Дејан Огњановић први доктор страве
01. 03. 2012. у 07:36
Нишлија Дејан Огњановић одбранио је на Филолошком факултету у Београду прву докторску дисертацију у Србији која се бави настанком и развојем поетике хорора
ПИСАЦ, филмски критичар и публициста, Нишлија Дејан Огњановић одбранио је на Филолошком факултету у Београду прву докторску дисертацију у Србији, која се бави настанком и развојем поетике хорора. Рад "Историјска поетика хорор жанра у англо-америчкој књижевности" представља први покушај да се у српској теорији заснује и одбрани, дефинише и објасни хорор као књижевни жанр.
- Поетику хорора сам изучавао на примерима кључних тачака у њеној историји, кроз анализу дела - каже Огњановић. - До сада се код нас тиме нико није бавио на академски начин, узгред је помињан у оквиру ретких написа о фантастици уопште или радова о мотиву вампира у књижевности, али у њима је хорор био самоподразумевајућа категорија која не захтева дефинисање нити анализу. А он то итекако захтева, будући да овај термин чак и не постоји у најновијем Речнику књижевних термина, а сродни "готски роман" нетачно се проглашава његовим синонимом.
Поетику хорора аутор приказује у варијацијама кроз које је пролазила од настанка, у 18. веку (готик), преко кратких Поових прича, прича о духовима, викторијанског нео-готика, "чудне приче" са елементима СФ-а, па до хорор бестеселера Стивена Кинга и писаца који су уследили за њим.
- Овај неретко потцењен, а још чешће игнорисан жанр у свету се изборио за равноправност још 1980-их, са успоном тзв. "готских студија", што је убрзо довело и до његовог изучавања на универзитетима - наводи новопечени доктор и најављује могућност да би његов докторат у догледно време могао да се нађе у књижарама.
- Даљи правци мојих изучавања зависиће од тога да ли ћу се ограничити на дела из англо-америчке сфере, или ћу у неком компаративистичком контексту моћи, а волео бих, да применим своје дефиниције хорора на дела других европских књижевности (француску, немачку, руску...) па и на српску - открива Огњановић. - Своју теорију хорора ускоро ћу применити и у пракси, у хорор роману који сам почео да пишем...
ГРАНИЦЕ КАО ИЗАЗОВ
ИСТИНСКИ талентованом и креативном уметнику правила ма ког жанра могу послужити само као изазов, никако као ограничење, што показују хорор приче Е. А. Поа, Хенрија Джејмса, Емброуза Бирса, Х. Ф. Лавкрафта и других писаца - уверен је Огњановић. - Свест о традицији жанра, на коју се указује у мом раду, корисна је ради креирања (и варирања) хоризонта очекивања овог жанра, али најбоља дела хорора управо растежу и модификују тај хоризонт и тако стално преображавају жанр.
e moj doktore ....
01.03.2012. 09:26
e skratiste istoriju jednog zanra..elementi horora su prisutni vec u Homerovim delima...jednooko cudoviste kiklop nije sigurno element knjizevnog dela koji se ne moze povezati sa zanrom horora...dakle i u epskoj narodnoj tadiciji vise evriopskih i azijskih i latinoamerickih naroda takodje ima elemenata horora...koji su temelj nastajanja znara. falsifikovanje istorije knizevnosti nije cilj doktoranata , nadam se...svakoako moguci su i nenamerni previdi.
@e moj doktore .... - Homer se ne može svrstati u anglo-američku književnost.
Jako mi je drago da u ovako sivim danima mozemo procitati i nesto ovako pozitivno.Cestitam Dejanu, s obzirom da znam kakve probleme je imao na fakultetu u Nisu.Rad je o anglo-americkoj knjizevnosti, to nema nikakve veze sa Homerom, ne treba ici tako nasiroko.Moguce je da su britanski i americki pisci videli uzore u antickoj knjizevnosti ali to i nije uvek slucaj.I sama se bavim proucavanjem anglo-americke knjizevnosti i svaka cast Dejanu i zelim mu uspeha u daljem radu.
@Lena - .da li biste opravdali knjigu " tehnike crteza u likovnoj umetnosti" koj a bi analizirala crtez tek od pojave Durera...takav pristup koji ne trazi prave korene nekog znara vec prepisivacki siri tezu kako je horor nastao tek sa delima anglosaksonsih autora vi branite..ici nasiroko je bolje nego ne sagledavati pra uzore zanra... ili vam se svidja da idolopoklonicki sluzite "anglosaksonskoj literaturi: koja by the way ima katedre za Slavonic languages..jer ne razlikuju slavonski od slavenskog..
Pa,šta! Jaka stvar, doktorirati stravu u Srbiji, zemlji užasa.
Коментари (8)