ИЗБЕГАО СМРТ У ЛОГОРУ, БОРИО СЕ ЗА ТУЂЕ ЖИВОТЕ: Један од најпознатијих адвоката у СФРЈ Филота Фила бранио је 53 осуђених на најтежу казну

ФИЛОТА Фила (1914-1983), један од најпознатијих адвоката у бившој Југославији, на сопственој кожи осетио је дах смрти, у концентрационом логору Маутхаузен, у који је, као партизан, пребачен 1943. из Бањичког логора, у Београду.

Фото Приватна архива

Касније је причао да се на Светог Николу нашао у реду за гасну комору. Невероватним сплетом околности машина смрти покварила се непосредно пре но што ће доћи на ред.

Уз опаску да му је "срећан дан", један немачки официр га је узео да му изгланца чизме.

Филота је тако добро обавио посао да је официр у чизмама могао да се огледа. То му је спасло живот. Официр га је задржао као вештог радника. Ослобођење је дочекао са 40 килограма и туберкулозом, али је преживео!

Касније, до краја живота, иако Цинцар, славио је Светог Николу као кућну славу. И бранио је на смрт осуђене.

- Гледао сам смрти у очи и на Бањици и у Маутхаузену, гледао сам људе кад су их одводили на стратишта, познавао сам многе осуђене на смрт јер сам, као бранилац, свакодневно контактирао са њима, и знам како се нељудски осећа човек осуђен да више не живи - написао је Филота Фила у предговору своје књиге "Бранио сам на смрт осуђене", коју је недавно реиздала "Вукотић медија".

КАКО наводи, бранио је у 53 случаја у којима је изречена смртна казна, од којих је 12 извршено. Ипак, за најспектакуларније у каријери сматрао је суђење Шефки Хоџић, коју је заступао са сином Томом Филом и сестрићем Ђорђем Белом. Процес Шефки из Јусића, у Босни, од октобра 1969. до пролећа 1972. пратио је цео свет.

Све је почело када је неко 1969. убио 25-годишњу Алију Хасановић, у деветом месецу трудноће. Испаљена су јој три метка из пиштоља у леђа и из ње извађено живо дете и однето!

УСПОМЕНЕ Тома и Ата Фила, Филотини родитељи, Фото Приватна архива

Пет дана је истрага тапкала у месту, када су се сетили да прегледају све жене у околини које су се породиле. Међу њима се нашла и Шефка, чије је дете умрло дан после порођаја.

Опирала се прегледу знајући да ће се открити да није била трудна. Неколико месеци обмањивала је село пошто ни после девет година брака није родила бебу. Дете извађено из Алијине утробе умрло је у њеној кући.

Са Шефком је ухапшен и њен зет Авдија Хоџић. На првом саслушању, Шефка је као убицу означила наводног љубавника Раму Хасановића, а касније Авдију. Из дана у дан мењала је исказе. Истрага је ипак била свесна да овакав злочин није могла да почини сама, неписмена сељанка, јер је вађење живог детета представљало хируршки захват.

У шареним шалварама, Шефка је била лепа и витка. Димије и опанке убрзо је заменила ципелама и хаљином, скратили су јој косу.

Осуђена је 25. маја 1970. на смрт стрељањем. Претрес по жалби доспео је пред веће Врховног суда БиХ, али је смртна казна потврђена. Преостао је још само Врховни суд Југославије. Управо је он донео Шефки спас - предмет је враћен на поновно одлучивање.

Нова пресуда је изречена 10. септембра 1971. Поново је оглашена кривом и осуђена на смрт, али јој је казна претворена у 20 година строгог затвора. Случај убиства из Јусића никада није расветљен.

БРАНИО је Филота у Београду, 1968. године, и пензионисаног капетана милиције Милорада Голубовића, који је убио, у по бела насред улице у центру главног града, знатно млађу Миросанду Сатарић, касирку у самопослузи, удату мајку малолетне ћерке, која није хтела да му буде љубавница, и то док је она за руку држала своју шестогодишњу девојчицу.

УЗОР Филота и Тома Фила у шетњи Калемегданом, пролеће 1949., Фото Приватна архива

Судском већу предочио је Голубовићеву тужну истину: он је као професионални извршилац учествовао у обављању неколико стотина смртних казни, што је довело до трајне трауме.

- Убио је хладнокрвно и као са неким правом, а на суђењу се није кајао, ни покушавао да објасни свој поступак. Чак је сматрао да је његово право да убије жену која га је одбила као мужјака, иако је према њој испољавао само нагонску жељу, а не и љубав и поштовање - писао је Филота.

Јавност је била огорчена када је Голубовић спасао главу, јер му је смртна казна одмах замењена за двадесет година строгог затвора. Фила је до краја веровао да је суд поступио правилно, јер је Голубовић заправо оптужио све који су се залагали за убијање преступника.

КАКО је Филота сам говорио, највеће интересовање у његовој књизи изазвало је суђење Томи Стојановском, који је, 10. фебруара 1966, у кругу пиваре у Скопљу, убио два човека, а двојицу ранио. На све стране говорило се о "хладнокрвном, свирепом убици", па је одбрана, с обзиром на линч-атмосферу, имала мале шансе да му извуче живу главу.

Стојановски је био висококвалификовани електричар. Као члан Савеза комуниста дошао је у сукоб са руководећом гарнитуром пиваре, повезаном родбинским и кумовским везама. Чим се супротставио, доспео је на црну листу. Убрзо је избачен са посла и из Савеза комуниста.

Поднео је тужбу редовном суду, који ће га после прве смртне казне вратити на посао.

Тог 10. фебруара, увређен добацивањем, убио је инжењера и техничара, са којима је вршио примопредају алата, па је одатле пожурио у дирекцију где је ранио директора и секретара. Стојановски је Филоти говорио: "Јесам поступио као најгори убица, али нико неће да саслуша зашто! Нико неће да чује каква сам понижења и увреде трпео. Не жалим што ћу бити стрељан, али не бих могао да преживим ако се не чује истина како се поступало са једним радником!"

ПОРОДИЧНО Тома са Филотом и мајком Ели на матури

Фото Приватна архива

ОСУЂЕН је на смрт, а Филотина жалба Врховном суду Македоније, на 46 куцаних страница, одбијена је. Ипак, Врховни суд Југославије усвојио је жалбу, захтевајући ново суђење.

Друго веће Окружног суда у Скопљу донело је истоветну пресуду као пре, Врховни суд Македоније поново је одбио жалбе, али је Врховни суд Југославије преиначио смртну у казну од 20 година.

Кад је устао против смртне казне, како је испричао Тома фила, његовог оца су хтели да ухапсе.

КО ЈЕ УБИО ДЕЧАКА ВИТОМИРА

ДВАДЕСЕТ петог августа 1959. у Лисовићу, крај Барајева, Милорад Ристовић пронашао је деветогодишњег дечака Витомира Минића прекланог у кукурузу. За убиство је оптужен Урош Михајловић, са којим је отац дечака Синиша био у свађи. Урош је три месеца негирао злочин, да би на крају признао. Осуђен је на 15 година затвора.

Филота је уложио жалбу Врховном суду, доказујући низ нелогичности у Урошевом признању, које су указивале да је изнуђено. Првостепена пресуда је укинута, а на новом суђењу Филота је поставио питање могуће кривице дечаковог оца, који је сумњао да Витомир није његово дете, већ плод везе Уроша и његове жене Олге. После четири и по године у затвору, Урош је ослобођен, а за убиство нико није одговарао. На крају је Синиша 1969. убио Уроша кад су се враћали са вашара. Осуђен је на три године затвора, а освета је узета као олакшавајућа околност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације