Репортаже

ВРАЋАЈУ СТАРИ СЈАЈ ФРЕСКАМА: У Саборном храму у Неготину, стручњаци већ другу годину раде опсежну рестаурацију 1.700 квадрата (ФОТО)

С. М. ЈОВАНОВИЋ

29. 11. 2024. у 18:00

ЗА Саборни храм Свете Тројице у Неготину, подигнут између 1872. и 1874, с правом се каже да је један од најлепших у Србији.

ВРАЋАЈУ СТАРИ СЈАЈ ФРЕСКАМА: У Саборном храму у Неготину, стручњаци већ другу годину раде опсежну рестаурацију 1.700 квадрата (ФОТО)

Монументалан и надалеко познат по величанственој архитектури и уметничким делима, већ другу годину је "домаћин" стручњацима који у сусрет обележавању века и по од његовог освећења, раде опсежну рестаурацију и враћају му некадашњи сјај.

- У другој смо фази радова. Све иде по плану, трудимо се да испоштујемо рокове. Тежак је посао, много живописа је оштећено, али се рестауратори који су заиста прави мајстори труде да то ураде најбоље и врате фреске у првобитно стање - каже прота Марјан Керчуљ, архијерејски намесник неготински.

Уз много посвећености и труда стручњака који сваки детаљ пажљиво рестаурирају, завршена је санација пода, јединственог терацо-мозаика на површини од 350 квадрата. После 123 године, боје и детаљи живописа поново добијају своју живост: окончани су радови на фрескама у олтару, а настављају се у главном делу храма. Чађ и патина уклањају се са готово 1.700 квадрата фресака.

САКРАЛНА И УМЕТНИЧКА БАШТИНА

НАШ храм није само место духовности већ и непроцењив културни споменик. Његова обнова симболизује очување не само сакралне већ и уметничке баштине Србије. Ова рестаурација не само да чува прошлост већ и ствара темељ за будућност у којој ће Саборни храм Свете Тројице наставити да инспирише, окупља и сведочи о богатој културној и духовној историји Неготина и Србије. Планирамо у трећој фази радова, 2025, уређење припрате. Надамо се да ћемо успети да пронађемо и средства за фасаду, којој је, такође, неопходна обнова, као и за уређење порте - каже прота Марјан Керчуљ.

- Радимо у делу наоса, урадили смо један свод, на реду је следећи. Главни посао нам је чишћење, фиксирање, углавном има много изљускане боје. Ту је морало да се крене од фиксирања носиоца, па љуспица боја и тек је онда могло да се чисти. Очигледно је да су зидови пуни чађи преко које је нападала и прашина и овој цркви баш треба једно озбиљно умивање - каже Бранко Радовић, конзерватор црквеног сликарства.

POGLEDAJ GALERIJU

Зидови саборног храма Свете Тројице, постали су у освит 20. века, "платно" за три уметника чији се стилови и визије преплићу у јединственој синтези уметности и духовности. Фреске Стевана и Полексије Тодоровић, познатог уметничког пара грађанске Србије просто одишу суптилношћу са елегантним детаљима и јасним бојама. Трећи "рукопис" припада Књажевчанину Милисаву Марковићу, најплоднијем црквеном сликару тог доба чији су радови употпунили монументалност неготинског храма.

ЗА ГРАДЊУ 978.172 ГРОША

ЦРКВА у Неготину грађена под надзором предузимача Штајнехчера, освештана је на Ђурђевдан 1876. Зидари су доведени из Италије јер су тада њихови мајстори важили за најбоље. Подигнута је средствима старије неготинске Цркве Рођења Пресвете Богородице, из 1803, новцем тадашњих еснафа и Општине, а коштала је чак 978.172 гроша.

- Живопис је изведен изузетно квалитетно, поготову што је и сам храм такав. Вођено је тада рачуна о сваком детаљу и све је у храму одрађено заиста врхунски - додаје Радовић.

POGLEDAJ GALERIJU

У храму се ових дана обављају и опсежна геодетска и структурна испитивања фасаде, а процењују се и оштећења да би се израдила неопходна техничка документација.

Рестауратори на скелама и са планинарском опремом

- Констатовано је да, иако је фасада на први поглед у добром стању, постоје оштећења која су таквог карактера да могу бити опасна за вернике који долазе, да може да дође до обрушавања и да је прави тренутак да се крене у обнову. Тиме ћемо постићи безбедност и спречити девастацију фасадних елемената и њихових облика и омогућити да се фасада на прави начин реконструише и обнови - каже Миодраг Младеновић, архитекта-конзерватор из Студија архитектуре и рестаурације у Панчеву.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

РУСИ ОТКРИЛИ ПЛАН НАТО-а: Окупираће Украјину и поделити је између ове четири државе!

Свет

0 29

РУСИ ОТКРИЛИ ПЛАН НАТО-а: Окупираће Украјину и поделити је између ове четири државе!

НАТО план за Украјину суштински значи распоређивање у земљи такозваног „мировног контингента“ од око 100 хиљада људи и, фактички, њену окупацију, а украјинске територије ће поделити Велика Британија, Немачка, Пољска и Румунија, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије.

29. 11. 2024. у 09:36

УПОЗОРЕЊЕ ХРВАТСКОГ БЕЗБЕДЊАКА: У случају рата не бисмо заштитили ни седмину становништва

Регион

0 13

УПОЗОРЕЊЕ ХРВАТСКОГ БЕЗБЕДЊАКА: У случају рата не бисмо заштитили ни седмину становништва

ХРВАТСКА, у случају рата, не би могла да заштити ни седмину становништва, хране не би било ни за месец дана, а становништво не би разликовало сирену за општу од оне за ваздушну опасност

29. 11. 2024. у 08:16

СВАЂАЛИ СЕ УЖИВО У ПРОГРАМУ: Аца Стојановић крио везу са познатом водитељком

Познати

0 0

СВАЂАЛИ СЕ УЖИВО У ПРОГРАМУ: Аца Стојановић крио везу са познатом водитељком

ИАКО је јавна личност, о Ацином приватном животу не зна се готово ништа.

29. 11. 2024. у 11:24

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

ПРОФЕСОР ДР НЕБОЈША ДЕНИЋ НИЈЕ САМО ПРЕДАВАЧ И НАУЧНИК: Посвећени је хуманитарац, помаже светиње и болесну децу на Косову и Метохији

Репортаже

0 0

ПРОФЕСОР ДР НЕБОЈША ДЕНИЋ НИЈЕ САМО ПРЕДАВАЧ И НАУЧНИК: Посвећени је хуманитарац, помаже светиње и болесну децу на Косову и Метохији

У ОБРАЗОВАЊУ је више од тридесет година. Први пут, дневник је у руке узео 1986, када је почео да ради као професор у Средњем образовном центру у Липљану. Каријеру је наставио на Природно-математичком факултету Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици. Доктор је техничких и економских наука, али је пре и изнад свега, како истиче, Србин са Косова и Метохије, где са супругом и троје деце живи. У Липљану, на централном Космету.

28. 11. 2024. у 16:03

ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ ОДРЕЂУЈЕ БУДУЋНОСТ: Велики међународни скуп о модерној српској историографији данас и сутра у Дому војске у Београду

Репортаже

0 3

ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ ОДРЕЂУЈЕ БУДУЋНОСТ: Велики међународни скуп о модерној српској историографији данас и сутра у Дому војске у Београду

ИСТОРИЈА је опасна наука када се злоупотребљава у политичке сврхе, од злоћудног креирања јавног мњења и против целих народа до оправдања војне агресије на њих, што су Срби осетили крајем 20. и почетком 21. века.

28. 11. 2024. у 07:30

ЧУВАЈУ БАШТИНУ, ОДОЛЕВАЈУ ИЗАЗОВИМА: У Галерији науке и технике САНУ 29. новембра округли сто о животу Срба у Северној Македонији

Репортаже

0 0

ЧУВАЈУ БАШТИНУ, ОДОЛЕВАЈУ ИЗАЗОВИМА: У Галерији науке и технике САНУ 29. новембра округли сто о животу Срба у Северној Македонији

ОДБОР за проучавање националних мањина и људских права Српске академије наука и уметности (САНУ) и Српски културно-информативни центар "Спона" из Скопља, организују округли сто "Живот Срба у Северној Македонији: историјат, изазови и перспективе" који ће се одржати сутра у Галерији науке и технике САНУ.

28. 11. 2024. у 06:15

РАДИ ДА ПОМАЖУ ЗЕМЉАЦИМА У ЛИВНУ И ГРАХОВУ: Јубиларно 15. дружење Крајишника код Новог Сада (ФОТО)

Репортаже

0 7

РАДИ ДА ПОМАЖУ ЗЕМЉАЦИМА У ЛИВНУ И ГРАХОВУ: Јубиларно 15. дружење Крајишника код Новог Сада (ФОТО)

Лепших крајева можда има, али дражих нигде. Овим речима Меше Селимовића описују Ливњани и Граховљани који живе у Србији разлоге свог окупљања једном годишње у Бачком Јарку код Новог Сада.

27. 11. 2024. у 22:15

СВОЈУ ИСТОРИЈУ ХРВАТИ ТЕМЕЉЕ НА СРПСКОМ КНЕЗУ: Удружење избеглих, прогнаних и угрожених тражи повратак крстионице кнеза Вишеслава из Сплита

Репортаже

0 23

СВОЈУ ИСТОРИЈУ ХРВАТИ ТЕМЕЉЕ НА СРПСКОМ КНЕЗУ: Удружење избеглих, прогнаних и угрожених тражи повратак крстионице кнеза Вишеслава из Сплита

УДРУЖЕЊЕ избеглих, угрожених и прогнаних лица Србије упутило је Министарству културе, Министарству иностраних послова, Влади Србије и Српској православној цркви иницијативу да се крстионица кнеза Вишеслава из Археолошког музеја у Сплиту врати Србији, јер је била намењена српском средњовековном владару.

27. 11. 2024. у 07:00