ЛИСТЕ ЧЕКАЊА НА ИНТЕРВЕНЦИЈЕ СВОДИМО НА МИНИМУМ: Начелник ВМА о раду еминентне здравствене установе

ЗАХВАЉУЈУЋИ хуманом гесту и сагласности породице донора у Војномедицинској академији недавно је, после дужег времена, успешно урађена кадаверична трансплантација јетре.

Министарство Одбране

У разговору за „Политику” пуковник професор др Мирослав Вукосављевић, начелник Војномедицинске академије, каже да је ова трансплантација велика ствар након паузе због пандемије ковида 19 у нашој земљи, али да врхунска хирургија није новост за ВМА.

-Овогодишња трансплантација јетре је и резултат успешне сарадње цивилног и војног здравства и посебна потврда да српска медицина иде раме уз раме са свим европским и светским метрополама, као и да наши грађани увек могу да рачунају на најсавременији приступ лечењу различитих обољења, ургентних стања…, нагласио је др Вукосављевић.

*Шта можете да урадите да се повећа број трансплантација органа у ВМА?

Како би хирургија и даље остала бренд ВМА, а то је апсолутан императив у даљем раду, покренули смо процедуру и реформисали Центар за трансплантацију органа, ћелија и ткива ВМА, а ради лакше координације свих чланова тимова за трансплантацију почев од утврђивања мождане смрти, па до свих осталих бројних преоперативних и постоперативних корака. Кроз рад нашег центра унапређујемо програм донирања органа у нашој земљи, настављамо сарадњу са трансплантационим центрима у Србији (Клинички центар Србије, Војводине, ВМА…), а у интересу свих грађана који чекају на пресађивање органа, ћелија и ткива, а којима је трансплантација једини лек. Трансплантације бубрега радимо од 1996. (урадили смо досад 492), трансплантирали смо 39 јетри од 2005. године, а прошле године обележили смо и 50 година од прве трансплантације матичних ћелија у ВМА (до сада смо урадили око 1.600 свих облика трансплантације матичних ћелија хематопоезе). Прва трансплантација рожњаче је урађена 1971. године. Очна банка ВМА је отворена 2018. године, прва и једина у земљи, са свим дозволама за рад и по европским и светским стандардима. До сада су укупно урађене 202 трансплантације рожњаче од почетка рада. Само током прошле године у ВМА смо урадили девет сродних трансплантација бубрега, као и још једну са колегама у Клиничком центру Србије. Продужетак живота трансплантацијом како је називају – апсолутним врхом медицине, годинама је такорећи рутинска ствар за ВМА.

Министарство Одбране

*Због чега су пресађивања органа замрла у нашој земљи?

У највећој мери због пандемије вируса корона. Нерадо је се сећамо, али такође нерадо признајемо, да је овај вирус сада наша нова реалност. Научили смо да живимо са њим, успешно пребродили тешке године и сада свима нама у здравству предстоји рад у тој новој нормалности. Трансплантација захтева озбиљне предуслове, основне – у виду искуства, мултидисциплинарности у раду и неопходне медицинске опреме, али и друге комплексне чиниоце. Најједноставније речено, пацијенти којима је урађена трансплантација су под највећим ризиком од вирусних инфекција и за њихов успешан опоравак потребни су посебни стерилни услови, почев од припреме за операцију па до постоперативног опоравка, а то је вишедневни процес. Још један од предуслова је и разумевање грађана да је мождана смрт неповратно стање, а трансплантација органа, ћелија и ткива последње решење за наставак живота великом броју људи. Пристанак на донирање органа у тренутку када се породица опрашта од најмилијих симболизује заиста најхуманији чин и потребно је да о томе разговарамо на свим нивоима грађанске свести, да апелујемо на друштвену солидарност, али и да обезбедимо апсолутно разумевање процеса трансплантације и транспарентност рада у сваком тренутку.

*ВМА ће 2. марта обележити годишњицу постојања. Које нове интервенције планирате да уведете у рад?

Сумирање резултата пред рођендан ВМА увек је изједначено са прављењем планова за будућност. Претходна година за ВМА означила је повратак сјаја образовне позорнице ВМА, едукације и преноса знања на међународном нивоу, али и увођења модерних процедура на корист свих пацијената. У ВМА је одржано и неколико међународних скупова који су нам доказали да не заостајемо за светом када је савремена медицина у питању већ напротив да нове методе уводимо истовремено са колегама из Европе. Наставићемо у истом духу и у наредном периоду. На пример, минимално инвазивна хирургија је будућност која захтева савремену опрему и континуирано унапређење вештина, а корист је немерљива – смањење трошкова и могућих компликација, краће болничко лечење комотније за пацијенте… Показали смо да умемо и резултати из прошле године говоре у прилог томе да увођење савремених процедура остаје стандард у ВМА, (урологија, неурохирургија, торакална хирургија, офталмологија, трансплантација…). Пуштамо нову ангио-салу у рад, затим апарат зрачење крвних продуката, који до сада нисмо имали, а неопходан нам је за трансплантацију матичних ћелија хематопоезе. Тиме заокружујемо целину процеса трансплантације ћелија и независност ВМА од било кога за тај процес. Очна банка ВМА поред припреме и чувања очних ткива, беоњаче и рожњаче ће у сарадњи са одговарајућим цивилним установама радити и на чувању амнионске мембране која је неопходна за извођење многих хируршких интервенција у очној хирургији.

*Због чега је значајно отварање нове ангио-сале?

Ангио-сала основни је начин дијагностике кардиоваскуларних обољења од којих болује велики део наше популације и самим тим велики део пацијената који долази у ВМА припада овој групи. Савремени начин лечења укључује пре свега рану дијагностику проблема са срцем и крвним судовима, а рад још једне, нове, најсавременије ангио-сале омогућиће нашим интервентним кардиолозима још већу ефикасност и лечење већег броја пацијената. Ово је посебно значајно за „нашу среду” и дежурни дан ВМА када ургентне случајеве поред саобраћајног трауматизма у највећој мери чине грађани са неким од кардиоваскуларних проблема. Хитна стања, генерално гледано, не могу да чекају и од пресудне је важности правовремено поступање, а уочавање коронарних болести на време веома често једини начин спречавања смртног исхода. Само у току последње две пандемијске године у наше две ангио-сале урађено је 4.167 процедура (стентова, балон дилатација, коронарографијe…).

*Колико сте нековид пацијената збринули у пандемији короне?

Пандемијске године 2020. и 2021. за ВМА биле су у сваком смислу изазовне. Требало је кадар разместити по свим пунктовима на којима је, како сам већ говорио „куцало срце ВМА”, а у исто време у згради на Бањичком вису збрињавати све нековид пацијенте. Успешно смо се прилагодили потребама грађана онако како и доликује војном здравству и како ће увек и бити. Просечно је на болничком лечењу било око 20.000 грађана годишње и урађено је око 15.000 оперативних процедура. Треба напоменути да су углавном у питању биле хитне операције, а у нешто мањем броју заступљена елективна хирургија. На све то смо имали и просечно 60.000 специјалистичких прегледа током године. У исто време у Привременој ковид болници Карабурма лечено је око 4.700 ковид пацијената. Тек 2022. донела нам је олакшање у извесном смислу и могућност да се интензивно посвећујемо пацијентима чије је здравствено стање дозвољавало да „сачека” интервенцију.

*За које процедуре су се због пандемије ковида 19 у ВМА створиле листе чекања и како планирате да их сведете на разумну меру?

Листе чекања у ВМА нису ништа веће него у цивилним установама. Међутим, осигураници Фонда за СОВО којима предстоје интервенције које су, да тако кажем, најтраженије, за разлику од цивилних осигураника услугу не могу да добију нигде другде осим код нас. Приоритет су нам као и до сада војни осигураници и у ВМА већ дуже време радимо на томе да листе чекања сведемо на минимум. Ортопедија даје свој максималан допринос у складу са могућностима, док на очној клиници листа чекања за војне осигуранике не постоји, већ само листа заказаних пацијената.

Постоји и даље посебно интересовање грађана за неке од интернистичких прегледа, баш код специјалиста ВМА, као што су, на пример, ендокринологија, кардиологија, гастроентерологија, али приоритет морају да буду и јесу војни осигураници. Такође, радимо интензивно на стварању свих законских и осталих услова за повратак допунског рада ван радног времена у ВМА, што би значајно помогло свим пацијентима цивилним осигураницима, да дођу до „њиховог” изабраног лекара специјалисте, професора…

*Докле се стигло са плановима за реконструкцију ВМА која треба да се уради захваљујући сарадњи са Немачком банком за развој?

План реконструкције зграде ВМА иде по плану, изабран је главни консултант и испред Владе Републике Србије за спровођење овог за нас веома важног пројекта одређено је Министарство рударства и енергетике у сарадњи са Министарством одбране и ВМА. Ми се надамо скором почетку радова.

„МАГНЕТ” ЗА НАЈБОЉЕ КАДРОВЕ

*Хоће ли ускоро доћи до новог круга запошљавања здравствених радника?

По кадровском плану попуне у 2023. години планиран је пријем нових лица свих структура, а пре свега медицинског кадра (лекара, медицинских техничара…). Очекујемо да се то реализује у наредних неколико месеци.

Такође, реализован је пријем готових лекара специјалиста изузетно дефицитарних у протеклом периоду, као што су ортопеди, кардиохирурзи, анестезиолози, офталмолози… Са посебним задовољством истичем чињеницу да се наши бивши студенти – кадети нашег Медицинског факултета ВМА примају на специјализације, а неки од њих и као свршени специјалисти у клинике и институте Војномедицинске академије. Једном речју, ВМА је и даље „магнет” за најбоље кадрове.

СМЕРНИЦЕ ЗА РАД

*У цивилним здравственим установама лекари ће добијати плату на основу норми које остваре. Планира ли се сличан систем бодовања за остваривање зараде у ВМА?

У складу са свим мерама Министарства здравља и нашег ресорног министарства одбране, као и надлежне Управе за војно здравство, а у складу са свим нашим специфичностима, ВМА ће по ступању на снагу Правилника о нормативима Министарства здравља донети одговарајуће смернице и за наш рад.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ОВДЕ СЕ ХРАБРОСТ И ЗНАЊЕ ПОКАЗУЈУ НА ДЕЛУ: Министар Вучевић позвао младе да се пријаве на конкурс за пријем у војне школе (ВИДЕО)

19. 02. 2023. у 18:30

Друштво

1 3

ОТВОРЕНИ КОНКУРСИ ЗА ПРИЈЕМ У СПЕЦИЈАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ: Ево ко и како може да се пријави

15. 02. 2023. у 10:36

Друштво

1 4

ПОГЛЕДАЈТЕ – ЕЛИТНА 63. ПАДОБРАНСКА БРИГАДА НА ОБУЦИ: Први скокови најмлађих падобранаца Војске Србије (ФОТО)

13. 02. 2023. у 17:45

Друштво

1 10

ПОГЛЕДАЈТЕ - ЛЕТЕЋИ ТЕНКОВИ НА НЕБУ ШУМАДИЈЕ: У току реализација летачке обуке РВ на хеликоптерима Ми-35 и "гама"

02. 02. 2023. у 19:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације