ЕКСКЛУЗИВАН ИНТЕРВЈУ Кристијан Слејтер за "ТВ Новости": Таленат, скандали, дрога и... звер је пуштена из кавеза

ЖИВОТНА прича Кристофера Данча, угледног младог неурохирурга из Тексаса, чији су унутрашњи демони победили у вечитој игри добра и зла, и у генију ослободили монструма, послужила је као инспирација за одлично оцењену серију "Доктор Смрт" коју од 16. јануара пратимо на каналу Фокс (понедељком у 21.00).

Фото: Фокс

Кристофер Данч данас је на одслужењу доживотне казне за свесно и намерно рањавање или убиство 38 пацијената, а његова каријера би без много сумње била прави изазов чак и за краља психолошких хорора Алфреда Хичкока. Глумац Кристијан Слејтер, уз Алека Болдвина и Џошуу Џексона само је један од холивудских великана који предводе глумачку поставу овог невероватног осмоделног трилера који је већ добио зелено светло за другу сезону.

У ексклузивном интервјуу за "ТВ новости" звезда култних филмова "Име руже", "Смртоносна привлачност", "Интервју са вампиром", "Жена"... открива нам како је изгледао лов на тексашког касапина у белом мантилу и да ли га је улога у овој серији подстакла да се запита ко су људи којима полажемо свој живот у руке на хируршком столу.

- Кристофер Данч је најбољи пример оне тезе да код сваког правила постоји изузетак. Вредност Хипократове заклетве је оним што је учинио свакако доведена под знак питања, али не бих волео да један пример послужи за генерализовање. Оно што је најважније јесте чињеница да је због овог случаја дошло до значајне реформе у америчком здравтсву. Захваљујући новцу ово племенито занимање током последњих деценија постало је својеврсан експеримент који се отргао контроли. Данч је најбољи пример тога - поручује на почетку разговора за "ТВ новости" Слејтер, који у серији тумачи Рендала Кирбија, једног од двојице хирурга који су наслутили да у Данчовом раду постоји нешто сумњиво.

За оне који нису толико упознати са ликом и делом Кристофера Данча, можете ли нам рећи нешто више о овом човеку?

- Да би гледаоци лакше разумели оно што је Данч урадио, морају пре свега схватити његов пут од професионалног фудбалера до једног од најистакнутијих америчких хирурга. Реч је о изузетно интелигентном човеку ког је кроз каријеру водила сурова амбиција. Када је постигао максимум као фудбалер, одлучио је да окрене нови лист, и да се посвети медицини. Био је један од најмлађих и најперспективнијх стажиста неурохирургије. О томе колико је био посвећен студијама говори у прилог то да је већ током стажирања имао више од стотину операција, док просечан неурохирург током каријере обави неких хиљаду. Међутим, уз препоруке најбољих ментора, Данчову биографију чинили су и скандали који су већ тада на неки начин упозоравали на оно што следи. Због тога што је у више наврата ухваћен како операције изводи под дејством кокаина и других дрога, неколико пута је био суспендован. Тада је већ имао и више од пола милиона долара дугова. У том тренутку он се сели за Далас, где захваљујући биографији куцаној на дванаест страна и многобројним докторским радовима које је објавио, без проблема добија позицију и статус једног од најпрестижнијих неурохирурга са годишњом платом од 600.000 долара. Био је то тренутак када је звер пуштена из кавеза, а Доктор Смрт ступио на сцену.

Да ли сте већ били упознати са причом о Данчу, пре него што сте прихватили улогу?

- Не. И то је најстрашније од свега. Када сам од пријатеља добио препоруку да послушам подкаст на ком је заснована серија, запитао сам се како је могуће да се о овом случају не зна толико. Немогуће је а да се не запитате да ли сте у незнању ви или неко вама близак могли да завршите на његовом столу и постанете једна од 40 особа које је намерно осакатио. Управо због тога сам и осетио да би серија била сјајан начин да о њему сазна што више људи. То ме је првенствено привукло овом пројекту. Потреба да што више људи чује ову причу. Имам осећај да су критеријуми о томе ко је способан и спреман да одлучује о људским животима током последњих година девалвирани.

Колико сте имали додира са медицином пре ове улоге? Како је изгледала ваша припрема за серију?

- Срећом, имао сам веома мало контакта са медицином у животу, што је за мене добра ствар (смех). За ову улогу то баш и није било од помоћи. Међутим, мој зет је кардиоваскуларни хирург, и он ми је много помогао у припреми за улогу, будући да је мој лик, доктор Рендал Кирби, био баш хирург из ове области. Много ми је значило то што сам као глумац могао да присуствујем операцијама и да из прве руке откријем како функционише тај свет. Најснажнији утисак на мене оставила је та самоконтрола коју хирурзи морају да имају у сваком тренутку током операције. Они су попут механичара за људско тело. Неко попут Данча никада није ни смео да приђе операционој сали. Докторска диплома и таленат не би требало да буду једина мерила нечије способности за овај посао. Лекар без душе је нешто најближе ђаволу.

Јесте ли имали прилику да лично упознате доктора Кирбија?

- Тек недавно, нажалост. Када смо почели да радимо на овој серији било је у плану да се упознамо. Требало је да ми помогне у припреми за лик, али тада је избила пандемија коронавируса и нисмо успели да се сретнемо раније. Видели смо на премијери серије у Њујорку. Оставио је снажан утисак на мене. Човек је геније. И живи херој, с обзорм на напор који је уложио да се раскринка Данч.

Шта вам је био највећи изазов код ове улоге?

- Без много сумње, управо то што ћу тумачити лик добрице. Једног позитивца. Када погледате моје раније улоге, лако ћете увидети да сам ретко био на страни добра. Углавном сам глумио неке много мрачније антијунаке. Могло се очекивати да ће ми у оваквој серији пре припасти рола Данча него Кирбија. Међутим, драго ми је што то није био случај. Ова серија учинила је да иступим из своје зоне комфора, и да се гледаоцима покажем у неком другом светлу.

Какав је осећај бити у операционој сали са Алеком Болдвином?

- То је питање које се не чује често (смех). Са Алеком сам радио и на неким другим пројектима, тако да од раније знам колики је професионалац. И осим тога, велики сам поштовалац његовог рада. Изузетно га ценим као колегу и захвалан сам на прилици да са њим делим кадар. Искрено, изненадио ме је својом непосредношћу. Веома је духовит и интелигентан, заиста је учинио да снимање неких тешких и мушних сцена прође са много ведрине и растерећујуће.

Шта је за вас најснажнији утисак ове серије?

- Могућност да су људска бића спремна да учине нешто овако другом човеку. Чини ми се да животиње, колико год њихов свет био суров и одвијао се по неким неписаним правилима, никада не би биле у стању да учине нешто овако. Људи су заборавили да поштују законе природе. Због тога се оваква зверства и догађају.

Као глумац са вишедеценијским искуством, шта је то што данас доносите својим улогама што вам је, можда, недостајало на почетку каријере? Шта је то што сте као почетник радили "погрешно"?

- Претпостављам да помаже да ствари не схватате превише озбиљно. У последње време гледам Вилијама Шатнера. Управо је напунио 90 година и једна од ствари које је говорио је: "Не брини. Ионако ништа није битно на крају". Што је мало депресивно (смех). Али, ипак сам сматрао да је то урнебесно и у томе има истине. Живот иде својим путем. Ви скачете из тока у ток. Покушавате да клизите заједно са њим што је боље могуће и покушавате да не повредите никога на путу. То је оно што покушавам да унесем у свој рад. Слушам редитеље, долазим на сет спреман колико год више могу да будем и прихватам изазов живота да идем даље.

Један сте од глумаца који су обележили последње златно доба Холивуда. У ком тренутку сте постали свесни тога да вам се догађа нешто магично?

- Било је то током осамдесетих. Тешко је описати тај осећај. Једноставно, као да вам се у истом тренутку отвара много врата. И ви можете да бирате кроз која ћете проћи, а сва воде ка успеху. "Смртоносна привлачност" је дефинитивно била та која ме је винула у звезде. Мислим да је било нешто у том филму што је било веома посебно. Сећам се када су Винону Рајдер и мене замолили да направимо презентацију филма у Линколн Центру и да обавимо разговор са медијима после пројекције. Тада сам имао само осамнаест година, и са ове дистанце чини ми се да нисам добро разумео шта се дешава. За мене је то што сам добио прилику да одржим конференцију после пројекције у Линколн Центру била велика ствар, али нисам схватао да је то тренутак у ком постајем, како сте ви рекли, холивудска звезда. Чудно је како нам понекад тако лако промакну важни животни тренуци. Када их постанемо свесни, већ буде касно да их поново проживимо на прави начин. Ипак, драго ми је што су се догодили. И веома сам срећан што филмови у којима сам глумио живе и данас. То је најбољи показатељ успеха. Слава бледи баш као и ми.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације