Таленат води до успеха

ОД тридесетих година прошлог века до данас у стручним круговима је била популарна идеја да успех у спорту и уметности, посебно музици, више зависи од спремности на одрицање и од упорности него од урођеног талента. Ову теорију потврдила је крајем деведесетих година и огромна популарност бестселера „Како постати првак или прича о успеху“, у којем аутор, канадски новинар Малколм Гладвел, велича животни пут бројних познатих спортиста и славних музичара. Он у овој књизи, наиме, тврди да су сви они „своје највеће успехе у каријери постигли искључиво захваљујући упорном вежбању и тренирању од око 10.000 сати“. Отуда и чувено правило о неопходних 10.000 сати тренинга, уколико желите да постанете врхунски спортиста или музичар! Наиме, многи су до сада веровали да свако ко је спреман да се сатима зноји са рекетом или гудалом у руци заиста може постати најбољи тенисер на свету или врхунски виолиниста. Међутим, ову теорију оповргавају резултати најновијег истраживања, који су недавно објављени у стручном часопису Psychologicalscience. Аутори овог истраживања су детаљно анализирали резултате стотинак до данас објављених психолошких студија на тему како се постаје најбољи у различитим професијама. У тим студијама је учествовало преко 11.000 испитаника и на основу њихових одговора научници су сада закључили да се упорним вежбањем, без урођеног талента, постиже свега 10 одсто успеха! Али, они су истовремено разматрали и посебне особине одређених професија и установили су да међу њима постоји огромна разлика. Тако упорна вежба шахистима гарантује 26 одсто успеха, музичарима 21 одсто, а спортистима свега 18 одсто. За остало су се побринули природа и урођени таленат, тврде аутори овог истраживања.