Мајчинство у петој деценији

КАДА жена напуни 30 година, а још се није остварила као мајка, њен страх и притисак околине почињу да расту. Иако има посао који воли и богат друштвени живот, после 35. године, све је мање суштински срећна. Буди се и леже са мислима о родитељству, а породица и пријатељи јој само отежавају, док је осуђују или сажаљевају. Можда има партнера, али не може да остане трудна... Можда је сама, па нема с ким да се оствари у улози мајке... Прича је много, наводи Ивана Кузмановић, саветник за лични развој и аутор најчитаније књиге код нас у области популарне психологије "Од како сам се заволела - ВОЛИМ", као и још пет бестселера на тему љубави, емоционалног и духовног сазревања. Саговорница "Живота плус" је по образовању правник, али се бави психотерапијом, познаје ајурведу, мајстор је реикија и учитељ медитације. Ипак, за ову тему јој је главна "квалификација" мајчинство у петој деценији. У 46. години је родила сина, пошто је затруднела асистираном оплодњом на клиници у Прагу. Кроз своје искуство, покушала је да расветли дилеме и бриге жена, које су већ у "озбиљним" годинама, а нису постале мајке.

- Код многих жена је присутан и велики страх од те врсте одговорности. С једне стране желе да се остваре као мајке, али их подсвест блокира - наглашава Ивана. - После 30. године том подсвесном страху придружује се још један, свесни, који прераста у панику, грч, присилу, па пут ка реализацији постаје још трновитији. Притисак околине појачава панику и изазива бес и жељу да се на њега одговори инатом.

Она наглашава и присуство осећаја кривице да смо изневерили очекивања, да родитељи пате, да смо мање вредни, док су други срећнији и бољи.

- Све су ово спонтане реакције, емоције, мисли, стања. Као и многе друге нефункционалне појаве у нашем систему веровања и реаговања, треба их проверити, артикулисати и ставити у контекст. Ако се отргнемо стихији и инерцији, посветимо пажњу стварним осећањима, суочимо са страховима и пронађемо уточиште унутар себе, појављују се функционалнија решења. Она помажу да застарела идеја о "биолошком часовнику" капитулира пред савременим искуствима и могућностима.

* Како је изгледао ваш пут до мајчинства, колико је било успона и падова?

- Вера у успех је оно што ме је доводило до циља. Понекад сам се предавала и препуштала искључиво Божјој вољи, али верујући још снажније. Велико поверење поклањала сам алтернативним методама. Једном сам пет месеци била на строгом режиму, који је укључивао не само пост већ и дане потпуног гладовања, купки, тинктура, масажа, духовних вежби. Путовала сам далеко како бих се подвргла исцелитељству енергијом. И то је трајало четири године. Било је периода када сам постајала исцрпљена, било је тренутака када сам од саме себе морала да кријем љубомору што је нека друга трудна, а не ја. У психолошком смислу ми је била најважнија безмерна љубав и подршка партнера, његова преданост заједничком циљу иако је он већ био отац двоје дивне деце. Никада нисам осетила ни помислила да му нешто од онога што чинимо пада тешко, да му је непријатно, нелагодно.

* Многе жене, посебно под утицајем хормона, могу да клону духом, изгубе вољу. Како да помогну себи, да се то не догоди?

- Живот жена се вазда врти око хормона. Или смо у пмс-у или у овулацији или у климаксу, а још када се додају хормони за подршку зачећу, онда је јасно да је потребна огромна снага, љубав, жеља и воља. Жена би требало да буде посебно третирана у свим тим, нимало лаким животним фазама. Али, много тога можемо да урадимо саме. Кроз рад на себи, исхрану, вежбе, освешћивање, проналажење упоришта и енормне снаге управо у том божјем дару - да смо способне да из себе изродимо живот. Колико смо крхке, рањиве и слабе, пропорционално смо моћне, снажне, несаломиве.

* Које су предности, а које мане родитељства у петој деценији?

- Како је све релативно и индивидуално, фокусираћу се на лично искуство. Дете тражи велику посвећеност, а ја сам имала богат живот и баш ничега нисам остала жељна. Време и труд који сам улагала у личне процесе, рад на себи, развој и сазревање донело ми је самосвест, унутрашњи склад, флексибилност, ширину, захвалност. Чекајући на остварење жеље да постанем мајка, много сам сазнала, и научила о родитељству, а затим се прикључила едукацији природног родитељства Томислава Куљиша. Младима је свакако лакше да проведу ноћ без сна или издрже физичке напоре. Мањак информација, знања или искуства може да утиче на одсуство страха, тако да су младе мајке често опуштеније, безбрижније, спонтаније, ведрије. Ту су онда и младе баке које су увек спремне да помогну. Мени је, на пример, непроспавана ноћ велики изазов у овим годинама, а до пре неколико месеци нисам "везала" више од три сата сна, нити сам до данас била у могућности да се на 24 сата одвојим од сина.

* Шта саветујете женама које су одлучне у борби да постану мајке?

- Ако заиста желите да постанете родитељ, то ћете сигурно и постати. Начина је много, старосне границе не постоје. Оне су плод уверења, застарелих идеја, незнања, страха. Већ сада се понашајте као да сте мама. Будите одговорни свесни, нежни и савесни. И то примењујте на свом унутрашњем детету, које је жељно свега тога. Заштитите се од притиска околине, јер срећа детета започиње много пре зачећа и ваш спокој и душевни мир су од кључног значаја. Радите на себи свакодневно, негујте веру, поверење у живот, повежите се са божанском природом у себи. Поделите са партнером све што осећате, чините, мислите, будите у свему заједно, детоксикујте тело, храните се здраво, напустите све оно што вас у малим дозама, али свакодневно одвлачи од природног и здравог родитељства - саветује Ивана Кузмановић, која организује и "Сусрете по мери срца", где се разговора о љубави, а одговори на бројна питања добијају на лицу места од предавача.