Зла­та за­бра­њен град!

СЕ­ЛО по­ред Про­ку­пља, у бли­зи­ни Жит­ног по­то­ка - Зла­та (ло­ка­ли­тет Ка­ле) је је­дан од из­у­зет­но зна­чај­них ар­хе­о­ло­шких ло­ка­ли­те­та у Ср­би­ји, али ни­је у фо­ку­су до­ма­ћих ис­тра­жи­ва­ча. Кра­јем 19. ве­ка упра­во је Зла­та би­ла по­вод по­ле­ми­ци Фе­лик­са Ка­ни­ца и чу­ве­ног бри­тан­ског ар­хе­о­ло­га сер Джо­на Ар­ту­ра Еван­са. Проф. др Ми­ха­и­ло Ми­лин­ко­вић са Оде­ље­ња за ар­хе­о­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду већ две го­ди­не тра­жи по­др­шку од Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре за сон­да­жна ис­тра­жи­ва­ња овог ло­ка­ли­те­та. Про­шле го­ди­не ни­је за Зла­ту би­ло нов­ца. Ове го­ди­не, по­у­чен ис­ку­ством за по­треб­на сон­да­жна ис­тра­жи­ва­ња сам је обез­бе­дио сред­ства али из Ми­ни­стар­ства је сти­гла - за­бра­на!
У 19. ве­ку пр­ви пут су ре­ги­стро­ва­ни оста­ци ве­ли­ког ра­но­ви­зан­тиј­ског утвр­ђе­ног ком­плек­са и то са оста­ци­ма бра­не ко­ја је фор­ми­ра­ла ве­штач­ко је­зе­ро. По ре­чи­ма Ми­лин­ко­ви­ћа, кон­ста­то­ва­ни су и оста­ци цр­ка­ва са де­ло­ви­ма мо­за­и­ка и скулп­тор­ским ра­до­ви­ма, ка­ме­ном, пла­сти­ком.
Уочив­ши зна­чај Зла­те, упра­во овом ло­ка­ли­те­ту по­себ­ну па­жњу по­све­тио је слав­ни ен­гле­ски ар­хе­о­лог сер Джон Ар­тур Еванс. Он је ски­ци­рао осно­ву и ка­ме­ну пла­сти­ку а по­том са Фе­лик­сом Ка­ни­цом, ко­ји се та­ко­ђе ба­вио ис­тра­жи­ва­њем ста­ри­на у Ср­би­ји, сту­пио у по­ле­ми­ку по­во­дом Зла­те.
ЗА­БО­РА­ВЛјЕН И НЕ­ЗА­ШТИ­ЋЕН
- ЗЛА­ТА је за­бо­ра­вљен ло­ка­ли­тет у са­вре­ме­ној срп­ској ар­хе­о­ло­ги­ји а исто та­ко у слу­жби за­шти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре с об­зи­ром да до да­на­шњег да­на ни­је про­гла­ше­на за спо­ме­ник кул­ту­ре за­шти­ћен за­ко­ном. А још пре 100 го­ди­на је ушла у струч­ну ли­те­ра­ту­ру и то пр­во у ино­стран­ству јер Еванс је пи­сао на ен­гле­ском, а Ка­ниц на не­мач­ком, а ка­сни­је и код нас - ка­же нам Ми­лин­ко­вић.
Да ли је икад код нас не­ко ис­ко­па­вао тај ло­ка­ли­тет?
- Ни­кад. У око­ли­ни су вр­ше­на број­на и ду­го­трај­на ис­тра­жи­ва­ња као ре­ци­мо на Ца­ри­чи­ном гра­ду, Бре­го­ви­ни...
За­што Вас то­ли­ко ин­три­ги­ра Зла­та?
- Већ одав­но у струч­ној ли­те­ра­ту­ри тра­ју ди­ску­си­је, по­не­кад и по­ле­ми­ке око то­га где се за­пра­во на­ла­зе оста­ци гра­да Пр­ве Ју­сти­ни­ја­не (Ју­сти­ни­ја­на При­ма) ко­ји је цар Ју­сти­ни­јан по­ди­гао у свом за­ви­ча­ју, ко­ји се да­нас углав­ном иден­ти­фи­ку­је са ју­жном Ср­би­јом. Нај­ве­ћи број ис­тра­жи­ва­ча упра­во у тај ре­ги­он сме­шта Ју­сти­ни­ја­ну При­му. Ако је то та­ко он­да мо­ра­мо де­таљ­но по­гле­да­ти шта на том под­руч­ју има­мо од утвр­ђе­ња из ше­стог ве­ка.
Ве­ћи­на сма­тра да је Ца­ри­чин град - Ју­сти­ни­ја­на при­ма?
- По сво­јим свој­стви­ма Ца­ри­чин град, ко­ји се от­ко­па­ва од 1912. го­ди­на, и од­го­ва­ра та­квим прет­по­став­ка­ма. По зда­њи­ма, цр­ква­ма, тр­го­ви­ма. Али, по­што зна­мо да је Ју­сти­ни­ја­на при­ма нов град - као што је то у но­ви­јој исто­ри­ји Но­ви Бе­о­град - ни на Ца­ри­чи­ном гра­ду не­ма ста­ри­јих сло­је­ва.
Ипак, де­фи­ни­тив­ног до­ка­за не­ма, као у Гам­зи­гра­ду за Фе­ликс Ро­му­ли­ја­ну?
- Не­ма. За­то је мо­ја на­ме­ра би­ла да на Зла­ти по­ста­вим је­дан број проб­них ис­ко­пи­на ко­ји би по­сле ис­тра­жи­ва­ња од­мах би­ле и за­тр­па­не. Ако би се по­ка­за­ло да ис­под ра­но­ви­зан­тиј­ског сло­ја по­сто­ји ка­сно­рим­ски или рим­ски слој он­да би, сле­де­ћи исто­риј­ске из­во­ре, от­па­ла мо­гућ­ност да је Зла­та Ју­сти­ни­ја­на При­ма. Ти­ме би се по­сред­но до­био сна­жан ин­ди­ка­тор да је Ца­ри­чин град Ју­сти­ни­ја­на.
ША­МАР СТРУ­ЦИ
Ако не би про­на­шли рим­ски слој?
- Ако је и Зла­та по­диг­ну­та на ле­ди­ни мо­ра­ли би да ре­де­фи­ни­ше­мо и са мно­го ви­ше опре­за по­сма­тра­мо мо­гућ­ност да је Ца­ри­чин град Ју­сти­ни­ја­на. Би­ло да се на­ђе рим­ски слој или не ис­под Зла­те то ба­ца но­во све­тло на иден­ти­фи­ка­ци­ју Ју­сти­ни­ја­не При­ме. То је ак­ту­ел­но не са­мо за на­у­ку у Ср­би­ји већ за на­у­ку у свет­ским раз­ме­ра­ма, јер се не ра­ди о ства­ри­ма ре­ги­о­нал­ног већ свет­ског зна­ча­ја!
Ви сте за ово­го­ди­шња ис­тра­жи­ва­ња при­ку­пи­ли но­вац?
- Да, и до­био по­зи­тив­на ми­шље­ња Ар­хе­о­ло­шке Ко­ми­си­је за из­да­ва­ње до­зво­ла. Обе су, да­кле, о зах­те­ви­ма фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та за­у­зе­ле по­зи­ти­ван став.
Ипак, из Ми­ни­стар­ства вам сти­же за­бра­на?
- То је пре­се­дан у исто­ри­ји срп­ске ар­хе­о­ло­ги­је. За­бра­ну на­уч­ног ис­тра­жи­ва­ња ту­ма­чим као ус­кра­ћи­ва­ња ака­де­ми­ских сло­бо­да. То прд­ста­вља по­ку­шај де­ро­ги­ра­ња нај­ви­ше ака­дем­ске уста­но­ве из обла­сти ар­хе­о­ло­ги­је код нас, ко­ја је­ди­на у Ср­би­ји да­је ди­пло­ме и док­то­ра­те из обла­сти ар­хе­о­ло­ги­је.
Да ли се тај гест мо­же про­ту­ма­чи­ти као ша­мар Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту?
- У не­ку ру­ку, ме­та­фо­рич­ки ре­че­но - да. За­пра­во као ша­мар сло­бо­ди на­уч­ног ис­тра­жи­ва­ња, ака­дем­ским сло­бо­да­ма. И, по мом ми­шље­њу пред­ста­вља гру­бо и ба­ха­то ме­ша­ње по­ли­ти­ке у стру­ку.
Са ка­квим обра­зло­же­њем је Фа­кул­тет од­би­јен?
- Обра­зло­же­ње де­лу­је тра­ги­ко­мич­но и не­су­ви­сло. Као раз­лог се на­во­ди да ће на­кон ар­хе­о­ло­шке еки­пе ло­ка­ли­тет по­се­ти­ти ди­вљи ко­па­чи. Ни­ти се то мо­же уна­пред зна­ти ни­ти се то мо­же при­хва­ти­ти као раз­лог. Јер, ако би се та­ко по­сма­тра­ло ни јед­но ар­хе­о­ло­шко ис­ко­па­ва­ње у Ср­би­ји не би сме­ло би­ти до­зво­ље­но. Исто та­ко не сто­ји да би на­кон мо­јих проб­них ис­тра­жи­ва­ња сле­ди­ли тро­шко­ви кон­зер­ва­ци­је - јер је не би ни би­ло. Сон­де би би­ле за­тр­па­не. Лич­но од­го­вор­ним за ово не сма­трам це­ло Ми­ни­стар­ство, већ ре­сор­ног по­моћ­ни­ка ми­ни­стра кул­ту­ре Ми­ла­ди­на Лу­ки­ћа. Ни­је, по мом ми­шље­њу ра­дио ни у скла­ду са струч­ним ни са мо­рал­ним прин­ци­пи­ма.