Немају ни за чланарину

МАЛЕ мрве на столу, а пуно гладних уста. Тако би у најкраћем могао да гласи опис ситуације у којој се налазе две репрезентативне групе српских писаца, које столују у Француској 7 - Удружење књижевника Србије и Српско књижевно друштво.

Да је завртање финансијских славина за културу и уметничка удружења озбиљно угрозило књижевност и бригу о статусу писца, слажу се челници и једних и других.

Удружењу књижевника ове године из буджета намењено је око милион и по динара, што су, по речима председника УКС Радомира Андрића, недовољна средства за најосновнији рад.

- Проблеми удружења нису од јуче, годинама га прате. Најједноставније речено: имали-немали, ми ћемо да радимо, на то смо се већ навикли - каже за „Новости“ Андрић.

Књижевна трибина УКС, као и њихово гласило „Књижевне новине“, раде у заиста тешким условима, углавном са минималним новцем.

- Некако се налази начин да се сачува идентитет гласила и УКС. Народски речено, све се ради на молбу. Многе прилоге у тим новинама, који су заиста вредни и долазе од изузетних аутора, добијамо без надокнаде. Пара имамо само да платимо штампање - објашњава Андрић.

Ове године удружење ће организовати јубиларне, 50. Међународне сусрете писаца, манифестацију на коју су некада долазили нобеловци и највећи светски писци: Джон Апдајк, Владимир Војнович, Чеслав Милош, Јосиф Бродски, Воле Соинка, Никита Станеску... Последњих година за сусрете је из буджета долазило око 200.000 до 300.000 динара, што је, по Андрићевим речима, било доста да се многобројним гостима плати кафа на аеродрому.

- Ове године, због јубилеја, добићемо тек мало више, али и то је недовољно, надам се да ће бити за пристојан смештај гостију - каже Андрић.

Као велики проблем овог удружења, које има око 1.600 чланова, Андрић истиче положај колега који имају статус слободних уметника:

- Нјих није мало и они су у новије време постали грађани другог реда. Има пуно писаца - социјалних случајева, који нам се обраћају за социјалну помоћ... Многи немају чак ни за чланарину која износи 150 динара месечно. Све је то слика овог времена.

У име 240 комшија писаца из СКД, Вуле Журић, председник УО овог удружења, за „Новости“ каже:

- Чини ми се како би већина оних који одлучују била најзадовољнија када би апарати за одржавање у животу нашег културног бића били искључени, а преостали здрави органи пресађени у организам неке тамо далеке Србије, која можда баш не мора тако ни да се зове.

СКД из буджетског финансирања за ову годину може да рачуна на нешто више од 700.000 динара, на 100.000 за награду „Биљана Јовановић“ и око 140.000 за Међународну књижевну колонију „Чортановци“.

- Нисмо ниједног тренутка одустајали од намера да квалитативно унапредимо трибински програм, да сваки нови број „Књижевног магазина“ буде садржајнији од претходног, да и ове године угостимо писце током трајања Међународне књижевне колоније, која ће се ове године одржати у Сенти, да узвратимо гостопримство нашим колегама из Хрватске, да у октобру Иванчици Ђерић свечано уручимо награду „Биљана Јовановић“. Све то ћемо успети уз знатно мања материјална средства, уз велики ентузијазам наших чланова - каже Журић.

Највећи проблем је, по његовим речима, пре свега огромна неизвесност када је реч о опстанку уметничких удружења. Међу многим проблемима, на чије решавање, како каже, никако не могу да утичу, а врло их се тичу и директно утичу на смисао њиховог деловања, ипак се издваја апсурдна ситуација у вези са сервисирањем уплата доприноса за пензијско и здравствено осигурање самосталним уметницима.

- У натезању републичких институција и органа локалне самопураве дебелу и понижавајућу камату на крају плаћају „самосталци“, који, према односу надлежних, очито испадају и криви и дужни. Такође, огроман је и апсурд који је створен отварањем буджетских рачуна, јер нам држава, и за најмању трансакцију новца, који смо иначе добили из буджета, узима огромне проценте провизије - објашњава Журић.

УКС и СКД муче идентичне бриге, које по мишљењу наших саговорника, доводе оба удружења до питања опстанка.