Три генерације на истом послу

ВРЕМЕ слава већ је у пуном јеку, а неизоставни детаљ сваке домаћинске трпезе је славска свећа. У "ударничком" раду затекли смо једне од ретких чувара овог умирућег зната, воскаре Миодрага и Александра Штерића. Звонце на вратима радње у Максима Горког 33, која својим изгледом оживљава сећања на Београд тридесетих, није престајало да се оглашава пристизањем нових муштерија. Међутим, воскари само у овом периоду године остваре неку зараду од које преживљавају до следеће сезоне слава.

- Данас продамо само трећину онога што смо успевали деведесетих. Тешко је, али трудимо се да проширимо понуду, па правимо мирисне и свеће по наруджбини - рекао нам је наследник воскарске радње на Чубури Александар Штерић.

Три генерације Штерића већ осам деценија негује породичну традицију, која успева да се одупре многим притисцима данашњег потрошачког друштва. Ручна израда свећа разнолике намене и даље налази пут до купаца управо својим неприкосновеним квалитетом, који се не може поредити са индустријском производњом.

У овом старом еснафу најтраженији је програм славских свећа, али и ту има јаке конкуренције. Тренд куповине освештаних свећа из цркве сузбија већу продају малих занатлија, а кинески произвођачи су и у овом домену надвладали ниским ценама, а наоко савршеним дизајном.

- Мала производња захтева увек више издатака и нико не може да се такмичи са серијском производњом, када се роба продаје у кесама "за бадава". Али таква свећа гори можда сат времена, она коју ми произведемо и до четри и по сата - објашњава Александров отац Миодраг.

Тешко је доћи и до квалитетног парафина на овим просторима, а све мањи број пчелара осетно је смањио и изворе квалитетног воска, па само љубав и поштовање према оснивачу Светиславу Штерићу, који је ударио темеље радње и научио занату сина и унука, можда је једини мотив за наставак породичног бизниса.