VULIN O OPASNOJ PRETNJI: Srbija se bori protiv najveće opasnosti na Balkanu

U intervjuu za Sputnjik Vulin govori i o najavi otvaranja hrvatske baze na Kosmetu, stanju u BiH, naoružavanju Srbije.

Na konstataciju da je na jugu Srbije u toku „rat zastavama“, pošto u Končulju malo-malo pa spuštaju srpsku, a podižu albansku zastavu, i na pitanje da li u Preševu već sebe vide kao deo „velike Albanije“, Vulin je postavio retoričko pitanje: „Što samo u Preševu?!“.

-To je zanimljivo, gde god Šiptari žive oni sebe vide kao deo Velike Albanije i to je potpuno u redu, nema ljutnje. To svi prihvataju kao normalno. Pitanje je da li ćeš da se boriš protiv toga kao Srbija ili da se praviš da to ne znaš kao Crna Gora. To je stvar taktike, ali svi podrazumevaju da je to u redu i normalno, a ako Srbi samo pomisle da bi živeli zajedno onda je to već veliki problem zbog koga treba da zaseda Savet bezbednosti.

Kako ocenjuje bezbednosnu situaciju na jugu Srbije?

Bezbednosna situacija na jugu Srbije je stabilna, ima povremenih provokacija, ali vodimo računa da sačuvamo mir i da ne damo priliku ekstremistima koji uvek traže neki svoj politički prostor tako što će izazivati probleme. Nemojte da sumnjate, zakon će se poštovati. Zakon se poštuje i kad je u pitanju bacanje zastave - za to će se odgovarati, prijave su podnete, baš kao što nismo dozvolili da se gradi mauzolej tamo nekom teroristi, što su oni smislili da izgrade bez ijedne dozvole. Dakle, ne dopuštamo da nas uvuku u spiralu nasilja ili provokaciju, a zakon ima da se poštuje.

I kad smo rekli Velika Albanija – ona je najveća opasnost za mir na Balkanu. Velika Albanija ne može da se napravi od teritorija na kojima žive samo Šiptari. Da bi bila moguća, ona mora da razbije nekoliko država.

O tome se godinama otvoreno priča, pa treba podsetiti da je Albanija potpisala zakon, memorandum sa KiM kojim se ukidaju granični prelazi, prema kome već faktički ne postoji granica sa KiM i niko u tome ne vidi neki veliki problem. Mi vidimo.

Kada pominjemo „veliku Albaniju“, neizbežna tema je i „velika Srbija“. Često ste govorili o stvaranju „srpskog sveta“, što su neke komšije shvatile kao pretnju i to su povezali sa „nikad prežaljenim planom stvaranja ‘velike Srbije’“.

Prvo, ja ne znam dokle ćemo mi da se izvinjavamo. Velika Srbija nikad nije ni postojala. Slušam neke koji kažu: ‘To je obnavljanje velike Srbije’... Kamo sreće da je bilo velike Srbije, jer da je bilo velike Srbije mi bismo znali gde živimo i šta je naše. I onda u razbijanjima Jugoslavije, dva puta, znali bi šta je naše, ne bi se ratovalo za to, nego bi se znalo da je to tamo gde žive Srbi. Dakle, Velike Srbije nikad nije bilo, pa samim tim onda ne mogu ni da je obnovim. Vrlo je zanimljivo da je ujedinjenje Nemačke sasvim uredu i da ta revizija Drugog svetskog rata nikome ne treba da predstavlja problem, da je potpuno prihvatljivo. Vrlo je zanimljivo da Šiptari mogu da sanjaju o ‘velikoj Albaniji’ i da je suštinski već prave, dok Srbi nemaju pravo čak ni da misle da je dobro da žive u jednoj državi. Zašto Srbi ne bi bili ujedinjeni? Zašto Srbi ne smeju da imaju pravo na srpski svet?

Šta zapravo predstavlja „srpski svet“?

Srpski svet znači da Srbi moraju najpre da budu jedinstven politički narod, da isto misle o najvažnijim stvarima koje su bitne za opstanak srpskog naroda, bez obzira gde živi i da znaju da im je prestonica Beograd, da delujemo kao jedna politička nacija, jer mi to jesmo.

Ujedinjenje Srba će se desiti. To je proces koji je započeo. Procesom se upravlja, ali ne može da se zaustavi. Kad su procesi istorijski oni se ne zaustavljaju. Nekad se uspore, nekad se usmeravaju, ali ne mogu da se zaustave. Prirodna potreba Srba je da žive zajedno... Kad van granica Srbije imate toliko Srba, a pri tom se graniče sa vama, logično je da i jedni i drugi žele da budu zajedno... Drugi narodi koji tako govore nemaju istoriju genocida, nemaju istoriju u kojoj su preko Drine gledali svoje sunarodnike kako ih u drugoj državi ubijaju, a oni ne mogu da im pomognu. Mi imamo iskustvo ponovljenog genocida, zato nemamo pravo da i svojoj deci ostavimo mogućnost da se to još jednom desi.

Ono što je važno za srpski svet jeste da se on mora stvoriti mirnim putem. Tako su se ujedinili Nemci; Česi i Slovaci su se razdružili, što će reći ujedinili sa svojim sunarodnicima i to ne bi bio prvi primer da se jedna nacija ujedini u miru. To je doprinos miru na Balkanu. Kad rešite srpsko nacionalno pitanje, vi ste rešili nacionalno pitanje najvećeg naroda na Balkanu, a ne uzimajući ni centimetar bilo čijeg drugog etničkog prostora. Postoji ta potreba da se kaže da je Srbija remetilački faktor i da je razbijanje Srbije doprinos mira na Balkanu, a ujedinjavanje Srba je razbijanje mira na Balkanu. Teško mi je da razumem kako... Srpski svet je u političkom smislu već nastao, mi ga živimo. Možete da ga ne priznajete, ne prihvatate, ali dugoročni mir na Balkanu će biti osiguran stvaranjem srpskog sveta. Ovo što govorim nije stav vlade, ni predsednika Vučića – mi smo saborci i dugogodišnji prijatelji, ali ne mislimo često isto. Ovo je moj stav...  

Region sa podozrenjem gleda na naše naoružavanje i modernizaciju, optužujući nas za militarizaciju, a Rusiju da naoružava Srbiju da bi parirala NATO-u na Balkanu. Kako to komentarišete?

Nisam primetio da smo dobili nuklearnu bombu, pa da pariramo NATO paktu.

Srbija je dobra samo kad je mala, razoružana, ako je ikako moguće – siromašna i naravno, vojnički poražena. Tad nije pretnja nikome i tad je veoma dobra... Srbija ima pravo da se naoruža, ima pravo da bude snažna. Na Balkanu svi želimo mir, ali niko ne može sa potpunom izvesnošću da kaže da je mir večan, zato morate da budete spremni. Srbija je vojno neutralna zemlja. Oni koji su, recimo, članice NATO pakta oni mogu da se oslone na pomoć, mogu da pozovu nekog – neko će doći. Ko će doći nama? Koga mi da pozovemo? Dakle, nije pitanje zašto se Srbija oprema i naoružava, pitanje je zašto se zemlje koje su članice NATO pakta u regionu opremaju i naoružavaju. Koga se oni plaše? Srbije?! Slobodno neka taj novac potroše na socijalnu zaštitu. Od Srbije im ne preti. Nemamo teritorijalnih pretenzija, neće biti rata. Ali, postavlja se pitanje – zašto to onda radite? Srbija ima dužnost prema svojim građanima. Istorija vam ne prašta jednu stvar – nespremnost. Istorija vam nikad ne oprosti ako niste bili spremni da odgovorite u najtežem trenutku na izazove koje istorija stavlja pred vas. Kada se Srbija pre balkanskih ratova počela naoružavati i tada su joj govorili: ‘A od koga se vi to branite?’. Da tada, 1914. godine, nismo bili spremni Srbija ne bi postojala. Naše je pravo i naša je obaveza da zaštitimo Srbiju, da budemo spremni da štitimo Srbiju i da štitimo Srbe gde god oni živeli”.

A kakva je uloga Rusije?

Rusija tu ima ulogu u smislu što nam pomaže i kroz vojno-tehnički sporazum, što je veoma značajna donacija, ali i što nam omogućava da kupimo razna sofisticirana sredstva. Naše je pravo da se, kao vojno neutralna zemlja, snabdevamo na svetskom tržištu kako hoćemo i gde hoćemo, i to svakako i radimo. Važno je da kažem da Rusija nikada nije ni vojno-tehničku pomoć, ni mogućnost kupovine njihove opreme i naoružanja uslovila bilo kakvim političkim stavom, niti je tražila od nas bilo kakav politički ustupak ili da uradimo nešto. Nikad! To je nešto što bi svi trebali da slede kada je odnos prema Srbiji u pitanju, a mi to svakako beskrajno poštujemo. Lični odnosi predsednika Vučića i predsednika Putina su doveli do toga da su naše dve zemlje u smislu saradnje na istorijskom maksimumu. Mi nikad nismo tako sarađivali, ako ne računamo 1944. godinu kada smo zajedno oslobađali Beograd. Nikada nismo bili toliko bliski i nikada nije bilo toliko iskrene i toliko plodotvorne saradnje, i nastavićemo to da radimo. Mi smo vojno neutralni, mi smo okrenuti ka svima i zaista želimo mir. Za napredak, za uspeh je potrebno bar dvoje, a za rat i sukobe samo jedan. Mi nećemo da čekamo tog jednog, mi hoćemo da budemo dovoljno jaki da niko i ne pomisli da treba napadati Srbiju. To je jedini način.

Hrvati nam kažu da će naše članstvo u EU zavisiti od njihove volje, a otvoreno pružaju i podršku tzv. kosovskoj vojsci. Najavljuju i da će otvoriti bazu na Kosmetu. Može li Srbija to da spreči i koliko je to pretnja za Srbe na KiM?

Možemo da se borimo protiv toga. Da li možemo da sprečimo? Ne možemo. Taj prostor jednostavno nije pod našom kontrolom i međunarodna zajednica je ta koja ima dužnost da poštuje Rezoluciju 1244 i da spreči bilo šta slično. Kada je hrvatski ministar izašao i rekao tako nešto verovatno je znao kakav će to nemir da izazove među Srbima. Da li će Hrvatska imati veći ili manji kontingent u okviru Kfora to je stvar Kfora. Ali, gospodin Radoman je rekao, a posle toga i predsednik Milanović, da su oni doneli odluku. Čekajte, je l vi to bilateralno nešto radite sa Kosovom? Pa niste vi došli na prostor KiM dogovarajući se sa Hašimom Tačijem i Kurtijem, nego pod Rezolucijom 1244 SB UN. Ne možete samostalno to da radite i zato je to provokacija i nešto što mi ne možemo da prihvatimo. Pitanje je šta vam treba ta baza? I što baš baza? I što baš vaša baza? Trenutno u kontingentu Hrvatske ima nekih 37 vojnika... Pa jasno je da je bila u pitanju namerna provokacija i pokušaj pokazivanja kako je prostor KiM, kako kaže gospodin Radman, nezavistan zato što je to realnost. E, pa ta rečenica ne samo što je bezobrazna, nego je i netačna. Ako ćemo tu realnost onda ćete morati malo drugačije da gledate prostor KiM i da vidite gde je, šta i kako je realno. Ne možete da dođete na prostor KiM zato što ste dogovorili sa Kurtijem, morate dogovoriti sa Savetom bezbednosti UN.

Što se tiče našeg evropskog puta, ako taj put vodi preko Hrvatske i ako moramo da ćutimo da bi lečili komplekse hrvatske politike i istorije i da tako uđemo u EU – ja mislim da ne treba da uđemo u EU. Nema potrebe da krećemo na taj put, jer osim što nikad nećemo dovoljno izlečiti hrvatske komplekse, ne znam šta ćemo dobiti i ako to uradimo.

To je sad više pitanje za Evropu – da li vam treba Srbija? Ako vam treba Srbija siguran sam da ćete vrlo lako rešiti taj problem, jer istorija nas baš ne uči nekoj velikoj Hrvatskoj samostalnosti kad podvikne Nemačka. Ako nas hoćete – recite, ako nas nećete – nemojte očekivati da se ponižavamo zbog jednog hrvatskog „da“.

Ako nije evropski put, šta je onda naša alternativa?

Politika Vlade Republike Srbije i politika koju podržava većina građana Republike Srbije jeste ulazak u EU. Ja nemam pravo da taj put menjam. Ali, govorim svoje mišljenje, ako smo vojno neutralni, možemo biti i politički neutralni, zašto moramo biti deo saveza? Pa ne bismo bili jedina zemlja na svetu koja nije deo nijednog vojnog, ni političkog saveza. Kada posmatrate način na koji treba da uđemo u EU, te stalne pomične ciljeve postavlja se pitanje - da li nas uopšte žele? Veoma često evropski zvaničnici se ljute na moje izjave, kažu da to izaziva antievropsko raspoloženje. Jako bih voleo da sam toliko uticajan kod srpskog naroda da kad ja nešto kažem to automatski promeni njihov stav, ali nažalost nije tako, već je to jednostavna istina koju Evropa vrlo lako može da promeni tako što će menjati politiku kada je Srbija u pitanju. Ali, interesantno je da se nikad ne naljute, recimo, na premijera Holandije koji izađe i kaže: „Nema proširenja EU, nema zapadnog Balkana u EU“ ili kada francuski kaže: „Nema novog proširenja dok mi ne rešimo unutrašnje probleme“. Pa čekajte – jel ne mislite da to možda izaziva negativan odnos prema EU u Srbiji... Postoji vrlo licemerna politika u kojoj je članicama EU dozvoljeno sve, a nama nije dozvoljeno čak ni da kažemo da je nešto problem.

Po novoj metodologiji ovo što vam ja sad govorim, biće čak i uvedeno u izveštaj kao negativna izjava i smetnja za otvaranje nekog poglavlja. Otkad je verbalni delikt postao smetnja?! Ali, evo vidite i to sad postoji, a ja sam mislio da je tamo demokratija bezobalna i da svako može da govori ono što misli. Ali, kao što vidite, za Srbe nije baš tako. Ne vole oni kada Srbi mnogo govore. Ja sam persona non-grata u Hrvatskoj, zabranjen mi je ulazak... Gospodin Grlić je rekao da će na teritoriji Republike Srbije napraviti bazu, a ja sam rekao da će Aleksandar Vučić odlučiti da li ja putujem ili ne putujem u Jasenovac. Meni je zabranjen ulazak u Hrvatsku pod obrazloženjem da sam time narušio njihov suverenitet, jer ja odlučujem da li ću doći, a oni nisu narušili naš suverenitet time što su rekli da će napraviti vojnu bazu na prostoru KiM. Mada, kažu da ima bolji razlog zašto sam nepoželjan - nisu se oni naljutili zato što sam ja hteo da dođem u Jasenovac, oni su ljuti zato što sam hteo da se vratim iz Jasenovca. Nisu navikli.

Imamo li mehanizme da zaštitimo naš narod, crkve i manastire na KiM budući da je čak i Stejt department morao da prizna da su naše svetinje ugrožene?

Kako da nisu ugrožene, pa još uvek neće da vrate onih srednjovekovnih 10 hektara manastira Dečani, iako je njihov tzv. Ustavni sud doneo odluku da to mora da se vrati. Zanimljivo, Zajednica srpskih opština još uvek nije formirana zato što je Ustavni sud rekao da to nije u skladu sa ustavom Kosova i to sveto pismo se poštuje i na Zapadu, i među Šiptarima. To je opravdanje. A, kad taj njihov tzv. Ustavni sud donose odluku da se vrati 10 hektara Dečanima to nije dovoljno opravdanje ni međunarodnoj zajednici, ni Šiptarima da se ta odluka poštuje. Vrlo je zanimljivo da se poštuje nešto samo kad je protiv Srba. Imamo mi faktičku mogućnost da zaštitimo naše svetinje na prostoru KiM i to baš i radimo – pregovorima, neprekidnim prisustvom u međunarodnoj zajednici....

A narod?

Štitimo mi svoj narod. Predsednik Vučić je bio veoma jasan: „Oluja se nikad više neće ponoviti ni na prostoru KiM, ni bilo gde gde žive Srbi“. Namerno neću da vam kažem celu rečenicu, zato što bi ta rečenica bila prenošena kao da sam objavio rat, a ja nikome ne objavljujem rat – naprotiv. Ja se zaista radujem i nadam miru, jer mir je jedino što će sačuvati Srbe na prostoru KiM. Predsednik Vučić je bio više nego jasan, a mi koji vodimo snage koje su u stanju da čuvaju, da brane na prostoru Republike Srbije slušamo njegovo naređenje – Oluje neće biti i nikad više neće biti martovskog pogroma.

Bosna i Hercegovina je izgleda na novoj raskrsnici – Srpska, a i Rusija traže odlazak visokog predstavnika, Dodik želi dijalog sa Federacijom a čak pominje mogućnost brze mobilizacije vojske ako zatreba. Gde Vi vidite razloge eskalacije situacije u BiH?

Jako sam zabrinut situacijom u BiH. Predsednik Putin je dobro rekao da svet liči na onaj svet pre Drugog svetskog rata. Do ratova dolazi kada se protivrečnosti toliko zaoštre, a i racionalnost postane dozvoljena u svetskoj politici. Licemerje sa kojim se vodi svetska politika je postalo opasno - vi kažete da hoćete da BiH bude funkcionalna i uspešna država.

Slažem se, to je dejtonska Bosna i ja joj želim svaku sreću. Šta će onda stranci koji vladaju umesto vas? Jel moguće da je tom nekom visokom predstavniku više stalo do građana BiH nego samim građanima BiH? A, onda kada Republika Srpska – ustavna, dejtonska kategorija BiH – kaže da ne želi više strance, vi kažete da razbija BiH. Jel hoćete funkcionalnu BiH ili nećete funkcionalnu BiH?! Dogovorite se šta hoćete. Ako hoćete da razbijate na dobrom ste putu. Ne može Bosna da bude uspešna i srećna ukoliko svi njeni delovi nisu bar približno uspešni i srećni. Ne može Republika Srpska da vam bude remetilački faktor. Jel hoćete da živite sa Srbima ili nećete da živite sa Srbima? Srbi su dobri samo kad nemaju glas, a kad imaju pravo na glas onda ne treba da govore. Srbija je jedna od zemalja garanta Dejtonskog sporazuma i kao takvi apsolutno odbijamo svaku mogućnost promene Dejtonskog sporazuma. Ako se dogovore tri konstitutivna naroda i dva entiteta prihvatamo svaki dogovor, ali nikako nametanje i nešto što dolazi sa strane. Veliko je pitanje gde visoki predstavnik gradi svoj autoritet ako ga skoro polovina BiH apsolutno ne prihvata. To je dosta teško objasniti.

(Sputnjik)