ФЕЉТОН - АТЕНТАТОР НА ПАВЕЛИЋА ПИШЕ РАДОВАНУ КАРАЏИЋУ: Два метка, према наводима полиције, нису направили излазну рупу на Павелићевом телу

ПОСЛЕ испаљених хитаца на Павелића Благоје није бацио оружје, већ га је, за сваки случај, носио са собом.

ИЗВЕШТАЈ Чланак из аргентинског листа Ла Пренса од 12. априла 1957. Фото Из књиге "Благоје Јововић, Српски херој у вучјој јазбини"

Потрчао је ка железничкој станици без заустављања, преко Авеније Переира Ираола, прешавши мрачни Трг Авијатичара да би за неколико минута стигао на станицу Ел Паломар.

Успео је да уђе у воз који је управо кренуо и тек кад се налазио у вагону, схватио је да је рањен. Једна чарапа му је била поприлично крвава, али видео је да га је метак само окрзнуо. Био је опуштенији, али је изгледао уморно и бледо. Када је стигао у Буенос Ајрес, посетио је блиског пријатеља да му исприча шта се догодило, а он је те вечери успео да му залечи рану. На Благојево запрепашћење, та вест се није појавила у сутрашњим новинама, већ тек од једанаестог. Та вест се током годишњице, десетог, крила од света. Павелић је сматрао да је то био начин да се не одаје утисак слабости на саму годишњицу. Свештеник Поповић се врло обрадовао када је видео велику вест, а када је чуо целу причу свог пријатеља Благоја, био је још срећнији.

Што се тиче полиције 3. Округа Сан Мартина, Касерос, њу је о догађају обавестила 47. станица главног града. Када је новинар упитао службеника полицијске испоставе Касерос да ли су узели изјаву од Павелића, овај је одговорио да нису могли то да ураде, јер је Павелић остао у сиријско-либанској болници, у главном граду, а да је следећег дана, наводно, 11. увече пребачен својој кући у Вртни град Ломас дел Паломар, и да се налазио у врло деликатном стању, због чега нису хтели да га узнемиравају. Необично је да за два-три дана полиција Касероса није узела Павелићеву изјаву, јер, ако је већ отпуштен кући, значи да се, наводно, опорављао. Пре свега, невероватно је да је старији човек, са два метка у свом телу, тако брзо отпуштен. Павелић је морао што пре да бежи, јер је знао своју судбину ако би одуговлачио. С друге стране, јасно је да су атентат током једног дана крили од штампе, пошто Павелић није могао да проведе мање од двадесет четири сата у болници, у тако деликатном стању са тешким дијабетесом. Када је болници пријављен пријем рањеника у пуцњави, није било могуће наставити скривање. Када је доспела у штампу, вест је експлодирала широм света. Благоје је постигао свој циљ. Сада више нико није могао порећи где се налазила вучја јазбина. Све је коначно изашло на видело.

ПОЛИЦИЈА је направила кроки особе која је пуцала у Павелића, али он сам није одавао много о нападачу јер је, како је сам навео, било веома мрачно, а изненађен је с леђа, тако да није могао да му види лице, које му је великим делом било прекривено шеширом.

ИЗВЕШТАЈ Чланак из аргентинског листа Ла Пренса од 12. априла 1957. Фото Из књиге "Благоје Јововић, Српски херој у вучјој јазбини"

Истина, тај цртеж није био нимало налик Благоју. Меци калибра 32, према наводима полиције, нису направили излазну рупу на Павелићевом телу.

Усташка влада у емиграцији је 10. априла 1957. обележила 16. годишњицу стварања НДХ.

Међутим, атентат је променио све планиране свечаности намењене Поглавнику, који је у Буенос Ајресу организовао велико славље. Судбина је хтела да он не буде присутан. Савез хрватских заједница у Републици Аргентини организовао је свечаност која је одржана у недељу, 14. априла, прво мисом у цркви Наша Госпа од Милости, уз хор „Јадран“ у 8 сати.

У 9:30 часова одржан је уметнички програм у Gran Cine Florida, у улици Флорида 271, у главном граду.Те недеље многе хрватске заједнице и удружења из разних делова земље окупиле су се како би изразилe подршку рањеном Павелићу који се опорављао. Хрватска удружења била су „Хрватски домобран“, „Хрватски културни клуб“, „Хрватска католичка заједница“, „Хрватска омладина“, „Хрватски дом“, Хрватске новине и Хрватски збор „Јадран“. На скупу су говорили Вјекослав Вранчић, потпредседник Хрватског дома, Иван Асанчаић, председник Савеза хрватских удружења, Бедрос Акопјан, за јерменску заједницу и Хуан Немечек, за бивше мађарске борце.

НEОПХОНО је истаћи проналазак једне ствари коју сам дуго имала код себе, писмо од 11. јануара 1999. године, које је Благоје написао у данима боравка у Косићу, у свом родном месту у Црној Гори, које сам међу многим папирима и документима недавно открила. То писмо је упућено бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу. Веома важан податак који сам пронашла у овом писму било је признање које је Благоје упутио Радовану – писмо за које не знам да ли је Радован успео да прочита, а које открива прави датум атентата на Анту Павелића, што оповргава друге податке на које сам наилазила док сам читала разну документацију, као што су биле новине из 1957. из Аргентине и осталих крајева света, који су атентат бележили на дан 10. април, или и писма која су усташе упутиле председнику Арамбуруу 1957. године, такође указујући на то да се атентат догодио 10. априла. Међутим, то је била погрешна реконструкција историјских чињеница. Све ове информације код мене су изазвале недоумице, пошто је Благоје у својој причи као дан атентата означио 9. април, толико пута сам се питала да ли можда грешим. Проналажење овог писма ослободило ме је сваке сумње и забуне.

У том писму, Благоје говори:

„Поштовани Господине Предсједниче, поштовани Брате Радоване
Пише Вам човјек који је нечим доказао да је живио. Направио или извршио историјски акт, тј. испалио два метка 9. априла 1957. године у Аргентини на највећег српског непријатеља и крволока Анту Павелића, који је од тих рана преминуо.

Поштовани господине предсједниче прве крштене српске државе Републике Српске, драги брате Радоване, Ви сте понос и дика сваког честитога Србина. Ви осветисте све невине српске жртве које падоше на српским просторима Републике Српске, Републике Српске Крајине, као и дуж БиХ и Хрватске од српских зликоваца.

Ви се брате Радоване часно борите за Крст Часни и Слободу Златну. Ви уђосте у ред српских великана Милоша Обилића, Цара Лазара, Бановић Страхиње, Браће Југовића, Карађорђа Петровића, Драже Михајловића, Стева Јововића, Николе Калабића, Баја Станишића, Павла Ђуришића, Ђорђа Лашића, пуковника Пилетића, Војводу Момчила Ђујића, Војводу Дангића и других српских витезова и светосавских мученика.

Поштовани господине Караџићу, желим Вам срећу и снагу да издржите све муке са којима се сусријећете, мада је то тешко, а понекад и неиздрживо.

Дани среће и задовољства брзо и са заборавом пролазе, али дани муке и патњи којима сте Ви свакодневно изложени и ваша породица, дуги су када су мученички и горки, али ја желим да издржите, јер једна шпанска пословица каже „Бог стеже али не замиче“.

Брате Радоване, желио сам да Вам приђем што ближе и да Вас замолим да се спустите неколико степеница ниже и мени дозволите да се ја попнем неколико степеница више па да Вам пружим руку и да Вас загрлим и будем са Вама неколико тренутака и тако будемо загрљени и стегнемо топло и братски наше српске јуначке деснице и пољубимо се у бијела лица.

Стегнимо брате Радоване, наша срца, надахнимо се надом у Господа Бога и вјерујмо чврсто да ће наша праведна ствар побиједити.

На крају примите срдачни и братски поздрав од брата у вјери Благоја Јововића из далеке Аргентине који је дошао у отаџбину након 56 година и желио да Вас на тренутак види, али како рекоше наши заједнички пријатељи то је за сад немогуће и ја то поштујем.

Срдачно Ваш Благоје Јововић
11-01-1999. Косић, крај Даниловграда. Српска Црна Гора.“

ПРИПРЕМЕ ЗА БЕКСТВО

УПРКОС свом здравственом стању, Павелић се склонио у свој дом и припремао за неминовни бег. Надлежни полиције Касероса интервенисали су, како су навели, у циљу хапшења починилаца, али су имали врло мало података и Павелића је више бринуло бекство него проналазак одговорних лица. Време му није ишло наруку. Усред тог хаоса, Павелић је окривио југословенско Посланство, које је наводно деловало преко неке организације. У интервјуу са новинаром његова ћерка Вишња је изјавила да Хрвати нису могли бити одговорни за атентат, јер су код њих комунистичке струје биле сведене на минимум.

 СУТРА: ЗВЕРА ЋУТАЊА О АТЕНТАТУ НА УСТАШКОГ ПОГЛАВНИКА 

Препоручујемо

Фељтон

0 17

ФЕЉТОН - ПРИПРЕМЕ ЗА УБИСТВО НАЈВЕЋЕГ СРПСКОГ ЗЛОТВОРА: Одлуку да ликвидира Павелића Благоје донео искључиво из патриотских разлога

10. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ХИТЛЕР ЈЕ АРГЕНТИНУ ВРБОВАО ЈОШ ПРЕ РАТА: Склоништа ратних злочинаца избрисана са мапе, као да никада нису постојала

09. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације