ВРЕМЕ РАСПАДА И АНТИСРПСКЕ КЛИМЕ: Историчарка Јелена Гускова о књизи "Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе (1985-1995)"

ЧВРСТЕ историјске нити између руског и српског народа нису покидане ни пре тридесет година у време распада СССР-а и СФРЈ када руска дипломатија, нажалост, није испунила очекивања Срба,а неће бити прекинуте ни данас, упркос притиску Запада на вашу земљу због рата у Украјини. Русија и Србија се неће потпуно удаљити мада је ваше руководство принуђено да балансира. Сигурна сам да ћемо заједно победити и направити нови и праведнији свет.

Фото Б. Лучић

Управо овакво светло на крају ратног геополитичког тунела види руски историчар, академик и члан Сената Републике Српске Јелена Јурјевна Гускова која је у понедељак у Матици српској у Новом Саду промовисала своју књигу "Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе (1985-1995)". Драгоцено сведочанство у Матичиној едицији заправо је збир проверених, аргументованих и непристрасних одговора на питање које су ауторки три деценије постављали многи Срби: "А, где је била Русија и њена спољна политика када смо бомбардовани и санкцијама и бомбама?"

- Да не бих одговарала сваком појединачно, одлучила сам да као историчар и сведок тих догађаја напишем књигу. Ми смо се налазили у врло тешкој ситуацији - као што се распадала Југославија, распадао се и Совјетски Савез. Проучила сам све доступне документе да бих расветлила улоге Горбачова, Јељцина и сазнала како је Андреј Козирјев водио све време антируску и антисрпску политику и зашто је уместо да штити интересе Русије, био наш министар туђе спољне политике - рекла је Гускова пред аудиторијумом Матице српске.

Ауторка је нагласила да је спољна политика Русије током последње деценије прошлог века прешла тежак пут од неактивности до покушаја дефинисања сопствених националних интереса и активног учешћа у дешавањима на Балкану. Млада руска дипломатија често је била непромишљена и није имала других жеља осим да у оквирима нове државе изгради потпуно другачије односе са земљама Запада.

Током прве године обликовања политике према Балкану, Министарство спољних послова под вођством министра Козирјева имало је само један оријентир - министрову увереност да односи Русије и Запада морају да буду савезнички.

- Козирјев је обожавао Америку. Пре доласка на Балкан увек је звао Вашингтон да пита шта да каже Београду, Сарајеву, Загребу или Љубљани, а по повратку обавезно је подносио извештај Белој кући. Његови главни промашаји су стратешке природе. Није прозрео циљеве Запада усмерене према политичком,војнотехничком и економском слабљењу Русије и Југославије, те лишавању Русије њених природних савезника и партнера с циљем да тај исти Запад оствари пресудан утицај на Балкану - објаснила је Гускова.

Књигу ове руске ауторке која годинама води Центар за проучавање балканске кризе Института за словенске студије Руске академије наука, наш академик и бивши амбасадор у Москви Славенко Терзић оценио је као "критичну, темељну, врло аргументовану, поучну и веома значајну за разумевање руско-српских односа крајем прошлог века".

- Распад СССР био је геополитичка катастрофа светских размера. Огроман вакуум који се отворио на евроазијском простору испуњен је прохтевом других великих сила, а с друге стране распад југословенске државе такође је био катастрофалан за српски народ и за цео Балкан. Запад, пре свега САД и ЕУ, непрекидно су користиле Русију да притиска Србе. У томе је трагика улоге руске дипломатије у сагледавању југословенске кризе и српског питања почетком деведесетих година - рекао је Терзић.

Бивши дипломата нагласио је да у политици никада ништа није црно-бело па је тако и Виталиј Чуркин од 1992. до 1994. године био продужена рука Козирјевљеве политике. Тек по доласку Путина на чело Русије, постао је онај Чуркин који је у Савету безбедности УН ставио вето на британску Резолуцију о Сребреници и тиме спречио неправедно жигосање српског народа као геноцидног. У знак захвалности њему су Срби подигли споменик у његовом родном Маринкину.

На низ погрешних потеза руске спољне политике у деценији која почиње 1985. а завршава се Дејтонским мировним споразумом, указао је и проф. др Урош Шуваковић наводећи да је Горбачов збуњено посматрао неуспех своје спољне политике и распад Совјетског Савеза, а његов наследник Јељцин је на месту министра дипломатије задржао Козирјева и у самосталној Русији.

- Јељцинова Русија нудила је Србима шаргарепу а препустила штап Америци. Један у низу погрешних потеза било је када је Русија међу првима признала независну Хрватску - казао је Шуваковић.

ИСКРЕНОСТ КАКВА СЕ РЕТКО СРЕЋЕ

НАГЛАСИВШИ да је књига Јелене Гускове промовисана на дан Светих Ћирила и Методија, председник Матице српске проф. др Драган Станић захвалио је Гусковој на дубокој искрености у овој књизи "јер није лако једном поносном припаднику Русије да напише тако тешке и дубоко истините и потресне реченице о својој земљи". У време Козирјева то и није била права већ издајничка земља, а таквих периода у својој историји има готово свака држава - рекао је Станић и уручио Гусковој плакету коју је Галерија Матица српске издала поводом 150 година пресељења из Пеште у Нови Сад.

Препоручујемо

Република Српска

0 1

ЈЕЛЕНА ГУСКОВА: Криза у БиХ наставак антисрпске политике, Додик је добио подршку Москве

08. 01. 2022. у 11:27

Политика

0 6

РУСКИ ЕКСПЕРТ ЗА БАЛКАН: Албанци крше сва права Срба

26. 09. 2021. у 19:14

Политика

0 12

"РАТКО МЛАДИЋ ЈЕ ХЕРОЈ СРБИЈЕ!" Жестока руска реакција - Хаг жели да баци Србе на колена и да сломи Русију!

11. 06. 2021. у 13:14

Друштво

0 2

ШТА ЈЕ БЖЕЖИНСКИ ГОВОРИО О ЈУГОСЛАВИЈИ: Предавање Милорада Вукашиновића на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада (ВИДЕО)

26. 04. 2021. у 19:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације