Нема новца за Јерину

НИ 550 година после смрти, Проклета Јерина неће добити опрост у Смедеревској тврђави, једином "преживелом" средњовековном резидентном дворцу који су она и њен супруг Ђурађ Бранковић оставили у наслеђе српском народу. Представа "Реквијем за Ирину", историчарке Анастасије Ларвол, и поред квалитетне екипе уметника, од Данице Максимовић, Павла Аксентијевића, Дивне Лјубојевић до хора "Кир Стефан Србин" и Гудачког квартета "Мокрањац", која је требало да се одигра 21. септембра у оквиру манифестације Дани европске баштине, одложена је по трећи пут.

За ову приредбу која је конципирана као дворска позоришна представа са богатим средњовековним декором, чију основу чини аутентична беседа "Надгробна реч деспоту Ђурђу" из 1456. (за коју се сматра да је написао непознати Смедеревац, али је Ларволова открила да ју је написала деспотова супруга и кроз магистарску дисертацију из историје то је потврдила у Ослу), подршке стижу са свих страна. Из Етнографског музеја у Београду, Министарства културе, Завода за проучавање развитка културе, Музеја у Смедереву, Народног позоришта, од принца Александара Карађорђевића и амбасаде Краљевине Норвешке. Али, новац не долази ниоткуда!

- Београдски секретаријат за привреду одобрио је средства, а представа је требало да се одигра у Смедеревској тврђави, 21.септембра, па је све пребачено на општину Смедерево - каже Анастасија Ларвол. - Сви моји покушаји да дођем до информација шта се даље догађало наишли су на зид ћутања. Неколико пута сам позвала Туристичку организацију "Смедерево", под чијом ингеренцијом је тврђава, али тамо су ми рекли да једине информације о представи добијају од мене, а да се о томе у општини једноставно ћути. Општина је добила административно право над представом и прећутали су једноставно комплетан случај, и све што је било у везаи с представом негде је склоњено. Нека особа је то склонила, а свима су зачепљена уста.

Општина Смедерево се као један од организатора представе појављује од самог почетка. Чак је са Друштвом за промоцију традиционалне културе "Извор", као организатором пројекта, склопљен уговор којим се општина обавезује да да 150.000 динара за коктел после представе. И то је све.

- Нисмо успели да пронађемо спонзоре. У Београду је био проблем што се то дешава у Смедереву, сви су говорили - нека Смедеревци плате. Смедеревски бизнисмени нису хтели да се укључе без општине, тако да смо се све време вртели у зачараном кругу. Пошто сам једним делом Норвежанка, тражила сам новац од норвешке амбасаде. Они су обећали да ће нас подржати, али тек онда кад добијемо новац од неке српске институције, да би знали којој политичкој фракцији припадамо. Али ми не припадамо политичарима. "Реквијем" нема политичку ноту, већ говори о лепоти српске културе и потреби да се буде заједно. То, очигледно, никога не занима.

Ларволова истиче да ова представа показује колико је српска култура у средњем веку била развијена.

- Морамо да се вратимо сопственим коренима. Докле год људи о томе готово ништа не знају, односно знају гомилу полуистина, лажи и глупости, дотле не може да се иде напред. Срби уопште не знају ко су. Силама које хоће да дезинтегришу Србију је у интересу да цео овај народ остане у заблуди, а силама унутар Србије и унутар Срба је у интересу да се овај народ налази у стању посттрауматског стреса, потпуне збуњености о сопственом идентитету. "Реквијем за Ирину" говори о томе, али и о трајним вредностима, о љубави, опраштању, о поверењу. Цела представа опрашта и опушта и завршава се врло катарзично. И то је поента.


ДЕСПОТИЦА

- Готово сви они који су рођени у Србији знају за Проклету Јерину. Углавном знају да је бескрупулозно терала народ да гради, мада се не зна увек шта је градила - каже Ларволова. - Тако данас, колико ја знам, има читавих пет рушевина које се зову Јерининим градом, а приписују јој се, у народу, и планинске тврђаве Маглић, Рас, Островица и друге, најчешће ван граница државе у којој је заправо живела. У односу на раширеност мита о Јерини, мали је број људи који знају да је она била супруга деспота Ђурђа, да се заправо звала Ирина и да је била једини женски владалац и да је сама седела на српском престолу, додуше кратко, али ипак...

БЕЗ КОНАЧНОГ ДОГОВОРА

- Општина Смедерево никад није оспоравала да "Реквијем за Ирину" буде изведен у нашем граду. Али, наменска средства за ову представу нису уплаћена на наш рачун. Уопште не знам шта се то догађало око Дана европске баштине - каже Јелена Јоцић, пи-ар ове општине. - Од самог почетка, пошто је представа први пут требало да буде изведена у мају, из душе смо подржали цео пројекат. Мислили смо да је цена комплетног пројекта од 1.600.000 динара превисока, а Анастасија Ларвол се жалила што организатор узима 40 одсто од сваког динара и рекла нам да ће потражити јефтинију маркетиншку агенцију. И ми смо се укључили у трагање за спонзорима, покушали смо да анимирамо "Ју-Ес стил" и мислим да смо били на добром путу, али... Углавном, последњи пут смо се чуле 28. августа и тада сам јој предложила да "Реквијемом" отворимо Смедеревску песничку јесен.

ТРАЖИЋЕМО ДРУГИ ПРОСТОР

- "Реквијем за Ирину" не мора да буде изведен у Смедереву - каже глумица Даница Максимовић, која у представи глуми Проклету Јерину. - Ако општина Смедерево не види свој интерес у томе, ми ћемо лако потражити неки други простор. Нећемо да одустанемо. Треба указати дужно поштовање тој жени. Јерина је носила тешко бреме, она је била права деспотица и бранила је и своју љубав и Србију. Није били лако живети са толиким противницима који су је мрзели, највише због тога што је имала велики утицај на Ђурађа. Она га је, малтене, штитила од противника. Прихватила сам улогу, јер заинтригирала ме је њена судбина. Не можете да останете равнодушни. Рођена сам испод Острвице за коју постоји вера у народу да је градила Јерина. Ту је и завршила свој живот. Зато није случајно да је Анастасија у мени препознала ту енергију.