Дејан Огњановић први доктор страве

ПИСАЦ, филмски критичар и публициста, Нишлија Дејан Огњановић одбранио је на Филолошком факултету у Београду прву докторску дисертацију у Србији, која се бави настанком и развојем поетике хорора. Рад "Историјска поетика хорор жанра у англо-америчкој књижевности" представља први покушај да се у српској теорији заснује и одбрани, дефинише и објасни хорор као књижевни жанр.

- Поетику хорора сам изучавао на примерима кључних тачака у њеној историји, кроз анализу дела - каже Огњановић. - До сада се код нас тиме нико није бавио на академски начин, узгред је помињан у оквиру ретких написа о фантастици уопште или радова о мотиву вампира у књижевности, али у њима је хорор био самоподразумевајућа категорија која не захтева дефинисање нити анализу. А он то итекако захтева, будући да овај термин чак и не постоји у најновијем Речнику књижевних термина, а сродни "готски роман" нетачно се проглашава његовим синонимом.

Поетику хорора аутор приказује у варијацијама кроз које је пролазила од настанка, у 18. веку (готик), преко кратких Поових прича, прича о духовима, викторијанског нео-готика, "чудне приче" са елементима СФ-а, па до хорор бестеселера Стивена Кинга и писаца који су уследили за њим.

- Овај неретко потцењен, а још чешће игнорисан жанр у свету се изборио за равноправност још 1980-их, са успоном тзв. "готских студија", што је убрзо довело и до његовог изучавања на универзитетима - наводи новопечени доктор и најављује могућност да би његов докторат у догледно време могао да се нађе у књижарама.

- Даљи правци мојих изучавања зависиће од тога да ли ћу се ограничити на дела из англо-америчке сфере, или ћу у неком компаративистичком контексту моћи, а волео бих, да применим своје дефиниције хорора на дела других европских књижевности (француску, немачку, руску...) па и на српску - открива Огњановић. - Своју теорију хорора ускоро ћу применити и у пракси, у хорор роману који сам почео да пишем...

ГРАНИЦЕ КАО ИЗАЗОВ

ИСТИНСКИ талентованом и креативном уметнику правила ма ког жанра могу послужити само као изазов, никако као ограничење, што показују хорор приче Е. А. Поа, Хенрија Джејмса, Емброуза Бирса, Х. Ф. Лавкрафта и других писаца - уверен је Огњановић. - Свест о традицији жанра, на коју се указује у мом раду, корисна је ради креирања (и варирања) хоризонта очекивања овог жанра, али најбоља дела хорора управо растежу и модификују тај хоризонт и тако стално преображавају жанр.