Музеј невиности Орхана Памука: Кућа јунака истоимене књиге

У ЛАВИРИНТУ уских и стрмих истанбулских улица поплочаних калдрмом, зграда Музеја невиности скривена је од очију туриста. Баш као у стара времена, лица турских девојака. Зграда изгледом и јарком фасадом одскаче од урушених и старих кућа у тихој улици Чукурджума. И данас овај кварт одише атмосфером османлијског царства.

Јунак романа "Музеј невиности" Кемал сакупљао је све што је дотакла његова вољена Фусун, а да би се завирило у свет фикције Орхана Памука, мора се позвонити да би се испред вас отворила масивна дрвена врата. У стакленим витринама смештени су предмети који причају небичну љубавну причу. Али то су и сведочанства о животу средње класе на Босфору у другој половини протеклог века: кућне ситнице, гардероба, играчке, бочице парфема, накит, биоскопске улазнице, плакати за филмове који су тада приказивани, цигарете какве се више не производе, слаткиши који се сада нигде не могу купити...

Памуков музеј посвећен је ликовима из романа "Музеј невиности". Заљубљени Кемал из стана вољене, а сиромашне Фусун, краде ситнице, делове њеног живота и од тога прави неку врсту светилишта. Нешто слично радио је и Орхан Памук пишући причу - сакупљао је све што и његов јунак, пазарио на бувљим пијацама како би материјализовао сваку ствар коју спомиње у делу. Неки предмети на које је наилазио усмеравали су чак ток радње.

Због Фусун, Кемал је погазио сва друштвена правила. Пореклом из богате породице, школовао се у Америци, спремао се за веридбу са девојком која се уклапа у његов имућни свет, али се заљубљио у своју даљу, сиромашну рођаку - осамнаестогодишњу Фусун, подучавајући је математику за пријемни испит на факултету. Повређена због његове веридбе, она нестаје, а он напушта свој претходни живот и креће у потрагу за њом. Нјегова опсесија се не смањује ни када сазнаје да се удала за другог... Почиње да сакупља све њено до опушака од цигарета и лењира са којим су вежбали математичке задатке. И тај изгрицкани лењир налази се међу експонатима у Музеју.

Памук је својевремено изјавио да је само желео да направи "место где ће замрзнути време". На то подсећа и платно у приземљу на ком је причвршћено 4.213 угашених цигарета. Нјих је, наводно, Фусун од 1976. до 1984. попушила, а Кемал сачувао. Поређани у редове и колоне од пода до плафона издалека изгледају као джиновски текст исписан клинастим писмом. Изблиза, може се видети да су многи од филтера обојени кармином или остацима сладоледа од вишања, који је јунакиња обожавала. Истанбулски вајар и дизајнер накита Кимет Дастан осмислио је овај експонат.

Осећај да је Памук са пуно пажње и љубави стварао Музеј, у који је уложио сав приход од Нобелове награде и још доста тога, присутан је свуда. За њега он није само временска капсула, већ и полигон: шанса да се потврди као комплетан уметник. Шест до осам месеци, које годишње проводи у Истанбулу, посвећивао је у Музеју, покушавајући да све испланира до последњег детаља. То је, како каже, оживело успаваног сликара у њему, што је био његов дечачки сан.

ПИСАЦ И КУСТОС У СВОЈОЈ КУЋИ

ИДЕЈУ за Музеј невиности Памук је добио 1982. године, док је вечерао са последњим кнезом отоманске династије. Прогнан након формирања турске републике, кнез је завршио у Александрији где је радио деценијама у музеју Антониадис Палас. Прво је продавао улазнице, а касније постао директор. После педесет година изгнанства вратио се у Истанбул. Био му је потребан посао.

Неко му је те вечери рекао да је потребан водич у Ихламур палати, а ко би био бољи од владара који је тамо живео као дете. Памук је тада замислио кнеза како објашњава посетиоцима: "Знате у овој просторији ме је пре седамдесет година мој учитељ подучавао математици..." и показује како је тада држао оловку. Десет година касније нобеловац је одлучио да реализује сличну необичну идеју - да напише роман у форми музејског каталога и истовремено сагради музеј у ком ће се наћи сви предмети из приче. Нјегов први корак није било писање, пре тога је морао да купи кућу за Фусун...