Пршљен поправљају иглом и цементом

ПРЕЛОМИ кичме због остеопорозе могу да се санирају без реза, само у локалној анестезији, а пацијент већ након пола сата устаје и може да хода. Уместо великог реза готово дуж целе кичме и завртања шрафова у пршљенове, нова метода, тзв. перкутана вертебропластика, ради се убодом игле кроз кожу. Под контролом рендгена хирург прецизно проналази пршљен који је сломљен, и на то место под притиском убацује цемент, који у потпуности испуњава напуклину и фиксира кост.

Интервенција траје око 30 минута, и чим се пршљен затвори, бол моментално престаје. Нема ране на леђима ни ризика од постоперативне инфекције, тромбозе вена, запаљења плућа. Није потребна рехабилитација, а пацијенти истог дана одлазе кући из болнице.

- Раније су операције извођене у општој анестезији, трајале су сатима и нису могле да се раде значајном броју пацијента, због присуства пратећих хроничних болести које су контраиндиковане за овако екстензивне захвате - каже, за "Новости" др Миленко Савић, неурохирург и спинални хирург Војномедицинске академије. - У том случају пацијенти су се лечили мировањем у кревету, ношењем растеретних мидера или су једноставно трпели болове. Мировање код ових пацијената повећава ризике од тромбозе вена на ногама, запаљења плућа и додатног слабљења мишића.

Са друге стране, наглашава наш саговорник, ношење растеретног мидера је некомфорно, прави ране на телу и не решава ефикасно проблем бола у леђима и погуривања тела. Дуготрајно узимање аналгетика носи ризик од оштећења желуца, бубрега и јетре.

- Досада смо урадили више од сто интервенција перкутане вертебропластике углавном код жена у средњем и старијем животном добу, због прелома кичме који се дешавају као последица сабијање пршљена - истиче др Савић. - Старији пацијенти већином имају нека пратећа обољења, због којих је увођење у тоталну анестезију некада неизводљиво. Овом интервенцијом то можемо да избегнемо, и практично не постоји ниједан пацијент код кога не можемо да је применимо.

С обзиром на то да се захват ради у локалној анестезији не постоји некаква посебна припрема. Код особа које су преосетљиве на локални анестетик интервенција може да се уради и без препарата који привремено блокирају пренос надражаја у периферним нервима на месту примене. Бол који може да се јави је минималан и подношљив.

- Најважније је да се прелом пршљена дијагностикује у раној фази, најоптималније је у првих шест недеља, док је прелом свежији, како не би дошло до кривљења и погрбљавања кичме - истиче др Савић. - Најочигледнији симптом прелома пршљена је нагло настали бол у леђима након подизања терета, наглог покрета, безазленог пада, а некада и без икаквог повода. Уколико већ постоји доказана остеопороза код оваквог бола, треба прво посумњати на прелом неког од пршљенова кичменог стуба.

Прелом се утврђује рендгеном и магнетном резонанцом. Најчешће се дешавају у тораколумбалном прелазу, где је кичма најсавитљивија и истовремено најнетолерантнија на оптерећење. Операцијом се постиже трајно решење за дати прелом, и не постоје ограничења за њено извођење у зависности од степена оштећења пршљена.

- Ову интервенцију радимо на упут - каже др Савић. - За пацијенте који немају осигурање или који долазе из региона - цена је око 2.000 евра.

Овом методом у неким случајевима може и да се врати висина сломљеном пршљену који је спљоштен, чиме се делимично коригује и погрбљеност, односно погуреност тела.

- Интервенција се ради на исти начин као перкутана вертебропластика, али се користе и посебни балон и стент који се убацују у сломљени пршљен - објашњава др Савић. - То је перкутана кифопластика. Код неких пацијента рађено је истовремено и више пршљенова у једном акту, а највише седам.