Познати

“Стенлеј” искрчио пожегачу!

12. 06. 2015. у 08:41

Претпоставке стручњака: Како се ширила шарка шљиве? Ширењу је допринела садња америчке сорте стенлеј која је имала крупне плодове и одређени степен толерантности према овој вирози

Кад год се помене шљива, прва асоцијација у свести наших људи је пожегача или маџарка - бујна, родна, здрава, повијена под теретом плавих, једрих, слатких плодова. Међутим, последњих година стабла ове шљиве су готово сва повађена под налетом опасног вируса “шарке шљиве”. Ширењу шарке допринела је садња америчке сорте стенлеј која је имала крупне плодове и одређени степен толерантности према овој вирози, те су сађене саднице које су биле инфициране али визуелно нису испољавале симптоме, па су послужиле као жаришта одакле су инсекти преносили вирус на пожегачу која је до тада била здрава.

Ширењу шарке ипак је највише допринело заснивање нових засада из изданака који су узимани из оболелих воћњака. Да су бар користили семе са здравих биљака, данас не би било тако тешко пронаћи здраву воћку за матичење.

- Здраве саднице могу се добити само културом ткива (меристема) ин витро, познатом као најсигурнијом методом клонирања. У случају калемљења, подлога, без обзира на то да ли је то џанарика, бела шљива или сама маџарка, такође мора бити потпуно здрава, без обзира да ли је вегетативна или генеративна. Ако се саднице добијају клонирањем ин витро, нема потребе да се калеме на било какву подлогу. Цео живот провешће на сопственом корену, а од тога нема ничег бољег. Такође, треба их одгајати у контејнерима са проверено чистим супстратима уз додатак 20-25% зеолита (зеопланта) - сматра др Иво Ђиновић.

Најважније питање у борби против шарке је како сачувати младе и здраве биљке из “културе ткива”од шарке током дугог периода живота и експлоатације воћњака? Др Иво Ђиновић и за то има предлог.

КАЛЕМЉЕЊЕ

Када и како обавити калемљење? Најбоље би било што је пре могуће, што значи у првој години живота шљиве, када се биљка састоји само од корена и ластара са листовима и пупољцима у њиховом пазуху у јуну. Тада треба, при врху ластара, али одрвенелом делу, уклонити један пупољак и на његово место усадити истоветни комад са пупољком џанарике, па онда омотати калем фолијом, како би се што боље приљубило ткиво племке са подлогом и обавио што безболнији пријем. Најбоље би било да су дебљине подлоге и племке исти, јер онда “кора леже на кору а дрво на дрво у потпуности”. Врх ластара (стабла) шљиве се одсеца мало изнад калема и чело налије воском са упаљене свеће или премаже лепком за дрво. Сви листови са шљиве се одсецају тако да остану дршке и пупољци. Овакав поступак се назива “шок терапија”. У јуну је биљка пуна сокова и брзо се опоравља. Гарантовано ће се примити.

Џанарика је воћка која расте у природи, у спонтаној популацији, у којој је свака индивидуа посебан генотип, јер је нико не клонира па се она размножава генеративно, из семена. Врло је отпорна на болести, стресове као што су суша, велика влага, недостатак светлости и топлоте, нападе инсеката, те као таква сваке године обилно роди и ломи се под теретом плодова. Иако можда у свом телу има вируса шарке, они не испољавају штетно дејство. Нема визуелних симптома мозаика лишћа и плодова.

У случају да подлога садржи вирусе, а да је племка здрава, доћи ће до инфекције. Зато треба окренути ствар: џанарику користити као имплантант у круни осетљиве сорте шљиве. На овакав начин ће се заштитне материје из лишћа кретати кроз целу биљку и сузбијати развој и штетно дејство вируса. Грана џанарике треба да буде у средини круне шљиве.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације