Срцу не прија врућина

18. 08. 2014. у 10:26

Током лета кардиоваскуларни пацијенти би требало да се прилагоде времену. Када спољна температура достигне 30 степени, оптерећење кардиоваскуларног система постаје знатно веће од уобичајеног

ВЕЋ на температури од 21 степен, и влажности ваздуха од око 70 процената, срце почиње убрзано да ради, а терморегулациони систем покушава да охлади тело. Када спољна температура достигне 30 степени, оптерећење кардиоваскуларног система постаје знатно веће од уобичајеног. При томе се повећава брзина циркулишуће крви, шире се крвни судови, посебно на површини тела чиме се олакшава знојење и укупно хлађење тела. Долази до физиолошког пада крвног притиска, што посебно може да угрози срчане болеснике.

Којих савета би они требало да се придржавају током летњих месеци, објашњава др Живојин Јоњев, кардиохирург Института за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици.

1. ТЕРАПИЈА

Топлота шири крвне судове и спушта притисак, па пацијентима који се лече од хипертензије у летњим месецима обично су потребне нешто мање дозе антихипертензивних лекова. Промене у терапији треба да се раде у договору са лекаром, по правилу сезонски, а никако из дана у дан или из сата у сат, како неки болесници практикују.

2. СПОРЕДНИ ЕФЕКТИ ЛЕКОВА

Осим слабијег срца разлог за смањену толеранцију према високим температурама крије се и у неким лековима које користе срчани болесници, као што су диуретици, који за циљ имају смањење воде у организму. Ови лекови директно доводе и до смањења волумена циркулишуће крви чиме се смањује способност брзог хлађења тела. Друга група лекова на које треба обратити пажњу су адренергички блокатори који смањују број срчаних откуцаја и обарају крвни притисак, па тиме смањују компензаторно повећање срчане фреквенце, чиме се такође смањује ефикасност терморегулације тела. Због тога је неопходно да се, уколико користите неке од наведених лекова, консултујете са лекаром колико воде можете да пијете у врелим данима у односу на унос воде током преосталог дела године.

БЕЗ МАСНОГ И СЛАНОГ

Пацијенти са хипертензијом, срчаном слабошћу или ангином пекторис требало би да:

1. избегавају обилне, масне и јако слане оброке и велику количину минералне воде

2. опрезно примењују нитроглицерин и лекове за повишени притисак када нагло отопли и када су високе спољашње температуре

3. избегавају физичке напоре у периоду највећих врућина

4. узимају довољно течности пре и у току физичког напора

5. редовно узимају лекове, и у договору са лекаром прилагоде дозе летњим врућинама.

3. ВИТАМИН Д

Умерено излагање сунцу је корисно за кардиоваскуларни систем јер обезбеђује довољну количину витамина Д што повољно утиче на крвни притисак, бубрежну функцију и функцију штитне жлезде. Да би се обезбедила потребна количина овог витамина довољно је, у летњем периоду, кратко боравити на сунцу.

4. ТЕЧНОСТ

Важно је узимати доста течности јер болесници са сужењима на крвним судовима срца (ангина пекторис, стања после инфаркта), или срчаним манама (нпр. аортна стеноза) могу у случају дехидратације и наглог пада притиска да добију бол у грудима (погоршање ангине пекторис), инфаркт или да изгубе свест. На летовању, поготову у афричким земљама наши путници често дехидрирају због тровања храном, што такође може додатно да погорша срчана обољења. Посебно су угрожени старији, које не знају да су озбиљни срчани болесници.

5. ИСХРАНА

Због повољног ефекта топлоте на крвни притисак, у веома топлим данима треба избегавати физички напор на сунцу, обилне оброке и веће количине алкохола, а нарочито све три ствари истовремено, јер ће у том случају пад притиска бити израженији, што такође знатно повећава ризик за инфаркт или шлог, а и за губитке свести код болесника са срчаним манама. Посебно је велика грешка после обилнијег оброка и неколико алкохолних пића скочити у воду и препливати већу дистанцу или се укључити у одбојку на песку, као и друге спортске активности за које болесник није припремљен. Основна је порука да болесник треба да познаје своју болест, да буде свестан ефекта терапије коју узима.

6. РАСХЛАЂИВАЊЕ

Прелазак из топле у хладну средину, и обрнуто, не треба да буде нагао, односно температурна разлика у стану и напољу не сме да буде велика, не већа од седам степени. Ако сте презнојени, на пример, није добро да нагло улазите у климатизовану просторију, јер то може да изазове температурни колапс. Било би добро да се приликом изласка из расхлађене просторије краће време проведе у простору који се не расхлађује, да би се организам барем мало адаптирао на нагли скок температуре.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације