ТИШИНА, ДИЖЕ СЕ РЕВОЛУЦИЈА! "Новости" на лицу места, у гротлу париских протеста (ФОТО)

НОВИНАР или не, свеједно, овуда нема проласка! Одлучан је, без гримасе на лицу, корпулентни специјалац, опремљен као робокап од чела до пете, гуркајући незваног госта врхом пендрека, у леђа, испод плећке, тек да покаже да се не шали.

Горан Чворовић

Сила бога не моли. Налевокруг, преко срче, крша и лома, у лаганом скоку преко згаришта управо угашене урбане ломаче на париској калдрми. Десет корака лево, петнаест десно, шаховска игра даминог пешака на Тореов напад кроз узаврелу и ускомешану масу, лакат, провлачење, сагињање, па нови покушај.

Овај безбедносни киборг делује, на први поглед, млађе, блаже и помирљивије. Одмерава на тренутак црвени напис на рукаву, одржава у ваздуху неизвесност читаву секунду, па за ширину коњског нокта лагано одмиче штит.

Наједном, жестока топлина испуни простор. Ватрени језици хватају високе гране уличног дрвореда. На хрпи компјутери, бицикли, регистратори, кутије, ђубре, капут, столица, канте, посуде, ограда, картотека. Букти завршни рачун. Образи се усијали, капље зноја клизе низ врат. Воњ топљене пластике сели се у организам.   

Сад се, изненада, у бришућем лету стушти љутити демонстрант. Испруженим прстом циља извештача који је овековечио догађај. Уфалчован је добро, тај момак у срџби, очи му само вире. Не би га ни рођена мајка препознала. Па, опет. За сваки случај. Ту је инкогнито.    

Тог часа, процичи злослутни писак. Туп удар о тло на неколико корака удаљености. Први, други, трећи. Шишти бела пара, испуњава читав простор, облак се, чини се, с неба спустио на земљу. Љутина горчице дере ноздрве, јабучицу, гласне жице. Мучнина нагони на повраћање. Језик лиже сузе. Сад се треба сетити нечег тужног, пензијског закона, на пример, да сузе не теку у празно.

Уме у оваквим сударима улице и власти да буде и топовских удара, остајали су, они који се ту затекну, без очију, прстију на шакама, делова стопала. Основано је удружење једнооких из неких претходних манифестација. Сада се боре против одласка у пензију кад и остали широм Европе. На овом тлу никада нису марили за политички коректно.

Да им превију ране и врате их у прве редове, или им придрже клонулу главу до стизања хитне помоћи, наоколо круже волонтери с белим кацигама на које је, пред почетак практичне вежбе за другу годину студија медицине, налепљен црвени крст.

Звиждук пиштаљке. Сад треба имати брзе ноге. Јер, кад почну да витлају кроз ваздух, пендреци овде не бирају кога млате. Устремиле се униформе на једног, тројица га вуку за руку и ноге, убацују у марицу, док на безбедњаке падају тешке камене коцке из калдрме, завитлане из трећег реда. Пада и један специјалац. Кордон га извлачи на сигурно.

Фото: Горан Чворовић

Ситуација се наједном, као одувани шећер у праху с пите од јабука, смири и слегне над усковитланим тргом. Драмаска пауза траје неко време, зачује се, чак, и црвкут птица из Бодлерових песама, да би, ниоткуда, на сцену банули безимени, у црно одевени момци. У рукама бакље, црвена луч обасјава контуре гурком разгрнуте масе. Пада излог банке, за слободу. На мети су симболи либералног капитализма. Царује заокружено слово А. Кроз експозитуру као да је прострујао тајфун.

Мало даље, букти трафика. Пламен голица небо. На сцену ступају вагрогасци под полицијском пратњом. Густ ваздух парају заглушујуће сирене. Ломача се претвра у непробојну црну печурку, бојећи прве пролећне дане у црно, и тамносиво.

Пада димна завеса на још један чин штрајкачке представе. Али, предаха нема. Тип, на безбедној удаљености, провоцира полицију. Каже им да ће историја запамтити да су бранили власт, а не народ. Истовремено, из дубине авеније појављује се бучна поворка. Мегафони, игра, песма, пркос. Такмиче се ко ће луђу паролу пронети. Има ту и асоцијације на вешала и гиљотине с именима актуелних владара. Злокобно и непријатно призивање на нека давна времена, када су, овом истом калдрмом, кроз историју летеле главе.

Реплике револуционарне повести на сваком кораку. Републиканска традиција. Шездесет осма. Стиснута песница. Интернационала. Команданте Чегевара. Ори се из грла. Љутња је велика, бес кључа. Овде се батина народа држи у левици. Ово је земља у којој се студенти песниче за пензијска права. Ту бабе и деде бране школску реформу. Између, шта стане. У милионским бројкама.

На једном од згаришта, неколико јуноша греје дланове. Немарно ошишани, више дана стара брада, дуксеви купљени из друге руке, девојке скинуле карирани борбени стајлинг баки с црно-белих фотографија ухваћених на Булевару Сен Мишел пре више од пола века, који је после запалио цео свет. Невиних лица, рекло би се, ни мрава не би згазили.

Грејање прекида нови звиждук полицијске пиштаљке. Француска револуционарна вртешка креће у нови круг.

ПОВРЕЂЕНИ

ЗВАНИЧНО, од почетка протеста средином јануара, до сада је повређен 891 полицајац и жандарм. С друге стране, готово је немогуће пребројати ране демонстрантима. Неки их видају сами код куће, други се јављају у хитну помоћ, трећи, с респираторним проблемима, оду код лекара тек после неколико дана.  Чланови удружења "Стрит Медик" који пружају прву помоћ на улици кажу да је правило да се неко сматра повређеним уколико му се помоћ указује дуже од пет минута. Преносе се извори из француске хитне помоћи да је, на пример, прошлог четвртка на до сада најмасовнијем окупљању у Паризу помоћ добили 41 манифестант и 11 припадника снага реда.

Горан Чворовић

Горан Чворовић

Горан Чворовић

Горан Чворовић

Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације