Зашто Срби беже од рада?

КО овде ради? Често се запитају странци док обилазе Србију и виде "крцате" кафиће и улице током радног времена, пуне наизглед здравих и радно способних људи. Осим високе стопе незапослености, у Србији запослени одсуствују с посла чак 35 посто више у односу на земље у региону, Хрватску, Словенију, Македонију, Румунију и Бугарску. Oво су подаци Мреже за пословну подршку. Истраживања у домаћим предузећима показују да је изостајање са радног места најчешће у случају болести (47 посто), затим породичних проблема (22 посто), професионалног стреса (18 посто) и других личних разлога (13 посто). Женски део популације одсуствује шест процената више у односу на мушки. С друге стране, док једни симулирају тегобе да не би радили, многи на посао долазе болесни, јер не могу да приуште смањење плате.

Без обзира на разлоге и временско трајање, свака одсутност са радног места у савременом пословању третира се под појмом "апсентизам" (од латинске речи абсенс - одсутан). Код нас је ова појава присутна у свим радним организацијама и не можемо да је искоренимо, каже социјални радник Јелена Милутиновић. Међутим, ако се предузму адекватне мере, проблем може да се смањи, сматра саговорница "Живота плус".

- Изостанци са радног места су оправдани у случају болести, што подразумева лечење, рехабилитацију, професионална обољења, повреде ван и на раду, код трудноће, породиљског, годишњег одмора, плаћеног и неплаћеног одсуства. Неоправдано одсуство се дешава због неадекватних радних услова, недостатка мотивације за рад, лоших међуљудских односа, породичних проблема и разних личних потреба, које се не тичу посла, али на њега утичу.

* Како послодавац може да утврди да ли је боловање лажно?

- Тешко је утврдити лажна боловања, односно ко симулира болест, а то се свуда дешава, јер појединци користе разне изговоре и оправдања да не буду на радном месту. Ако послодавац сматра да је реч о злоупотреби боловања, важно је да има сведока који би то потврдио. Неопходан је разговор са запосленим, да би се утврдили прави разлози одсуствовања. Када он избегава причу на ту тему, надређени може да се обрати Републичком фонду за здравствено осигурање и поднесе захтев за процену основаности привремене спречености за рад. Ипак, ово се код нас ретко ради.

* Шта говори висока стопа "апсентизма" о стању у друштву?

- Апсентизам запослених је појава коју не можемо да елиминишемо потпуно, без обзира на степен развијености друштва, али дефинитивно је показатељ да је присутно незадовољство. У данашње време честа је и појава "презентизма", када запослени долазе на посао болесни, јер не могу да приуште смањење плате. Тако могу да погоршају здравствено стање, смање ефекат лечења, имају умањену радну способност и учинак. Појединци, без обзира на смањење плате, одлазе на боловање због незадовољства и тврде да тако купују свој мир, лакше им је да премосте бригу око новца, него да раде под пресијом.

* Зашто се толико "бежи" од посла?

- Рад крепи младост, весели старост, краси срећу и несрећи пружа утеху, говорио је Цицерон. Рад је саставни део живота, омогућава нам материјалну егзистенцију, испољавање стваралачких способности, утиче на самопоштовање, помаже да правилно каналишемо негативну енергију и утиче на здравље. Када радимо оно што волимо, имамо умерен степен самосталности у раду, адекватне услове и позитивне међуљудске односе, то нас чини срећним. Али, рад може да буде и велико оптерећење ако не постоји склад између захтева послодавца и компетенције запосленог, услови су нехумани, лоша је радна клима, постоји мобинг, не поштује се радни учинак или упркос труду и резултатима не може да се напредује. Запослени свакодневно долазе са нелагодом, а то узрокује лоше пословање компаније, пад производње и дугорочне трошкове.

* Како послодавац, социјални радник или психолог, могу да утичу на смањење "апсентизма"?

- Прави узроци недоласка на посао могу да се установе кроз адекватну сарадњу запосленог, руководилаца и стручних лица, попут социјалног радника и психолога. Неoпходна је општа едукација о апсентизму, обострано поверење и искрен разговор. Важно је објаснити запосленима да је неоправдано изостајање с посла штетно за њих, њихову породицу и послодавца, односно фирму, а уколико постоје здравствени и други озбиљни проблеми, могу да одуствују без страха од губитка посла или смањења плате. Ту мора да постоји добра воља руководилаца. Истраживања показују да је у колективима, где су руководиоци и запослени едуковани да управљају боловањима, смањена стопа апсентизма. Овој појави мора да се посвети пажња, да се одсуство с посла идентификује као друштвени проблем, развије стратегија за смањење, води евиденција боловања и врши анализа, како би се благовремено планирао и организовао рад, обезбедила замена одсутних и открили прави узроци недоласка на посао. Податке је потребно ажурирати на недељном нивоу, да бисмо имали праве информације и на време успоставили контакт са одсутним. Постоји опрез када су у питању одређене медицинске информације, јер је неопходно поштовање Закона о заштити података о личности.

Саговорница "Живота плус" каже да се ова појава може смањити ако радне организације запосленима организују систематске прегледе, едукације, разговоре са психотерапеутима, одлазак у велнес центре.

- Сарадња са Медицином рада је важна, битно је да специјалисти утврде здравствено и социјално стање запослених, а на систематским прегледима лекари установе радну способност, дијагностикују оболење и спроведу лечење или предложе рехабилитацију и пруже савете.