"NOVOSTI" ISTRAŽUJU: Hoće li Brisel ponuditi našem regionu privilegovano partnerstvo "mali šengen"
I PORED svih obećanja i zaklinjanja u privrženost Zapadnom Balkanu, pridruživanje Srbije Evropskoj uniji do daljeg ostaje trka sa "pokretnim ciljem", a umesto ulaznice u briselsko društvo, zemlje regiona za sada bi maksimalno mogle da računaju na projekat "malog šengena".
Foto: Tanjug/ foto sta/ nebojsa tejic/ bg
Naime, sve je izvesnije da će EU, u kojoj nema konsenzusa o daljem proširenju, "širokogrudo" ponuditi udruženom regionu neku vrstu privilegovanog partnerstva, kao kompenzaciju za punopravno članstvo. Ovakva strategija odgovara i viziji francuskog predsednika Emanuela Makrona koji se zalaže za Evropu u više brzina ili više kolona.
Jer, ono o čemu se u briselskim diplomatskim krugovima često govori upola glasa, otvoreno je razotkrio predsednik Aleksandar Vučić: i ako ispunimo sve potrebne uslove, Unija nas nikada neće prihvatiti kao punu članicu!
Ministarka za EU Jadranka Joksimović kaže, za "Novosti", da je predsednik govorio o aktuelnom trenutku i jednoj fazi koja traje već neko vreme, a koja ne stavlja politiku proširenja u fokus EU, ne samo kada je u pitanju Srbija, nego svi kandidati i potencijalni kandidati:
- Strateški cilj Srbije i sve što radimo i preduzimamo na tom putu, jeste ravnopravno članstvo u EU. Srbija je postala pridružena zemlja stupanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na snagu, i mi smo u procesu pristupanja. Nova metodologija je potvrdila jasne elemente politike proširenja, i perspektive članstva za Zapadni Balkan. Te debate o tzv. krugovima Evrope i različitim kolonama, stare su koliko i sama EU i uvek su tema samopreispitivanja funkcionalnosti, posebno u kriznim vremenima kao što je pandemija.
Za nekadašnjeg diplomatu Zorana Milivojevića poruke predsednika Vučića nisu nikakvo iznenađenje:
BEZ POGLAVLjA GODINU I PO
SRBIJA godinu i po dana nije otvorila nijedno novo poglavlje, iako je za to potpuno spremna. Zasad je neizvesno i održavanje Međuvladine konferencije Srbije i EU, koja se načelno očekuje do kraja juna. Naša strana gaji nadu da - ukoliko s briselske strane bude ocene dovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, odnosno ispunjavanja prelaznih merila za poglavlja 23 i 24 u okviru Klastera 1 (Osnove) - možda možemo do kraja godine da otvorimo jedan ili dva cela klastera.
- Njegove reči su rezultat realpolitike, jer ne postoji apsolutno nijedan indikator da bi Srbija bila primljena u EU, bez obzira šta mi uradili. Cela ta politika proširenja EU ne samo da je neizvesna, nego oko nje ne postoji ni konzenzus u okviru Unije. Na primer, Francuskoj, Holandiji, Danskoj ni na kraj pameti nije prijem novih članica, za njih su opterećenje i neke koje su već u EU. Vučićeve reči su i neka vrsta poruke EU - ako hoćete da me demantujte, dajte nešto konkretno - kaže Milivojević za "Novosti".
Zato je, po njemu, i potpuno prirodno da region više ne čeka "milostinju", već da krene da se sam udružuje i sarađuje i učini ideju "malog šengena" funkcionalnom.