Хемингвејеви списи и документа у дигиталном формату

ВАШИНГТОН - Ново партнерство омогућиће америчким научницима али и јавности бољи увид у књиге и документа које је Ернест Хемингвеј оставио на Куби где је написао нека од својих најпознатијих дела.

Куба и једна приватна америчка фондација раде на очувању докумената и предмета писца који се чувају у његовом дому у близини Хаване од смрти 1961.

Републикански посланик Джејмс Меговерн и бостонска фондација Финка ВИгиа најавили су јуче дигитализацију 2.000 Хемингвејевих докумената и списа. ДИгиталне копије биће пребачене у бостонску Библиотеку Джон Ф. Кенеди.

Ово је, како преноси АП, први пут да је некоме из САД дозвољено да проучи предмете који се налази на пишчевом имању Финка Вигиа. Међу документима су пасоши и писма.

Джени Филипс, унука Хемингвејевог уредника Максвела Перкинса, основала је фондацију Финка Вигиа 2004. после посете Хавани када је видела да Хемингвејев дом пропада, а да се многи папири и документа чувају у мокром подруму. Радила је на томе да добије дозволе америчких власти да пошаљу конзерваторе и архиваре на Кубу како би документацију.

"Ово је његов живот и његово дело. Сви ови комадићи биће склопљени у велику слагалицу", рекла је ФИлипс.

Дигитализовани фајлови садрже писма Хемингвеја глумици Ингрид Бергман, писма његовој супрузи Мери, пасоше у којима се види где је све путовао, рачуне из кафана, листе за набавке и обавештења о ураганима. Међу документима нема ниједног рукописа.

У ранијој дигитализацији 3.000 Хемингвејевих докумената 2008. откривени су делови старих рукописа, укључујући и алтернтивни крај романа "За ким звона звоне" као и исправљене верзије дела "Старац и море" за који је 1954. добио Нобелову награду за књижевност.

На Хемингвејевом имању радови се настављају. Диже се нова зграда где ће у контролисаном окружењу бити изложене пишчеве књиге и оригинални документи.

"Научници су годинама покушавали да виде чега тамо има, али због политичке ситуације између две земље, Кубанци то нису дозвољавали", рекла је Филипсова која је потрошила прилично времена преговарајући и са Кубом и са САД како би добила приступ Хемингвејевој колекцији. "Мислим да је ово изванредно, јединствена сарадња две земље".

Мекговерн, који се залаже за нормализацију односа САД и Кубе, оценио је да је реч о историјског сарадњи.

Кенедијева библиотека поседује велику Хемингвејеву колекцију са више од 100.000 страница текста и 10.000 фотографија јер је Жаклина Кенеди помогла да се пронађе место за све те предмете.

Хемингвејева супруга Мери Велш Хемингвеј вратила се 1961. на Кубу, после пишчеве смрти, у нади да ће успети да поврати његове ствари.

Због успона Фидела Кастра, тадашњи председник САД Джон Ф. Кенеди помогао јој је у пребацивању Хемингвејевих предмета у САД.

Мери Хемингвеј донела је цео брод материјала у Америку, спалила нека документа која је сматрала осетљивим, али је оставила на хиљаде других папира у пишчевом дому у близини Хаване.