Бликсен на српском
22. 09. 2013. у 21:02
Дело Карен Бликсен, велике данске књижевнице, сада ће бити доступно и српској публици, захваљујући "Геопоетици"
ДЕЛО Карен Бликсен (1885-1962), велике данске књижевнице и несуђене нобеловке, сада ће бити доступно и српској публици, захваљујући "Геопоетици" која је објавила њену чувену новелу "Бабетина гозба", у преводу Радоша Косовића.
Књижевну славу обезбедио јој је аутобиографски роман "Афричка фарма" из 1937, који је Сидни Полак екранизовао у чувени филм "Моја Африка" из 1985, са Мерил Стрип, Робертом Редфордом и Клаусом Маријом Брандауером, и који је освојио седам "Оскара". По "Бабетиној гозби" дански режисер Габријел Аксел снимио је 1968. филм са Стефани Одран и Биби Андерсон у главним улогама, који му је донео "Оскара" за најбоље страно дело. Орсон Велс је такође екранизовао неколико њених приповедака.
Петер Енглунд, стални секретар Шведске академије, признао је да је у питању грешка што Карен Бликсен није награђена "Нобелом" током тридесетих година. У избору за Нобелову награду давне 1961. године, један од најбољих приповедача 20. века, остала је на трећем месту, иза Иве Андрића и Грејема Грина.
"Геопоетика" је истовремено објавила још два наслова: "Филозофију слободе" Норвежанина Лаша Фр. Х. Свенсена, такође у Косовићевом преводу, и "Човечуљка" македонског писца Александра Прокопијева, који је и превео ово дело на српски. За ову "збирку бајки за одрасле" Прокопијев је добио међународну награду "Балканика".