Изложба Лјубе Поповића у Београду

- Изложба "Слике из приватних колекција" је својеврсни мозаик јер представљене слике припадају различитим периодима - настале су од 1975. до прошле године. Можда неком овај избор може изгледати колористички хетерогено, али је на известан начин овде реч о "швенку" кроз различите фазе - каже за "Новости" академик Лјуба Поповић.

Поповић истиче Иванишевићев напор да "уједини" неколико колекционара и представи дела која "одавно не припадају" аутору, те тако оформи изложбу која и њему самом делује као изненађење.

На питање шта га толико изненађује, наш саговорник истиче да је то понајпре енергија уложена у слике, јер слика и није ништа друго до "количина енергије уложене у њено рађање".

- Сад сам помало уморан од живота и запрепаштен сам колико енергије има у тим сликама. Али, људи треба да знају да је сваки од ових великих радова један читав роман за себе, опширан путопис по унутарњем бићу, објашњава Поповић.

У Лјубином стваралаштву љубав стоји изнад интереса, а тако би требало да буде и са колекционарима - поштоваоцима Поповићевог дела, констатује Никола Кусовац, историчар уметности и дугогодишњи пријатељ Лјубе Поповића. Изложбу прати својеврсна монографија у којој су поред Кусовчевог и текстови Срете Бошњака, Милана Комненића и Дејана Ђорића. Дејан Ђорић у сликама Лјубе Поповића проналази "рај и пакао, језу и насладу". Срето Бошњак истиче да је у Лјубиним сликама „реч о свладаном хаосу снагом ликовног језика, маштом и интуицијом".

- У тренутку када ужурбано, али темељито Лјуба приређује свој "Каталог резоне", сводећи њиме целовит и систематичан биланс сопствеве сликарске пустоловине, која траје дуже од пола века, његов београдски галериста Живојин Иванишевић чини срећан међукорак објављујући и кратку монографију која се може разумети као књига пратиља или огранак тог големог подухвата у који се мајстор упустио - констатује Милан Комненић.