Прва позоришна Коштана
02. 03. 2016. у 17:40
Зорка Тодосић, велико име српске оперете. Умрла је заборављена, 22 године пошто је због душевне болести удаљена са сцене

Зорка Тодосић
ЧАК девет десетина становника града, који је Зорка Тодосић годинама узбуђивала на позорници, на дан њене сахране 31. децембра 1936, није знало ко је покојница. Када су убацили последњи пут ашов, гробари су коментарисали: "Кажу да је била глумица".
Тако је о нашој великој глумици записао Милан Грол, у књизи "Из позоришта предратне Србије". Желећи да ослика њену судбину, аутор је кренуо од тужне чињенице - да је још за живота била заборављена. Када ју је болест удаљила са позорнице, а они громогласни аплаузи занемели, Зорка је, иако жива, постала далека прошлост.
Рођена је 1. априла 1864. године у Новом Саду, у знаменитој глумачкој породици. Нису само њен отац Димитрије и мајка Љубица били глумци, већ је Зорка била изданак праве позоришне династије, која је српском театру дала 15-ак великих имена која су углавном чинила ансамбл Српског народног позоришта (Софија Вујић, Драга Ружић, Пера Добриновић...).
"У тој средини Зорка се јавила на позорници чим је прве речи умела да проговори и из детињих улога врло рано улази у девојачке. Позоришни анали бележе је као професионалну глумицу, уз оца и матер, на београдској позорници од 1878", записао је Грол 1952. године.
Зорка није морала да кокетира са публиком. Одмах ју је освојила, играјући сентименталне девојчурке, стидљиве наивке, мазне шипарице, пакоснице, озбиљне госпођице... Грол је описује као жену за коју се није могло рећи да је лепотица, али је била "живог темперамента, ћеретавог говора, духовито вражија". Са њом је у прашњаве кулисе тадашњег позоришта ушло пролеће.
"У њу се заљубљује читаво коло позоришних љубитеља, музичар Шрам, познати глумац и певач Стеван Дескашев и сам Војислав Илић. Да стиша ту запаљиву атмосферу око кћери, Коларовић је удаје за младог удовца Милана Теодосијевића, благајника штедионице у Земуну и великог љубитеља позоришта, песме и веселог друштва", наводи Грол.
Зорка није имала избора, па је већ у 17 година постала супруга пензионисаног дијабетичара, који се две године касније сасвим разболео, а она је морала да напусти театар и буде му болничарка. Стоички је то поднела, као права хероина. Вратила се позоришту 1887. године пошто је Милан умро, наставила је да васпитава њихову ћерку, али је она млада и несрећна, што није примљена у глумице, умрла од туберкулозе.
Зоркина "специјалност" су били комади са певањем. Осим сјајног гласа је умела да свира и на клавиру, па њени таленти долазе до изражаја на сцени. Са новим управником Народног позоришта Николом Петровићем, завршава се њена фаза учмалости. Он је веровао да ће позоришту нови живот уданути оперета. Највише наде полаже у солисте, међу којима се издваја шармантна Зорка. Била је Христа поштарка, Гејша, Лепа Јелена... Играла је у костимима враголастих шипарица са тиролским шеширићем и китњастим хаљинама дугиних боја, оживљавајући илузију своје младости. Била је прва Коштана у истоименој представи Борислава Станковића, која је изведена 1900. године, а Зорка ју је с прекидима играла шест година. После костима у свили и злату, она облачи одело јунакиња социјалних драма. Повлачи се у улоге резигнираних седих госпођа, путује, гледа представе, велике глумце...
"Све за шта се још могла везати осећањима била је позорница. Од тог тренутка глума је за њу била више од заната и од амбиције. За Зорку Тодосић, која је остала без икога свога и у добу када се нове крвне везе више не стварају, те даске што значе свет уистину су за њу биле последњи извор илузија и усхићења животних", наводи Грол.
И баш тада јој живот приређује најтежи ударац. Имала је 50 година када ју је душевна болест удаљила са позорнице.
"Пре него што јој се разум угасио, она је у пуном самоуверењу о својим моћима, са горчином у души, гледала како јој ускраћују да излази на сцену, не схватајући зашто. И зато је, где је стигла и могла, читаве стране из својих главних улога избацивала без предаха напамет, да покаже неправду која јој се чини. Међутим, заводљива Илка Ервеш, Мирандолина и Лепа Јелена, пример домаћице-чистунице у позоришној боемији и модел одевања и вештине одевања - завршава у ритама, и с клептоманијом, без невоље. Као рчак пред зиму, Тодосићка је почела трпати у своју корпу, у недра, што год стигне", записао је Грол.
Умрла је 22 године пошто ју је болест склонила са сцене. Госпођа Гишар из Диминог "Господара Алфонса", лакомислена Мизета из "Чергашког живота", Дорина из "Тартифа", Илка Ервеш из "Рата и мира", тужно је завршила своју тужну судбину.
ОПРОШТАЈНИ ГОВОР ЖАНКЕ СТОКИЋ
НА њеној сахрани није било много људи, а још је мање било њених колега. Већ одавно је била заборављена у глумачким круговима. Њена учитељица Жанка Стокић је, међутим, дошла на сахрану, и у опроштајном говору рекла да је Зорка грешком залутала међу Србе, јер је њено место било међу уметницима Беча или Париза.