Силазак у људски пакао

 Шеста књига у едицији “Златни Руси”, коју објављује Компанија “Новости” су “Записи из мртвог дома” Фјодора Михајловича Достојевског”. Она ће се на киосцима наћи већ у среду, са великим изгледима да понови успех до сада објављених дела руске класике која су била распродата за само неколико дана од када су изашла пред читаоце.
Као припадник револуционарног кружока Петрашевског, млади Фјодор Михајлович Достојевски (1821-1881) ухапшен је и осуђен на осам месеци самице. После тога 22. децембра 1849, изведен је на губилиште и после инсценираног стрељања смртна казна замењена је четворогодишњом робијом у Сибиру. Доведен је у Омску тамницу где је у рубрици “Који занат зна” записано: “Физички радник. Писмен.” Шта је све препатио на робији, тада 28-годишњи инжењерски поручник у оставци испричаће у “Записима из мртвог дома”, који нису само фреска тамнице већ уметникова визија тадашње Русије. Не каже аутор залуд: “Мислим да су овде свака губернија и сваки слој Русије имали своје представнике”.
Роман нема јединственог сижеа, већ је то низ прича о људима и догађајима. Јунаци су руски сељаци и слуге, војници и бегунци, брђани са Кавказа, Пољаци. Сви су они чинили злочине из најразличитијих побуда, а најчешће то је био протест потлачених и унижених. Неки су убијали “штитећи част својих вереница од сладострасних тирана”, неки - “за главицу лука”. Било је и таквих који су “хотимично починили злочин да би се допали робије и избавили се од неупоредиво тежег живота на слободи”. Убијали су из љубоморе, због пљачке, а на робији су били и шверцери, фалсификатори новца.
Дело бившег политичког кривца о свету робијаша доживео је огроман успех. “Мртви дом” је изазвао буквално буру одушевљења и обновио мој књижевни углед - писао је Достојевски. А. Миљуков у књизи “Сусрети и познанства” забележио је: “Записи су деловали потресно. У писцу су видели новог Дантеа који се спушта у пакао у толико ужаснији што није поникао у песничкој машти већ је остајао у стварности”. Д. Писарев је високо оценио хуманизам дела и ауторову храброст да, насупрот званичном становишту говори о људском достојанству робијаша.
Дефинишући процес изопачавања људске психе аутор каже: “Срета се, и то врло често, овакав тип убице: живи човек мирно и смерно. Горак му је живот али трпи. Он је, рецимо, сељак - кмет, слуга спахијски, занатлија, војник. Одједном му је прекипело - није издржао и зарио је нож своме непријатељу и тиранину. Прво је заклао непријатеља и тиранина - то је злочин, али разумљив. Ту је постојао разлог. Али касније он коље и људе који му нису непријатељи, коље кога сретне, за грубу реч, за нељубазан поглед, ради забаве... Баш као да се човек опије, као да је у бунилу”. Достојевски је објективно указао на готово све корене из којих су настајале потресне људске трагедије по закону назване - злочин и дао животну мотивацију усамљене људске побуне која се завршавала поразом. Импресивна слика из овог дела настаје од многих чинилаца: избора средине (робијаши), необичних биографија јунака, бизарности портрета и душа (девијације) од сањарења до мазохизма, из мноштва личних драма које у збиру дају апокалиптичну трагедију.
Изузетну импресивност “Записа” уочио је и Толстој у писму Страхову од 26. 09. 1880: “Ових дана сам читао “Мртви дом”. Много сам био заборавио, поново сам прочитао и не знам боље књиге у целој нашој књижевности, укључив и Пушкина”.

СЛЕДЕ НОВИ ХИТОВИ
ПОСЛЕ Достојевског и “Записа из мртвог дома” који излазе у среду 14. априла, следи Максим Горки, а његово дело “Мати” биће на киосцима у среду, 21. априла. Књига “Шињел и друге приче”Николаја Васиљевича Гогоља излази 28. априла. “Златне Русе” ће 5. маја представити велики сањар руске литературе Александар Грин са збирком прича “Пацоловац”. У продаји на киосцима 12. маја биће роман Михаила Булгакова “Бела гарда”. Претпоследња књига из наше едиције “Златни Руси” појавиће се 19. маја, а реч је о роману “Ми” који је написао Јевгениј Иванович Замјатин. Последња мајска среда донеће “Изабране приче” Антона Павловича Чехова.