MODERNO UKRASIO CENTAR BEOGRADA: Prestonica ne bi bila onakva kakvu je poznajemo, da nije njegovih dela
02. 05. 2024. u 08:00
ŽELEO je da bude slikar, a postao je jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih arhitekata. Naginjao je ka akademizmu, a upamćen je kao neprevaziđeni modernista svetskog glasa. I danas, vek kasnije, mnoge njegove zgrade smatraju se remek-delima. Reč je o Vrščaninu Dragiši Brašovanu, toliko cenjenom i traženom arhitekti, koji je u prvoj polovini 20. veka utisnuo pečat u mnoge jugoslovenske gradove, ali je sećanje na njega u mnogima od njih izbledelo.
Foto: Privatrna arhiva
Beograd ne bi bio Beograd kakav danas poznajemo, da Brašovan nije projektovao zgradu državne štamparije (BIGZ), Komandu vazduhoplovstva u Zemunu, hotel "Metropol" i kafanu "Ruski car", kao i mnoge porodične vile, među kojima se ističu zgrade današnjeg Muzeja Nikole Tesle i Ambasade Belorusije.
I Novi Sad bi bio prepoznatljiv po nekim drugim građevinama, da nema njegovog čuvenog kompleksa Banovine, u to vreme najveće zgrade u Vojvodini. On je prvi u taj grad doneo duh modernizma, projektovanjem zgrade Radničke komore. Zaslužan je i za izgled tamošnje Glavne pošte, na čije otvaranje nije došao, nezadovoljan što su mimo njegovih nacrta na kuli dozidana tri sprata.
- Brašovan je bio neprevaziđeni arhitekta, jer se jedini od savremenika nije slepo priklanjao modernim trendovima, već ih je smelo, na prepoznatljiv način, kombinovao sa starim stilovima gradnje. U tom prilagođavanju, postao je vrhunski eklektičar - priča istoričar umetnosti Sanja Marović, kustos Gradskog muzeja Vršac, gde se do 10. maja može videti izložba Galerije Matice srpske "Poklon-zbirka Dragiše Brašovana".
Simbolika
BRAŠOVAN je mnogo značaja pridavao simbolici. Tako je zgradu BIGZ projektovao u obliku ćiriličnog slova P, nalik štamparskoj mašini, dok je vršačko odmaralište Crvenog krsta postavio na temelje u obliku krsta. Mnogi smatraju i da Banovina simbolizuje brod pristigao sa Dunava, mada stručnjaci to osporavaju, tvrdeći da je inspiraciju za taj kompleks pronašao u starorimskim arenama.
Umetnički izraz ovog pregaoca cenili su i bogati Beograđani i lokalne vlasti, ali i kraljevska porodica: u leto 1922. bio mu je poveren hitan zadatak dekoracije Terazijskog trga u Beogradu za potrebe spektakularnog venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića i kraljice Marije. Učestvovao je i u obnovi Belog dvora, a kralj mu je lično tražio i da napravi paviljon sa kojim će se Kraljevina SHS 1929. predstaviti na Svetskoj izložbi u Barseloni. Osvojio je Brašovan tada Gran-pri, ali mu je nagrada ubrzo nakon uručenja bila oduzeta, zbog žalbe drugoplasiranih Nemaca.
- Jedino je u vreme komunizma bio osporavan. Bio je osuđen da je sarađivao sa okupatorima tokom projektovanja savskog pristaništa. Kasnije je, na osnovu novinskih članaka, dokazano da te optužbe nisu bile tačne, te da je naručilac tog vizionarskog projekta, koji zbog rata nije bio realizovan, bio predratni gradonačelnik Beograda, a ne Hitler - objašnjava dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske.
Tu kontroverznu skicu Beograda na Savi, Brašovan je čuvao u svom domu u Ulici Strahinjića Bana u Beogradu, u kom je posle rata živeo sa 29 godina mlađom suprugom Viktorijom i njenom ćerkom iz prvog braka Olgom Kovačev. Oboje su bili udovci:
Dragišina prva supruga je navodno stradala kada je tokom ratnih razaranja njegova prva porodična kuća u Beogradu porušena, dok se Viktorijin prvi suprug vodi kao nestao.
- Viktorija je bila prava gospođa. Nadživela ga je čak 60 godina, ali je do poslednjeg dana čuvala sećanje na njega. Umrla je u 104. godini, a pre samrti je odlučila da deo njihove porodične zaostavštine pokloni našoj galeriji. Ponosni smo što smo u prilici da javnosti pokažemo više od stotinu ličnih predmeta slavnog arhitekte, od skica i crteža do stilskog nameštaja, koji nam otkrivaju sasvim drugačiji pogled na njegov lik i delo - dodaje Palkovljević Bugarski.
Izložba je prvo bila prikazana u Novom Sadu i Beogradu, gde je Brašovan ostavio najveći trag. Potom je simbolično stigla u njegov rodni Vršac, a iduće godine "ide" i u Zrenjanin, jer je u tom gradu dobio prvi angažman po povratku iz Budimpešte, gde je studirao i radio do završetka Velikog rata. Bio je tada gradski urbanista, a Sokolski dom i zgrada Srpske banke, kao i rekonstruisani ulaz u NP "Toša Jovanović", njegova su zaostavština.
A, mnogo je uradio za svoj grad: šezdesetih se sa oduševljenjem odazvao pozivu lokalne vlasti i besplatno projektovao zgradu Poljoprivredne škole za svega deset dana. U znak zahvalnosti, Vršac je upravo ulicu u kojoj je ta škola nazvao Ulica arhitekte Brašovana. Pre je samoinicijativno gradu poklonio bistu Jovana Sterije Popovića, koju je uradio njegov prijatelj i saradnik, vajar Risto Stijačić. Brašovan je projektovao mermerni postament, visok oko dva i po metra.
Vršac zauvek u srcu
IAKO je stekao svetsku slavu, Brašovan nikada nije zaboravio svoj Vršac, gde je živeo sve do odlaska na studije u Budimpeštu. Kažu da se u njegovom domu u Beogradu uvek služio "banatski rizling", iz pijeteta prema rodnom kraju. Na tamošnjem groblju je, po ličnoj želji, i sahranjen, iako ga je "čekalo" mesto u Aleji zaslužnih građana. Počiva u porodičnoj grobnici, pored oca Nikole, uglednog pedagoga, čije ime nosi godišnja nagrada koju Vršac dodeljuje prosvetnim radnicima.
- Ta je bista najpre stajala u Ruskom parku, na mestu današnjeg spomenika Žarku Zrenjaninu. Svečano ju je otkrio Branislav Nušić 1937, ali su je Nemci 1941. bacili na vršačko groblje, da bi tu stavili Hitlerovo poprsje. Od 1945. nalazi se u Ruskom parku - kaže nam Vrščanin Dragoljub Đorđević.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Dolce Vita na obali Save: Stanovi na ovoj lokaciji su za one koji žive svoje snove
Možete li da zamislite lepotu svakodnevice koja počinje na obali Save do koje stižete laganom šetnjom kroz jedinstvenu luksuznu pešačku zonu, a završava se ispijanjem vina na vašoj prostranoj terasi s pogledom na reku ili u vrhunskom restoranu do kog stižete peške? U istom danu ste s lakoćom obavili posao, odradili trening, uživali u kupovini novih komada garderobe najluksuznijih brendova u neposrednom komšiluku, a stigli ste i da sa decom provedete vreme u zelenilu, jer se sve što vam treba nalazi nadohvat ruke.
14. 05. 2024. u 10:00
VELIKI JURIŠ NA HARKOV: Počelo oslobađanje važnog mesta - "Ruske trupe samouvereno idu napred" (MAPA)
RUSKE trupe počele su oslobađanje mesta Lipci u Harkovskoj oblasti, rekao je na Prvom kanalu šef regionalne administracije Vitalij Gančev.
16. 05. 2024. u 15:53
TAKO MLAD: Otkriven uzrok smrti muža Zvezde Granda - otac mu umro pre mesec dana
PAR je intimu ljubomorno čuvao od javnosti.
16. 05. 2024. u 17:05 >> 17:37
Pročitajte više
KO JE ROBERT FICO: Čovek koji prkosi NATO-u i neće da prizna tzv. "Kosovo"
SLOVAČKI premijer Robert Fico danas je teško ranjen u atentatu, a nepoznati napadač počeo je da puca na premijera u trenutku kada je on izašao da se pozdravi sa okupljenim građanima, posle sednice vlade u gradu Handlova.
15. 05. 2024. u 17:38
REŠILI DA KAZNE - SAMI SEBE! Ova zemlja je povukla najluđi potez od uvođenja sankcija Rusima
RAT u Ukrajini, odnosno "specijalna vojna operacija" kako to naziva Rusija, i dalje spada u one vesti koje se s posebnom pažnjom prate širom sveta, a među njima se izdvajaju i neki sportski segmenti, najviše zbog sankcija ruskim i beloruskim sportistima. Ali, do ovog rata je bilo nezabeleženo da se zbog Rusije - u jednoj sasvim drugoj zemlji uvede sankcija sopstvenom reprezentativcu.
16. 05. 2024. u 20:25 >> 23:02
SVETSKI MEDIJI BRUJE: RTS traži obrazloženje od Evrovizije - kako je to moguće i šta se ZAISTA desilo
"DA LI se sloboda smanjuje? Ne, imam utisak da je sve više slobode."
16. 05. 2024. u 21:55
BIO JE NAJLEPŠI GLUMAC STARE JUGE: Iznenadno preminuo sa samo 29 godina
PRED Predragom Tomanovićem bila je velika karijera, a njegovoj lepoti i talentu u to vreme divila se cela zemlja.
15. 05. 2024. u 13:06
ITALIJA U ŠOKU: Evo zbog koga je Janik Siner ostavio devojku (FOTO)
Novak Đoković je i dalje prvi na ATP listi, a čak i da osvoji Rolan Garos, koji počinje za manje od deset dana, to mu neće garantovati ostanak na vrh. Naime, na taj vrh mogao bi da se popne Janik Siner, mada je on ovih dana, izgleda, već na "sedmom nebu".
16. 05. 2024. u 19:52
JAKO TEŽAK PERIOD Sneža i Milan Borjan imaju VELIKI PROBLEM u braku: "Suze su o-kej, ali trudim se da ne plačem"
"SUZE su potpuno o-kej, ali trudim se da ne plačem"
16. 05. 2024. u 19:37
Najnovije iz rubrike
HRAM, VEČNI SPOMEN NA MUČENIKE: Veliku pažnju izazvala tribina o najavi izgradnje crkve Svetih mučenika bačkih na Limanu u Novom Sadu
SVAKA je crkva odjek večnosti, naročito ako je podignuta na mestu mučeništva. Budući hram Svetih mučenika bačkih u novosadskom naselju Liman, biće izgrađen nadomak obale Dunava u neposrednoj blizini stratišta iz prve dve godine Drugog svetskog rata.
16. 05. 2024. u 14:00
BORBA PREDAKA NAM JE ZA UZOR: Državnom ceremonijom u Sremskim Karlovcima obeleženo 176 godina od Majske skupštine
POLAGANjEM venaca ispred Magistrata sa čijeg balkona su Srbi 15. maja 1848. na Majskoj skupštini proglasili Srpsku Vojvodinu, juče je u Sremskim Karlovcima svečano obeleženo 176 godina od tog značajnog datuma u istoriji srpskog naroda.
16. 05. 2024. u 12:22
BILI SU ČETVRTA SRPSKA ARMIJA: U Domu Vojske predstavljena monografija o železničarima u Velikom ratu
RATNE dnevnike srpskih železničara Vojina Milankovića i Čedomira Pejića, koji su pronađeni pre dve godine u zaostavštini porodice Milanković u Požarevcu, novinar i publicista Igor Gojković pretočio je u monografiju "Dnevnici železničara iz Velikog rata", koja će danas biti predstavljena u Domu Vojske u Beogradu.
16. 05. 2024. u 11:45
MAJKA PRVIH ČETVORKI U ISTORIJI BANJALUKE ZA "NOVOSTI": Liče, ali već im sada vidim različitu narav
NAŠI Matej, Marko, Luka i Jovan su juče, 14. maja, napunili četiri meseca i dobro su. Rastu. Budući da su četvorke, naravno, fizički su mnogo slični, ali već se vidi da će biti različiti karakteri, da će imati različite naravi.
15. 05. 2024. u 13:19
TRAŽE NOVU ZAŠTITU ZA STARE DUDOVE: Vrščani se bore da očuvaju drvorede stare više od 200 godina na putu ka mestu Straža
PREPOZNATLjIVI drvoredi belih dudova, koji se u dužini od oko 17 kilometara protežu sa obe strane puta Vršac-Straža, jedini su autentični svedoci da je nekada glavna privredna grana u Vršcu bila svilarstvo. Zato ih je, između ostalog, lokalna samouprava pre tačno 50 godina, sa drvoredima na putevima Zagajica-Izbište i Izbište -Uljma, stavila pod zaštitu kao spomenike prirode, ali se, uprkos tome, o njima decenijama ne brine na propisan način. Nekoliko vršačkih udruženja sada traži od nadležnih da hitno izrade studiju njihove zaštite i urade reviziju postojećeg dokumenta.
14. 05. 2024. u 14:50
Komentari (0)