БИЛБАО СЕ ЗАЉУБИО У СРПСКИ ВЕЗ: Обреновчанка Ана Златковић Руиз већ седам година промовише нашу традицију на северу Шпаније

ЉУБАВ према ручном раду одувек је постојала у мојој породици и преносила се са колена на колено.

Фото Архива

Одмалена сам гледала како мама са лакоћом везе, хекла, плете и сасвим спонтано сам уз њу научила све те вештине. Посебно сам заволела српски вез, а онда сам пожелела да кроз свој рад покушам младима да приближим наше традиционлане рукотворине на модернији начин.

Овако за "Новости", уз осмех на лицу, почиње причу Обреновчанка Ана Златковић Руиз (31), која већ седам година живи у шпанском граду Билбао. Иако економиста по струци, истиче да је посао којим се сада бави настао из хобија, али и потребе да се очувају стари, скоро заборављени, српски занати. Заједно са мамом годинама уназад ствара разнолике производе који су привукли пажњу купаца широм света.

- Док сам живела у Обреновцу, мама и ја смо правиле накит украшен везом, хеклале смо играчке и огрлице, шиле гардеробу, плеле џемпере, капе, рукавице, торбе... Али, све оно што смо осмишљавале било је проткано неким детаљем из српске традиције. Управо то нас је издвајало од других - прича Ана, наглашавајући да је за неке рукотворине неопходно уложити сате и сате рада.

Објашњава да су кроз бројне сајмове и изложбе ручних радова код нас, њихови радови све више стицали популарност међу купцима, посебно младима се допао тај спој модерног и традиционалног. А као чланице Удружења "Баштина", које се бави неговањем нашег културног наслеђа, већ дуго излажу и своје радове у Београду.

- Туристи у нашој престоници се одушевљавају нашом креативношћу и оним што правимо.

Сада са сигурношћу могу да кажем да не постоји континент на којем нема нашег производа и делића српске традиције. То нам показује да, заправо, радимо праву ствар - са узбуђењем говори ова љубитељка ручног рада.

Мада се посао у Србији добро развијао и напредовао, један потез је Ани променио живот у потпуности. Разочарана што по други пут није добила визу за Америку, јер је поново желела да буде део програма "Путуј и ради", одлучила је да отпутује у Турску и као волонтер ради у интернационалној групи која је организовала еколошке семинаре. Управо на том путешествију је упознала и заљубила се у свог садашњег мужа Икера Руиза Гонзалеса, због ког се пре неколико година преселила у Шпанију и са којим сада има двогодишњег сина Вука и осмомесечну ћерку Леу.

Фото Архива

- Премда ми у почетку није тако деловало, пут у Турску је нешто најбоље што је могло да ми се деси. Када сам дошла у Билбао, наставила сам да се бавим оним што највише волим - ручним радом, а уз помоћ супруга сам почела и да излажем своје производе на продајним изложбама. Желела сам да моје радове виде и људи у Шпанији, али нисам очекивала да ћу на тим базарима постати права атракција - закључује ова уметница.

Фото Архива

И посебно наглашава да су је реакције Шпанкиња изнова и изнова изненађивале, јер су се дуго задржавале поред њеног штанда, распитујући се не само о производима и начину израде, већ и о појединостима из наше традиције. Према њеним речима, оно што им је додатно необично било јесте сазнање да у ствари све прави сама, а на први поглед су се заљубиле у минђуше и огрлице украшене српским везом.

ОСЛИКАВАЊЕ ШКОЉКИ

ОСИМ што је вешта у хеклању, везењу и плетењу, Ана поседује и дар за сликање, али у њеном случају подлога је несвакидашња.

- Често на плажама Билбаоа прикупљам шкољке које осликавам на разне начине, а потом од њих правим накит.

Такође, још једна необична подлога су тексас јакне на којима дочаравам мапе света уз разнолике натписе и поруке. Оне су за веома кратак период постале један од мојих најтраженијих производа - објашњава Ана.

Фото Архива

Анине аутентичне рукотворине прожете нашим традиционалним духом већ дуже време красе и излог једне продавнице у центру Билбаоа. Таленат младе Обреновчанке, такође, недавано су препознале и градске власти овог највећег града аутономне регије Баскије, указавши јој поверење да буде професорка шивења на курсу у њиховој организацији.

- Дивно је кад имаш прилику да радиш оно што волиш и уједно промовишеш културну баштину своје земље. Полазницама курса је веома занимљив мој стил облачења, јер врло често комбинујем комаде гардеробе који су стари по неколико деценија, чак их је и моја бака носила, са модерним одевним предметима. Деси се да проведемо и по пола сата потанко причајући о сваком детаљу на мени који одражава нашу традицију, пре него што кренем да их учим техникама шивења - каже Ана Златковић Руиз.

Фото Архива

Не скривајући одушевљење чињеницом да су Шпанкиње веома заинтересоване за старе српске занате, нада се да ће ускоро уследити и курсеви хеклања, везења и плетења кроз које ће наставити да промовише наше културно наслеђе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације