Београдске приче: Скандал због споменика гологлавом кнезу

ИТАЛИЈАН Енрико Паци ушао је у легенду на чудна, типично „београдска“ врата. Мада данас мало ко зна за име овог човека, он је био уважени вајар оног доба, који је направио споменик кнезу Михаилу 1882. године, који је и данас једно од најважнијих обележја српског главног града.

Када га је ондашња варош београдска ангажовала да направи споменик убијеном кнезу, удешен је и договор где ће коњаник и кнез бити постављени, као и на који начин ће коњаник доминирати централним градским тргом, испред Народног позоришта.

Не лези враже, како у Београду ништа не може да прође глатко, није могло ни ово...

Када је уприличено отварање споменика, 1882. године, на данашњем Тргу републике окупила се васколика београска елита. Сви виђени људи дошли су да виде начин на који ће се Београд одужити свом вољеном кнезу, али, тада је избио и један несвакидашњи скандал.

Наиме, коњаник је приказан гологлав, без капе. У оно доба, свако је носио шешир, капу, цилиндар... већ у зависности од статуса и доба дана, али излазак на улицу без овог обавезног дела гардеробе просто је сматран некултурним и неумесним.

А италијански вајар се усудио да нашег кнеза прикаже на такав начин.

Ондашња варош била је немилосрдна када су трачеви у питању. Већ до вечери београдске даме распричале су како је, од силне бруке, Паци починио самоубиство. Иако Београђанке нису имале средства за расипање абера попут мобилних и било каквих других телефона, ипак су показале своју реторичку умешност, јер се прича муњевито раширила градом.

Истина је, како то већ у нашој стварности бива, постојала на сасвим другачији начин. Пацију је уредно исплаћен хонорар и он је отишао назад, у родну Италију, где је доживео дубоку старост, а Београд и његове становнике је до те мере заволео да је и сопственој деци давао српска имена.

РИМЛјАНИ

КАДА је далеке 1882. године постављан пиједестал на којем ће стајати споменик који и данас краси Трг републике, радови су били заустављени јер је београдска антика имала „још нешто да каже“.

ОКРЕНУТ КА СТАРОЈ СРБИЈИ

СКУЛПТУРА кнеза Михаила окренута је лицем ка Старој Србији, односно Призрену. Многи су, још у доба када је споменик постављан, тврдили да је кнез окренут ка Босни, што су повезивали са његовом спољном политиком, али је извесно да је окренут ка јужној српској покрајини.