Кад прођу сви возови за удају

Имам 45 година, сама сам и немам деце. Да, све је у реду са мном. Овако је Мелани Ноткин сасула у брк свим "душебрижницима" који су се питали зашто се паметна и лепа жена још није остварила као супруга и мајка. Ауторка књиге "Модерне жене у потрази за новим обликом среће", написала је да није планирала да остане сама, али јој се то просто десило. Никада каријеру није стављала испред љубави, па опет ни са ким не дели постељу и никога не води у вртић и школу. Да, независна је, истиче, али радо би пристала да зависи од неког кога воли. И избирљива је.

- Желим да се заљубим у мушкарца који то заслужује. Ако то значи да не пристајем на мање, онда сам избирљива - одговорила је Брајану са којим је изашла, пошто је он све време покушавао да сазна због чега нема никога и упорно јој тражио мане. - Не жалим ни због чега. Да, желела сам да се удам и добијем дете у двадесетим, али ево ме, у четрдесетим са свим модрицама још сам у рингу и не одустајем од љубави - одбрусила му је.

Меланина прича није усамљена, као ни Брајанова сумња да са таквом особом нешто није у реду чим је још "сингл". Када жена прослави 40. рођендан, а нема бурму и мноштво бесаних ноћи због бебе, све су јој горче слављеничке торте. Није важно да ли је успешна у послу, да ли путује, колико има пријатеље. Све се своди само на једно - зашто се још ниси удала? Или, када мислиш да родиш дете? Где ти је дечко? Суштина је заправо у погледима који питају - шта ти фали? На темељу ове теорије развила се још једна - жене које су у зрелим годинама, а нису основале породицу су незадовољне. Исфрустриране јер их нико не чека после посла и немају поред кога да се буде, с ким да деле радост и тугу, па емитују негативну енергију. Нетрпељиве су према колегама, завиде пријатељима на породичној срећи, не умеју да се радују као раније, више их ништа не испуњава.

- Ово је, да се не лажемо, уврежено мишљење у нашем друштву. Жене после 40. године називају се погрдно баба-девојкама и уседелицама, етикетирају као исфрустриране особе и роба са грешком, гледају се испод ока, презриво или сажаљиво. Што је средина мања, оне су на лошијем гласу и вечита тема оговарања. Уколико су успешне на послу, сматрају се болесним каријеристкињама које су зарад амбиција жртвовале мајчинство и брак. Ако су лепе и згодне, онда су обавезно избирачице, па су и заслужиле да им се деси клетва "Избирач наиђе на отирач". Оне осредње су несрећне, јер их ваљда нико није хтео - истиче психолог Драгана Петровић.

За нашу саговорницу је ово, признаје, шкакљива тема, зато што у свом окружењу има много самих жена. Али, то не значи да су све усамљене, а још мање исфрустриране. Неке су, каже, задовољство пронашле у послу. Има оних које су давно решиле да се не удају и не роде дете, јер су сматрале да се неће добро снаћи у тој улози.

- Задовољиле су се каријером, путовањима, пријатељствима, кумством. Многе од њих су себе пронашле као тетке и то им је довољно за срећу. Понекад је поштеније одустати од нечега чему мислиш да ниси дорастао, него лошим браком упропастити живот себи и детету које ће свакодневно трпети фрустрације. Али, да, постоје и жене које су желеле да буду супруге и мајке, па некако нису успеле у томе и сада су несрећне - каже саговорница "Живота плус".

Несрећа се овда "рачва" у два правца - на тугу коју преживљава само та жена и нелагодност коју трпе и сви у њеној близини. Истраживање рађено на Немачком друштвеном институту, у којем је учествовало око 400 усамљених дама од 45 и 50 година, показало је да чак 50 посто њих не може да сакрије очај због свог статуса. Половина од тог броја је признала да понекад не може да се суздржи у злурадим коментарима на туђу срећу, јер је то јаче од њих.

- Оне храбрије су откриле да су љубоморне на сестре и другарице које имају породицу и упорно се питају шта су скривиле да им та срећа буде ускраћена. Чак и кад покушавају да се радују због њих, наиђе им жута минута и не могу да се обуздају. Понашају се малициозно, изазивају пажњу увредама, ниподаштавају породичне вредности - наводи вођа истраживања др Мартин Ханц.

Петровићева каже да се то дешава женама, које у зрелим годинама почињу да се преиспитују, сумирају евентуалне пропуштене прилике, питају се да ли су могле боље, кају се што су много бирале. Када схвате да су закасниле и да више немају времена за такве успоне, дешава се да се повуку у себе и негативним ставом, константним звоцањем и замерањем, гурају пријатеље и колеге од себе.

Не треба заборавити ни да се припаднице нежнијег пола у том добу суочавају са променама на телу, што је осетљиво поље за сваку даму. Петровићева подсећа на закључак до којег су дошли британски стручњаци - да чак 90 одсто њих пада у депресију када пређе 40. годину и то због физичког изгледа. Истраживање у којем је учествовало 1.200 дама показало је да су депримиране због свог изгледа и пате од "синдрома огледала". Слика о себи је толико ниска да би скоро све волеле да промене бар нешто на свом телу - од ужег струка до ногу без целулита. Само девет одсто њих је било поносно на оно што види у огледалу.

- Жене с годинама достижу психичку и емотивну зрелост, постају сигурније и свесније, али то нажалост не важи и за оно што осећају према свом телу. Живимо у времену у којем је лепота дефинисана младошћу и то је постала права опсесија у друштву. Зато се средовечне даме осећају невидљиво - сматра амерички психолог Сузан Квилијам.

А, када се та невидљивост и несигурност споје са чињеницом да је младост прошла, да су стигле млађе и лепше, а оне још немају сродну душу, ветар у леђа, раме за плакање, неког с ким ће се свакодневно надопуњавати и дете у чијем ће одрастању уживати, горчина постаје све горча. Добро је ако она може да се каналише и у самоћи, како је говорио Јован Дучић, не буде мржње, него узвишености.

ЧЕМЕРНИ ПРАЗНИЦИ И ОДМОРИ

Мрачне мисли се посебно роје када наиђу тешки тренуци, а они су свакако друго лице свакодневице. Тужно се осећају и у време празника, када се сви окрећу породици, а оне схвате да немају уз кога да се "шћућуре".

- Поразе их и годишњи одмори, када им пријатељи путују на море са децом, а оне могу да им се "убаце" или да остану код куће. Више им није до ноћних излазака, уморне су и све мање флексибилне према људима. Увек им нешто смета, љуте се на сваку ситницу, понекад се понашају и инфантилно само да би привукле пажњу. Временом се удаљавају и од најбољих другарица, јер оне имају родитељске бриге и радости, па са њима имају све мање заједничких тема, а да слушају како не спавају јер им бебе имају грчеве, просто не желе - објашњава Петровићева.