Београдске приче: Антички накит у Сингидунуму

МАЛО је градова у Европи који могу да прикажу изложбу са предметима старим скоро два миленијума, а Београд ће ускоро учинити управо то, излажући сјајне примерке накита који су Римљани користили у Сингидунуму.

Музеј града Београда као и Јавно предузеће "Београдска тврђава" укрстили су знање и умеће и решили да део блага којим располажу изнесу пред очи јавности.

Античка аристократија

- У римско доба накит је био веома цењена и ретка драгоценост, која је власнику доносила срећу и благодат - рекли су нам музејски саветник др Славица Крунић и виши кустос Миодраг Игњатовић, аутори изложбе. - Накит је обично носио веома личне поруке, често инспирисане филозофским идејама. Право да га носи имала је само цивилна и војна елита, која је и на тај начин јавности показивала свој друштвени статус, образовање и стечене заслуге.

Аутори су уложили велики напор да из огромног фонда Музеја прикажу најупечатљивије предмете за ову изложбу, а претходно су нас домаћини увели у причу о Сингидунуму, у којем сви ови комади настају.

- Простор данашњег Београда укључен је у састав Римске империје почетком нове ере, али је војни логор на Калемегдану основан тек на прелазу из првог у други век - истичу Крунићева и Игњатовић.

- Каструм је, са 6.000 војника Четврте легије Флавија, постао значајан пункт у систему утврђења на лимесу подигнутом дуж Дунава.

Снажна војна формација је током прва четири века нове ере обезбеђивала миран живот становницима Сингидунума и била је сигурно стециште трговаца и путника. Сам град су населили ветерани легије и градски чиновници, а уз њих и бројне занатлије и породице војника, које су се кретале са војском.

Ветерани и високи градски чиновници добијали су на коришћење земљиште у широј околини града, а на тим имањима су ницала пољопривредна добра, али и луксузне виле за одмор и уживање градске аристократије.

Почетком трећег века, град коначно постаје "колонија" римских грађана, са свим правима које је тај статус доносио. У њему се нагло развила занатска производња, па су ојачане и трговачке везе, које су сувоземним и воденим путевима повезале Сингидунум са најудаљенијим деловима царства.

Ти налази су данас највреднији део колекције Музеја града Београда.

- Територија Сингидунума се стално ширила а становништво увећавало, нарочито средином трећег века. Археолошки налази откривају да је, поред староседелаца и војника, махом из Мезије, нови град привлачио и грчке ослобођенике из градова у Малој Азији, веште занатлије из градова Сирије и Египта...Пристигло становништво је са собом донело локалне ритуале, култове и обичаје. Њихов суживот са староседеоцима говори да је заједница Сингидунума била друштво широке толеранције, која им је омогућила складан и просперитетан живот.

Криза Царства се у Сингидунуму осетила тек крајем четвртог века. Насеље се драстично смањује, а сахрањивање се поново врши у непосредној близини старог утврђења. Пронађени гробови у оквиру каструма, као и крхки трагови остатака античке архитектуре, указују да је каструм сведен на ниво малог четвртастог утврђења у близини Диздареве куле.

На накиту откривеном уз покојнике, уочава се утицај германског стила, што указује на снажније контакте и прилив германског становништва, које се укључивало у римски систем.

Баснословни смарагд

Припремајћи ову значајну изложбу организатори нам показују пар минђуша у облику лављих глава, а мотив лава је био популаран и у хеленистичком добу. Представљао је симбол снаге и достојанства. Потом видимо фибулу у облику три рога изобиља пронађену у Ритопеку. Ово је могао да буде царски поклон високом официру, или магистрату Трикорнија, луке на Дунаву.

Приказ војника легије Четврте флавије како граде војно утврђење - каструм, веома је упечатљив, као и посебна врста одликовања за хероје или ислужене војнике које су звали "срећним ветеранима".

У Железнику је 1988. године пронађен саркофаг у којем је сахрањена жена са огрлицом од две перле израђене од истог комада смарагда. Археолози слуте да овај локалитет крије остатке луксузне виле, а смарагд од 26 карата је и данас права реткост.

Поред Диздареве куле у Горњем граду на Калемегдану пронађена је и гема од карнеола са представом богиње Фортуне када јој прилази богиња Викторија. Међу Римљанима богиња Фортуна носила је више од 20 епитета, у зависности од потребе.

Пред нама се смењује прстење, а на једном је млади Ахил са испруженом руком у којој је зец. Ова врста накита била је неизоставна у доба Сингидунума.

Римљани из Сингидунума, било да су мушкарци, жене или деца, обавезно су носили прстење. Као и данас, златно и сребрно прстење Римљани су поклањали као заветне, веридбене или венчане дарове, а служило је и као печат.

ПТИЦА КАО МОТИВ

Симбол птице на накиту археолози су налазили најчешће у женским гробовима, с краја четвртог и почетка петог века. Мотив птице често се тумачи као симбол хришћанства, али се такође може посматрати и као весник победе и слободе. У сваком случају представљале су део женске ношње римских дама.

ЋИЛИБАР

Ћилибарске перле различитог облика, које су биле нанизане на гвоздене чланке са граничницима само су један од бројних налаза с краја трећег века.

Трговина ћилибаром је миленијумима повезивала народе Европе, због чега су митови и веровања о њему веома слични међу народима Старог континента. Ћилибар симболише сунце, извор живота, а од давнина је позната његова благородност по човека. Становништво Балкана га је вероватно симболички повезивало са митом о Аполону, новом сунцу, заштитнику херојских врлина, победнику над тамом.

ИЗЛОЖБА У КОНАКУ И НА КАЛЕМЕГДАНУ

Музеј града Београда биће домаћин ове изложбе у Конаку кнегиње Љубице, у Улици Симе Марковића 8, почев од 15. октобра.

- ЈП "Београдска тврђава" је већ поставило фотографије ових сјајних римских украса на уобичајеном месту, атрактивном Савском шеталишту, где су досад многи Београђани и њихови гости имали прилику да "отпутују" у прошлост кроз различите музејске поставке - рекла нам је један од организатора, Оливера Вучковић из ЈП "Београдска тврђава". - Тако ће шетачи моћи да виде фотографије експоната из римског доба, док ће их у Конаку видети на поставци.

Ова традиција, да благо градских музеја буде приказано на Београдској тврђави, током претходних година задобила је велики број поклоника. Како објашњава Вучковић, идеја је да многи градски музеји у пуном сјају покажу неке од експоната којима располажу.