Игла уместо скалпела и при лечењу тумора

У ДИЈАГНОСТИЦИ и лечењу готово свих унутрашњих органа, неваскуларна интервентна радиологија заменила је хирургију. Стања и болести које су некад захтевали резове скалпелом и лежање у болници, попут дренажа циста у јетри, бубрезима и трбушној марамици, лечења компресивних фрактура пршљенских тела, па и уклањање неких тумора и малформација, сада се решава брже и на мање инвазиван начин, па чак и у амбулантним условима.

Годишње се у Одсеку интервентне радиологије Одељења поликлиничке радиологије Клиничког центра Србије изведе око 2.500 ових процедура и исто толико контролних прегледа. Дренаже жучних путева и каналног система бубрега због опструкција различитог порекла најчешће су интервентне неваскуларне процедуре.

Које су предности ове методе у односу на хирургију и какву улогу ће тек имати у будућности, у интервјуу за "Новости" објашњава професор др Драган Машуловић, директор Центра за радиологију и магнетну резонанцу.

- За разлику од класичне хурургије, ове радиолошке интервенције се изводи кроз иглу или катетер који се уводе перкутаним приступом, кроз кожу, без хируршког отварања. Применом ових метода обезбеђује се вишеструка корист за пацијенте јер се овако многе процедуре могу извести у амбулантним условима, без опште анестезије, са више комфора, са бољим козметским ефектима, а уз скраћење времена боравка у болници. Притом су ефекти лечења у великом броју случајева једнаки ефектима хирургије.

* Каква је улога ове методе у дијагностици?

- Неваскуларне интервентне процедуре су последњи корак у дијагостиковању разних болести. Најчешће се користе код узимања цитолошког или хистолошког материјала под контролом неког од радиолошких модалитета имиџинга, попут пункције, аспирације, биопсије... Ове процедуре су, у односу на хируршки начин добијања узорка, знатно брже, једноставније и јефтиније, а притом једнако поуздане.

* Како се радиолошка интервенција примењује у лечењу тумора?

- Овакве технике називају се аблације и када је год могуће, изводе се перкутано, кроз кожу. Најчешће коришћена метода аблације тумора је радиофреквентна аблација, чија се примена са лечења тумора јетре све више проширује и на лечење тумора бубрега, плућа, костију, дојке. Кроз отвор на кожи у туморску промену се под контролом ултразвука уводи електрода у облику игле. Она се потом спаја у коло наизменичне струје, а на врху игле која је позиционирана у тумору ослобађа се радиофреквентна енергија која доводи до трења јона и доводи загревања ткива чиме се оно уништава. На крају процедуре остаје спаљено ткиво које више није прокрвљено. Недостатак прокрвљености знак је да је радиофреквентна аблација успешно изведена.

* Код којих тумора је аблација метода избора?

- У уклањању примарних малигних тумора јетре до два центиметра, као и случајевима туморски промена у јетри промера до три центиметра, када такви болесници не могу да буду оперисани. Ова метода успешно се примењује и код метастаза у јетри, али само уколико је њихов број ограничен (од три до четири), ако су мање од три центиметра и ако се тумор није проширио на друге органе. Тада петогодишње преживљавање износи од 30 до 40 процената.

* У којим стањима је хирургија ипак незаменљива?

- Процедуре неваскуларне интервентне радиологије имају и своја ограничења, па је хируршко лечење и даље примарно код болесника са малигним болестима. Карциноми гастроинтестиналног тракта се примарно и најуспешније лече хирургијом. Такође, и за туморе паренхиматозних органа уколико су димензија већих од три центиметра, или уколико се налазе у близини крвних судова или жучних водова (паренхим јетре) хируршко лечење остаје главни вид лечења. Локализација тумора на површини органа, такође, искључује радиолошке методе због могуће повреде суседних органа и у овим стањима се, такође, примењују хируршке методе лечења.

* Да ли се увек јасно може одредити да ли је пацијент за хируршку интервенцију или за неваскуларну радиолошку процедуру?

- Специјалисти различитих профила конзилијарно разматрају сваки појединачни случај и доносе одлуку о модалитету лечења који је у том моменту оптималан, уважавајући критеријуме и индикационо подручје за сваки расположиви вид лечења.

* Може ли овом интервенцијом да се избегне компликована и ризична операција на кичменом стубу?

- Однедавно се у два наша клиничка центра примењује такозвана перкутана вертебропластика. Ова интервентна радиолошка метода примењује се у лечењу болних прелома пршљенских тела свих сегмената кичменог стуба, који се најчешће јављају код остеопорозе, или када су пршљенска тела захваћена метастазама малигних тумора или бенигним туморима крвних судова. Принцип извођења ове минимално инвазивне методе је да се колабирано пршљенско тело, под контролом флуороскопије, пунктира иглом и кроз њу убризга специјална врста двокомпонентног цемента. Након убризгавања цемент се стврдњава и ствара цементно-коштани блок са фрагментима преломљеног пршљенског тела, доводећи до смањења или нестанка болова. Код оваквих процедура пацијент је у стању да врло брзо након извођења процедуре хода. Овом процедуром се, међутим, не лечи узрок прелома пршљена, већ се само спречавају последице основног обољења.

* Колика је опасност од рендгенског зрачења током неваскуларне радиолошке интервенције?

- Све чешће се користе унапређени ултразвучни апарати у навођењу ових процедура, па је доза зрачења током интервенције значајно смањена. Ипак, веома често је потребно да се неваскуларне интервентне процедуре изводе под комбинованом контролом, ултразвучном и флуороскопском. Та доза за пацијенте није забрињавајућа, с обзиром на то да су они овој процедури изложени једном, а све даље контроле бивају изведене под контролом ултразвука. Посебан проблем представљају ситуације када се процедура због лоше локализације и недоступности промене мора применити под контролом скенера. Тада је доза примљеног зрачења већа, али извођење процедуре итекако оправдано. Важан фактор у успешности интервенције је искуство радиолога, његова вештина, добра тродимензионална оријентација и корошћење свих расположивих техничко технолошких погодности.

БУДУЋНОСТ У ТЕХНОЛОГИЈИ

* КАКО ће се радиолошке методе развијати у будућности?

- Нове технологије доносе и нове могућности у дијагностици, али и лечењу, првенствено малигних обољења. У будућности очекујем прецизније системе навођења радних инструмената као и развој система контроле успеха терапије током као и непосредно по завршетку примене одређене процедуре. Такође, очекујем да ће неинвазивне методе бити вођене технолошки врло усавршеним ултразвучним апаратима са модерним и напредним системима навођења као и све већа примена магнетне резонанце као система за навођење у извођењу ових процедура што је сада значајно лимитирано високом трошковима.