Бергман ускоро на сцени БДП

НЕК иде музика, промени штимунг, направи дужу паузу - диригује из мрака позоришне сале редитељ Ања Суша, спремајући представу “Као кроз стакло”, Ингмара Бергмана за Нову сцену Београдског драмског позоришта.

Занимљиво је да је то једини филмски сценарио за који је аутор дао дозволу да буде адаптиран у позоришни комад.

- На острву се окупила породица (јунакиња Карин и њени брат, муж и отац) у кући за коју их вежу успомене, али која постаје њихова тамница: усмерени су једни на друге, што им никако не прија - објашњава редитељ Ања Суша. - Иако театар нема оно што се на филму зове крупан план, и те како је видљива ова врста суптилне интиме. Док Карин сви третирају као ментално болесну младу жену, питање је да ли је она само несрећна... Нисам желела да јој на крају одузмем избор, већ да оставим простор у коме би могла да буде слободна.

Сам Бергман (коме је овај наслов донео 1962. године „Оскар“ за најбољи страни филм) окарактерисао га је као “камерни филм у три чина”, у коме су сви чланови - огледало за оне друге. Пред београдском публиком 18. фебруара наћи ће се позоришна верзија (у адаптацији Джени Вортон) овог необичног дела о проналажењу смисла, љубави и богу:

- У питању су односи које често сусрећемо, прича о немању времена и жеље за проблеме наших најближих - каже Милан Чучиловић, коме је припала улога мужа Мартина. - У отвореној режији, какву поставља Ања, сви су све време на сцени, па и када су једни другима окренутих леђа, због тога што неће нешто да виде. Најтеже је очистити причу од сваког вишка и бити истинит. Све друго питање је кондиције.

Петар Бенчина игра брата Фредерика, адолесцента, који је рано остао без мајке и због тога ослонац безуспешно тражи у оцу:

- Уместо тога наилази на уображеност и себичлук надменог уметника. Тако улази у нешто што ће га одредити за цео живот - инцест са сестром. Играо сам до сада неколико пута тинејджере, али ово је специфичан задатак управо због тог односа. Интересантно је да толико отуђен од зета да, иако се налазе у истом простору, готово не размењује ниједну реченицу...

У јединој женској улози гледаћемо Јелену Петровић, док њеног оца игра Борис Комненић. Сценограф је Зоран Петров, костимограф Маја Мирковић, а композитор Игор Гостушки.