Удата сам, дакле вредим
18. 06. 2015. у 11:20
Зашто се успех жена у Србији и даље мери прстеном на руци. Даму која има добар посао, образовање, па чак и богатство, већина не види као "остварену" ако нема мужа

Имате добар посао, каријеру у успону, образована сте жена, која је пропутовала пола света? Ипак, све ово вероватно неће бити довољно да вас на прослави годишњице матуре људи виде као успешну даму. Јер, У Србији је и даље у највећој мери мерило успеха једне жене – брак.
Иако је и у нашој земљи женска еманципација све јача, прстен на руци је остао један од обавезних епитета „остварене“ припаднице лепшег пола. Без њега, не вреде ни титуле, ни пословни резултати, па чак ни богатство. Чак и ако је ОНА остварена као мајка, у случају развода и недостатка мужа, добар део друштва ће на њу гледати као на „робу с грешком“.
Ово потврђују и истраживања рађена прошле године на тему родне равноправности. Тако 73 одсто испитаника (оба пола) наводи да су жене генерално срећније ако су удате. О томе због чега је и даље мерило успешности неке жене то да ли је у браку, зашто још неудату девојку у „тридесет и некој“ зовемо баба-девојка и каква је ситуација у свету по овом питању, разговарали смо с Адрианом Захаријевић, сарадницом Института за филозофију и друштвену теорију:
- Морамо да се запитамо да ли је данас брак заиста мерило успеха или само и даље пристајемо да га прихватамо као вредност жене. Вратимо ли се у историју, нешто више од стотинак година уназад, видећемо зашто је то било тако. Романтични брак тада није постојао, већ су се они најчешће уговарали. Није примарно служио задовољењу супружника, већ интересу "пријатељских" породица, микрозаједнице или села. Имао је пре свега економске, па тек потом и само условно емотивне циљеве. Уколико су биле удате, што је био њихов кључни позив јер су на тај начин растерећивале многољудне и често сиромашне породице, жене нису могле бити власнице имовине. Отуда је брак био начин да се жена "збрине" и остане економски заштићена.
Док није постојао други облик друштвеног признања, био је и начин да је заједница третира као "успелу у животу". Даме, стручне у било ком пољу, биле су изнимно ретке све до дубоко у 20. век, јер их заједница и држава на то нису подстицали. Зато се данас морамо запитати зашто у времену у којем можемо бити успешне на веома различите начине и даље пристајемо на брак као мерило успеха.
* Да ли успешне каријере и добар материјални статус падају у воду уколико нема прстена на руци?
- Одвојимо ствари. Бити вољен, за шта је прстен на руци важан културни симбол, премда данас свакако не и нужан, жеља је сваке особе без обзира на пол, старост или место рођења. Немогуће је мерити различита "постигнућа" истим аршинима. То што желимо да смо вољени и да волимо, нема или не би смело да има непосредне везе с успехом у другим сферама нашег живота. Људи се, и мушкарци и жене, не своде на једну животну улогу. Наше су улоге сложене, мењају се временом, зависе од бројних избора и онога што нам се догађа.
* Како друштво у Србији гледа на неудате жене?
- Нажалост, и даље са зазором. У српском језику реч "остварена" увек прати додатак "као мајка". Отуда неудате жене, за које се такорећи унапред претпоставља да нису ни мајке, прати и зазор и осуда.
* Зашто се за жену користи погрдан термин уседелица или баба-девојка, док се мушкарац ван брака, готово похвално, назива нежења?
- Језик одржава мишљење, па је тако и у овом случају. Жена која се није удала, која није постала домаћица, она се "уседела", другим речима, ништа не ради. За разлику од свог помало бунтовног парњака, нежење, који је у ранијим временима био боем и авантуриста јер није желео да се "скраси", баба-девојка је седела и чекала да неко дође и да је "узме", па се на крају уседела и пре времена постала "баба". Језик нам говори о томе како мислимо!

- Свет се споро мења када је родна равноправност у питању. Женска права су стара у просеку нешто више од пола века и најлакше се доводе у питање у свим ванредним ситуацијама.
* Како "појачати" свест наших жена о сопственој вредности?
- То је дуг и целоживотни процес. У савременом свету, када се вредност свих нас мери краткотрајним успесима и предметима које поседујемо, потребна је дубока промена самог система вредности који људе неће одређивати према томе шта имају, него шта чине. Али, докле год постоје "мерила" за жене, потребно је уложити и додатни напор. Храбрити их да себе не сагледавају као мање вредне, бодрити их да себе доживљавају као целовите личности, да доносе одлуке и да у њима буду истрајне. Тај процес почиње већ када су девојчице и траје током читавог живота. Зато је потребно да се у свим животним аспектима мерила мењају, од обданишта до старости.
ВЕЛИКИ ПРИТИСАК ДРУШТВА
Студија Универзитета у Келну (Немачка) показала је да неудате жене нису несрећне зато што немају партнера, већ зато што друштво не одобрава то што још немају прстен на руци. У истраживању су учествовале даме од 30 до 40 године, које су признале да су под великим притиском друштва, јер се од њих очекује конвенционално понашање - удаја и оснивање породице, али и због тога што их други гледају са сажаљењем. Без обзира на то што су образоване, финансијски независне, са добрим послом, друштво их и у 21. веку сматра уседелицама. Од Мексика до Индије, ништа се није променило и друштво их и даље притиска да се удају. Разлика је само у томе што су критичне године за даме у Момбају након 26, а у Лондону после 34.
„ЖИГОСАЊЕ“ ОКОЛИНЕ И У АМЕРИЦИ
Раширен став да је само удата жена и успешна, није само заступљен у Србији. Најновије истраживање у САД показује да се у положају дама није променило много тога у последњих сто година. У анкети су учествовале 30-годишње жене које никада нису биле у браку. Све су признале да су под великим притиском друштва и да се од њих очекује конвенционално понашање - односно што скорија удаја.
- Неудате жене трпе и видљив и невидљив притисак. Видљив, јер су изложене свакодневном коментарисању. То се посебно уочава на друштвеним скуповима, када их сви испитују када ће се удати. А невидљив притисак односи се на то што их многи у друштву доживљавају мање вредним зато што се нису удале – наводе аутори истраживања и поручују да се са „жигом“ уседелице најтеже носе даме између 25. и 35. године.
radmilo
18.06.2015. 11:41
Naravno da je status žene isto kao i muškarca kompletan ako je u brakuLica koja nisu u braku nisu kompletna lica Ne vrijedi vama vaše bogatstvo ili Lažni društveni status koji ste samo vi sebi umislili da postoji u vašoj glavi Fakultetska diploma i karijera ne znače ništa To nije životBrak i djeca jeste život sve drugo je samozavaravanje iluzija i gubljenje vrenena ,prazan prostor i prostitucija.Ti ljudi koji nisu u braku netreba ni da žive , to su samo paraziti društva
@radmilo - U kom veku Vi zivite? Zasto bi bila obaveza svakoga da mora da bude u braku i ima decu....Kakva je situacija u drzavi gde niko ne radi, i ko hoce da udje u brak ne moze...od cega da zivi? I gde da zivi? Kod mame i tate da zive? I razvod im je zagarantovan posle par meseci....A o deci tek da ne pricamo....Zbog nemastine ljudi ne ulaze u brak....A Vi govorite da su paraziti!!!! Pa gde Vi zivite?
@radmilo - poenta je naci osobu sa kojom mozes da podelis kilo leba kilo soli. koja zna da ceni i postuje, koja je pravi drug i borac. a ne parazit od 40, polupismeni edipovac koji provodi vreme po kladionicama i kafanama i glumi da je bogom dan. svaka normalna kvalitetna zena bi se udala kada bi imala normalnog kvalitetnog druga. i ne, ne pricam o princu na belom konju, pricam o normalnoj osobi koja radi, koja se trudi, koja je obrazovana i koja nece da gleda iskvarcovane silikonuse sa patak usnama
@radmilo - Pretpostavljam da je fakultetska diploma za Vas zaista "kiselo grožđe", a sumnjam da Vam je izmakla i ona srednjoškolska... po pismenosti i "stilu" izražavanja :). Tolerancija, pravo na izbor, poštovanje tuđih odluka i ne zabadanje nosa u živote drugih ljudi, kritikovanje i nipodaštavanje onih koji su napravili različit izbor od našeg... samo su delovi normalnog ophođenja i rezona savremenog čoveka. Suprotno od toga ponašaju se upravo oni koji sami žive isprazan život, tako da je sasvim jasno...
@radmilo - Diskvalifikacija nije argument... Imate li vi još kakve vrednosti sem fakultetske ili srednjoškolske diplome? Malo je pretenciozno bez argumenata insistirati da različitost postane pravilo, i još se pozivati na "rezon savremenog čoveka" koji ne živi isprazan život.
Коментари (40)