Свраб открива болест

Свако пецкање, свраб, перутање и појава пликова и бубуљица по кожи побуђују сумњу на кожно обољење. Страх је донекле оправдан јер су кожне болести, понајвише дерматитиси, у великом порасту, због чешћег контакта са новим, хемијским супстанцама које нас окружују.

- Болест може да се јави у раном детињству, или да се "активира" у одраслом добу - каже др Предраг Мајцан, дерматолог и начелник дерматовенерологије у КБЦ "Звездара". - На срећу, кожна обољења могу да се држе под контролом, а многи имају срећу да имају само једну епизоду болести током живота.

Међу кожним обољењима најчешћи су алергијски и иритацијски дерматитиси, код деце је чест пеленски осип, а старији често пате од стазног дерматитиса, због ослабљене циркулације. Др Мајцан објашњава како се препознају, какав ток ове болести имају, и како се лече:

КОНТАКТНИ АЛЕРГИЈСКИ ДЕРМАТИТИС

Болест настаје након контакта са алергенима и последица је имунолошке реакције. У акутној фази, која обично настаје нагло, на месту контакта јављају се црвенило и оток, затим следи појава папула (промена изнад равни коже) и мехурића, који се када пукну претварају у красте. Хронично стање праћено је задебљањем коже, а некада и перутањем. У свим фазама је свраб јако изражен. Дијагноза се поставља на основу анамезе, клиничке слике, епикутаних тестова (на кожи) и алергијских испитивања. У многим случајавима се ипак не открије окидач, односно алерген који је изазвао реакцију, а од познатих изазивача углавном су то хром (највише га има у пивском квасцу, интегралном брашну, махунаркама), никл (накит, наочаре, конзерве, судови, козметички препарати), гума, поједини лекови.

ИРИТАЦИЈСКИ АЛЕРГИЈСКИ ДЕРМАТИТИС

Настаје након контакта са јаким хемијским средствима, који прво оштете заштитини слој коже, након чега долази до упале. Промене на кожи праћене су црвенилом, отоком, мехурићима, који се претварају у красте. Код тежих стања могу да се појаве и дубље ране. Свраб и печење су најупадљивије тегобе.

АТОПИЈСКИ ДЕРМАТИТИС

То је болест која се често назива и дечји екцем. Условљен је пре свега генетским наслеђем, уз интеракцију са одређеним факторима средине. Срећом, код већине пацијената се временом повлачи. Обољење се најчешће јавља у првој години живота, обично после трећег месеца, као црвенило и љускање коже праћено сврабом, прво на образима, са спољне стране подлактица, потколеница, и на шакама. Све ово може бити праћено стварањем ерозија које влаже, па долази и до секундарне инфекције бактеријама што отежава клиничку слику и захтева интензивнију терапију.

СЕБОРОИЧНИ ДЕРМАТИТИС

Јавља се на деловима тела где постоје себороичне жлезде. То је хронично обољење са црвенилом и љуштењем коже, ређе сврабом, које се јављају у налетима на маснијим деловима коже: у коси, у пределу обрва, на челу, образима, прелазу између носа и образа, иза ушију, по трупу у пределу грудне кости или између лопатица. Тегобе су провоциране стресом или хладноћом, док се лети побољшавају и повлаче. Најчешће погађа особе у четрдесетим, али може да се појави и код деце у прва два месеца живота.

СТАЗНИ ДЕРМАТИТИС

Последица је слабије периферне циркулације на ногама, и појављује се најчешће на потколеницама и стопалима. Промене су карактеристичне за старији узраст, болеснике који пате од проширених вена или срчане болеснике.

ЛЕЧЕНЈЕ

Ако су промене мање, пацијентима се прописује локална кортикостероидна терапија уз мазање хидрантних крема да би се одржала влажност коже. Код већих и интензивнијих промена даје се системска терапија, која подразумева узимање антихистаминика у случају алергијског дерматитиса, или кортикостероида, а у последње време и такозваних имуномодулатора, лекова који мењају имуни одговор на вирус или користе имуне механизме да би елиминисале вирус.

ОСИП ЗБОГ ПЕЛЕНА

Пеленски дерматитис или осип од пелена један је од најчешћих проблема коже беба. Обично се појављује код малишана старости од око два месеца, а најчешћи је између девет и 12 месеци старости. Чак и најбоља нега не може увек да спречи његову појаву: често је осип од пелена узрокован растом зубића, променама у исхрани детета или појавом дијареје. Најбоља превенција је редовно мењање пелена и наношење танког слоја заштитне креме против оједа. Чишћење гузе влажним марамицама треба да се сведе на минимум.