и сам Ингмар Бергман некада био опчињен својим идолом Аугустом Стриндбергом и великанима драме Хенриком Ибзеном и Георгом Бихнером, тако и неколико генерација филмских аутора данас преузима делове Бергманове поетике. Савремени критичари кажу да је филмски опус великог шведског синеасте наставио да живи у делима неколико генерација редитеља, попут Ларса фон Трира, Вима Вендерса, Гаса ван Санта, браће Каурисмаки, Томаса Винтерберга...

- Бергман је у својим филмовима створио сопствени митопоетски свет који је постао "зачин" који данашњи редитељи стављају у своје филмове - сматра Александра Лутхандер, ауторка књиге "Бергман је умро, живео Бергман!", која је недавно објављена код нас.

Ова теоретичарка филма, поред осталог, пише и о великом утицају и заједничким нитима које повезују Бергмана са данским редитељем и сценаристом Ларсом фон Триром:

- Попут Бергмана, и Фон Трир пројектује своја психолошка стања и страхове и изражава их отворено у филмовима које ствара. Он не мистификује своју филмску уметност, она је за њега, пре свега, аутотерапија - пише Лутхандер, цитирајући Фон Трирову изјаву да је његов контроверзни "Антихрист" био "терапија против депресије у коју је запао". На сличан начин и такође у једном тешком периоду свог живота Бергман је створио филм "Крици и шапутања".

- Написао сам му толико много писама у којима изражавам своје искрено дивљење, али нисам добио ни један једини одговор - признао је недавно Ларс фон Трир.

Америчка филмска критичарка и сценариста Дана Стивенс написала је да Фон Трир "прави један те исти филм све време". Слично је о Бергману констатовала и легендарна шведска новинарка Маријана Хек, која је почетком шездесетих година објавила прву Бергманову биографију. Она је устврдила да је његов материјал "похабан и аутобиографски - једна драма о самом себи".

- Врло дуго сам био љут на Маријану. Тек сада видим да је била прилично у праву - рекао је Бергман пред смрт.

Неоспоран је и велики утицај који је славни Швеђанин оставио на финску браћу Мику и Акија Каурисмакија. Мика је 2009. снимио филм о разводу на фински начин "Кућа разгранате љубави", који је јасна паралела са Бергмановим "Сценама из брачног живота", односно, филмском причом о разводу, али на шведски начин.

Микин млађи брат, Аки Каурисмаки, у једном интервјуу отворено је изјавио да и он, попут Бергмана, прави један те исти филм, само се локалитети и националности разликују. Ипак, у његовим филмовима, као и у остварењима његовог идола, не ради се о једноставном националном, финском или шведском фолклору.

- Оно што млађег Каурисмакија повезује са Бергманом је и његова неодољива меланхолична поетичност: "Нема користи од надања, најбоље је само препустити се ноћи" - пише Александра Лутхандер.

Други велики синеаста Вим Вендерс, по сопственом признању, целог живота хода по танкој линији између љубави и презира према шведском великану. У јавном писму за Бергманов 70. рођендан (1988), Вендерс је говорио на који начин је овај редитељ утицао на њега.

- Сећам се да сам као школарац одгледао "Тишину" и био очаран. Сличан осећај, али са још више унутрашње тескобе и самопреиспитивања, оставили су ми његови каснији филмови "Дивље јагоде" и "Седми печат".

Ипак, када је Вендерс као студент филмске режије погледао "Персону", променио је мишљење и почео да са презиром гледа на Бергманову потрагу за "дубином".

- Стидим се кад се сетим мојих говора из тог времена о његовој претенциозности и оптерећености психолошким моментима. Како сам могао да изневерим великог мајстора? Данас, у себи откривам ту чежњу за "дубином" у филму и осећам као да сам се помирио са старим пријатељем - искрен је Вендерс.

Пишући о Вендерсу, угледни теоретичар филма и аутор бројних студија о великанима седме уметности, Роберт Колкер, констатовао је да је "од свих редитеља Запада, Вендерс најближи Бергману". Колкер тврди да се у мотивима као што су самоспасење, свет анђела, и начин представљања женских ликова јасно осећа утицај Бергманове поетике.

Листа оних који су се дивили шведском генију, наравно, не престаје овде. На Венецијанском фестивалу премијерно је приказан документарац "Путевима Бергмана", у којем највећи живи синеасти говоре о свом колеги и утицају који је имао на њих. Аутори документарца интервјуисали су их у необичном амбијенту - Бергмановој кући на острву Форо, где је провео највећи део живота. Док прегледају његову филмску архиву, која броји више од 1.700 наслова, Вес Крејвен, Анг Ли, Мартин Скорсезе, Френсис Форд Копола, Томас Витенберг, Алехандро Гонсалес Ињариту и многи други открили су своју "везу" са Бергманом.

- Волим његов осећај за позориште и драму, чињеницу да за јунака узима смрт, која потом разговара са људима - казао је Вес Крејвен.

Редитељ "Небеског краљевства" Вес Андресон приметио је у овом документарцу да је Бергман један од оних аутора који могу да направе филм без и једне једине шале, док је оскаровац Анг Ли признао да га његова остварења "ударају као чекић у главу".

У предговору сценарија за један свој филм, Аки Каурисмаки је своје дивљење изразио следећим речима:

- Један Бергманов филм је, ако вам је то по вољи, као двадесет четврти део секунде који је матаморфозиран и продужен на сат и по времена. То један свет између два трептаја ока, туга између два откуцаја срца, живахност између два ударца длановима!

После оволико похвалних речи јасно је да колико год далеко се загледали у будућност филмске уметности, тамо ће увек бити места за непоновљивог Ингмара Бергмана.

ВАН САНТОВА "БЕЛА СВЕТЛОСТ"

АЛЕКСАНДРА Лутхандер у својој књизи апострофира још једно филмско име, америчког редитеља и сценаристу Гаса ван Санта, који, по њеном запажању, са шведским колегом има много тога заједничког.

- Оно што неодољиво асоцира на Бергмана је "бела светлост" као симбол смрти која доминира у целом Ван Сантовом филму "Слон" - пише ауторка и набраја даље сличности: безвременост, лик анђела заштитника, сцене природе, смрт као тема.