Представљена монографија „Манастир Милешева“

РЕЧЕНИЦА која се приписује Светом Сави, која није записана, али је у стварности истинита, да смо ми Исток на Западу и Запад на Истоку, историјски се верификује управо преко задужбина Немањића. Исток - то је унутарње устројство, сјај, лепота, доживљај тајне у свим тим задужбинама, а спољашњи облик Сутуденице, Дечана, Бањске и других нешто је што је примљено са Запада. Долази до симбиозе Истока и Запада, која је својствена нашем историјском бићу и простору до најновијих времена - рекао је у петак митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, представљајући монографију „Манастир Милешева“, последњу из едиције „Немањићки манастири“, коју објављује Издавачко-информативна установа „Светигора“ Митрополије црногорско-приморске, Српске православне цркве.

Циљ едиције је, по Амфилохијевим речима, да разоткрије и укаже на све димензије светородне лозе поводом годишњице корена те лозе, Светог Симеона Мироточивог, да открије њен значај, који је пресудан и изузетан у свим владарским лозама на европским, чак и ширим просторима. У плану је издавање и следеће едиције, у којој ће бити свака од главних личности светородне лозе Немањића посебно обрађена, почевши од Симеона и Светога Саве.

Као светитеље СПЦ слави 19 Немањића, а и више од тога имајући у виду и женске потомке, нагласила је Весна Тодоровић, члан „Светигорине“ редакције, и подсетила да су Немањићи за непуна два века своје владавине саградили више од 2.000 цркава и манастира.

- Полазећи од чињенице да све озбиљно у животу једног народа почива у његовој духовности и култури, „Светигора“ је кроз десет сажетих илустрованих монографија изнела пред данашњег читаоца, једну мирну причу о нашој култури - манастирима, који сведоче о високом аристократском духу. Они су створени и утемљени на мукотрпном, вековном напору српског народа. Темељи ударени у доба Немањића толико су чврсти да су спремни да издрже сваку српску државну и културну творевину која би се на њих ослонила - рекла је Весна Тодоровић.

По речима Драгана Војводића, професора Филозофског факултета, ово је књига о манастиру из чијег самог имена извире читава једна древна и милозвучна песма, а Милешева је манастир изузетан по својој свештеној историји и споменичком и уметничком значају.

Милка Чанак Медић рекла је да је нагласак у књизи стављен на историјски део, са освртом на многе догађаје и личности који осветљавају Милешеву, њен настанак и вредности, а да се посебно истиче Свети Сава. Милешева се, по њеним речима, зове његовим домом не само зато што су тамо положене његове мошти него и зато што је учествовао и саветовао краљевића Владислава о градњи његове задужбине.