MAĐARSKI POLICAJCI UBICE VODILI DO KUćA SRBA I JEVREJA: Pored honveda jednako mračnu ulogu u Novosadskog raciji odigrali i čuvari reda

V.C.S.

18. 01. 2024. u 16:25

Kao glavni akter u sprovođenju zločina nad srpskim i jevrejskim stanovništvom u Novom Sadu i južnoj Bačkoj, u januaru 1942. godine (akcija poznata kao "Racija"), najčešće se navode pripadnici mađarske vojske - honvedi. Međutim, kako podseća Muzej žrtava genocida, jednako mračnu ulogu odirala je i mađarska Kraljevska policijska kapetanija u Novom Sadu.

МАЂАРСКИ ПОЛИЦАЈЦИ УБИЦЕ ВОДИЛИ ДО КУћА СРБА И ЈЕВРЕЈА: Поред хонведа једнако мрачну улогу у Новосадског рацији одиграли и чувари реда

Foto: Muzej žrtava genocida

Dakle, glavni akteri u sprovođenju pogroma bili su i pripadnici policije i žandarmerije, i pripadnici vojske.

Mađarska državna policija je izrađivala spiskove Srba i Jevreja, koji su zatim stavljani na raspolaganje vođama pojedinačnih patrola dok su krstarili po gradu, ne bi li se lakše orijentisali prilikom sprovođenja poverenog zadatka.

Takođe su učestvovali u masovnom legitimisanju u Narodnom domu nad Srbima i Jevrejima, koji su tu dovoženi posle hapšenja. Neposredno su vršili i pretrese stanova i legitimisali stanare. Dovodili su patrole do određenih kuća i prokazivali građane, kako bi bili uhapšeni.

Pored policije, u pogromu su učestvovali i pripadnici mađarske Gradske uprave u Novom Sadu. Njihovi vatrogasni kamioni iz različitih delova grada raznosili su leševe žrtava i odvozili ih na pravoslavno Uspensko groblje. To raznošenje vršeno je i običnim teretnim kolima, koja su takođe bila u vlasništvu Gradske uprave u Novom Sadu.

Foto: Muzej žrtava genocida

Pisac Aleksandar Tišma, čija se stogodišnjica rođenja obeležava danas, zbog banalnog prestupa isključen je iz Srpske gimnazije tokom okupacije. Novosadsku raciju je preživeo, ali je ona na njemu ostavila duboke ožiljke. Sklonio se zatim u Peštu, kod svoje bake Tereze, upisao fakultet, ali je 1944. godine, posle nemačke okupacije Mađarske, poslat u logor u Transilvaniji. Posle rata postao je poznat upravo po tome što je u delima, naročito u "Knjizi o Blamu", razobličio psihologiju zla, oličenog u monstruoznim ubistvima po ulicama i bacanju pod led, ali i osećaj krivice preživelih jer su, za razliku od svojih najbližih - živi.

Za razliku od Tišme, slikar Bogdan Šuput, član čuvene grupe "Desetorica" sa Ljubicom Cucom Sokić, Nikolom Graovcem, Aleksom Čelebovićem i drugima - nije preživeo. Rat ga je zatekao na odsluženju vojnog roka u Sarajevu, odakle biva odveden u zarobljeništvo, u Stalag 4, u Olbersdorf, u Saksoniji. Iz logora je uspeo da izađe 1. novembra 1941 i sredinom meseca stigne u Novi Sad. Kod kuće je proveo samo mesec dana. Sa majkom i tetkom uhapšen je 23. januara, odveden na dunavsku obalu i streljan u 28. godini.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

SA NJIM JE NEMOGUĆE BITI PRIJATELJ, ALI NISMO NI NEPRIJATELJI: Đoković šokirao svet pričom o Rafi Nadalu