NE MOŽEMO NA ODMOR DOK NE BUDE DIJALOGA: Posle sastanka Saveta EU najavljeno da će Beograd i Priština obaviti razgovor pre kraja juna

To je u ponedeljak najavio šef diplomatije EU Đozep Borelj, obraćajući se posle sastanka Saveta EU i debate o Zapadnom Balkanu. On je najavio da će sledeće nedelje organizovati tradicionalnu večeru za lidere Zapadnog Balkana u Briselu, na kojem će se razmotriti cela politička situacija.

On je tokom debate o Zapadnom Balkanu pozvao ministre zemalja članica Unije da predstave konkretne predloge za jačanja EU angažmana u regionu:

- Nećemo čekati još dve godine niti dva meseca, pre nego što stavimo Zapadni Balkan ponovo na EU agendu. Taj region je od ključne geostrateške uloge za EU. Naša posvećenost Zapadnom Balkanu mora da bude vidljiva i to se ne sme dovoditi u pitanje.

Šefovi diplomatija EU sastali su se na inicijativu devet zemalja članica koje su zahtevale da se regionu posveti veća pažnja u procesu integracija, između ostalog i zato da druge sile ne bi imale veći uticaj. Pred njima se našao non-pejper, odnosno nezvanični radni dokument, čiji je autor Borelj, a u kojem se navodi da ni Beograd ni Priština nemaju vremena za gubljenje.

- Imajući u vidu da obe vlade, u Srbiji i na Kosovu, sada imaju rukovodstva sa čvrstim političkim mandatima od strane svojih biračkih tela, trebalo bi da iskoriste priliku za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji - piše u dokumentu u koji su "Novosti" imale uvid.

Od Srbije se očekuje da ubrza dinamiku reformi, posebno u oblasti vladavine prava i upravljanja, kao i da konsoliduje svoju geopolitičku orijentaciju, u šta treba da se više politički investira. U Boreljevom dokumentu je ocenjeno i da je jačanje dobrosusedskih odnosa u regionu od najveće važnosti:

- Hitno su potrebni dalji i odlučni napori na pronalaženju i sprovođenju konačnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove.

Ističe se i da je potrebno ubrzati procese evropskih integracija Srbije i Crne Gore. Što se tiče usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, navodi se da su neke zemlje usaglašene sto odsto, dok druge "stagniraju između 55 i 70 odsto". Kao glavni izazov navedena je sposobnost Zapadnog Balkana da ispuni političke i ekonomske standarde i obaveze koji proističu iz članstva.

Istovremeno, ukazano je i na nezadovoljstvo građana regiona sporošću evrointegracija.

- Moramo da priznamo da, uprkos nepokolebljivoj posvećenosti evropskim integracijama, i pored dosada neviđenog nivoa finansijske i ekonomske podrške EU, uključujući i u borbi sa pandemijom, ljudi u regionu doživljavaju duboko razočaranje u procesu proširenja - istakao je evropski šef diplomatije.

Ipak, dodao je da je, i pored preovlađujuće negativne percepcije, javno mnenje širom regiona i dalje u velikoj meri naklonjeno pristupanju EU.

Konačno, navodi se, između ostalog, i namera nove američke administracije da radi na ojačanom zajedničkom delovanju EU i SAD na Zapadnom Balkanu, "uz konsolidaciju uloge NATO u regionu."

Uoči sastanka, Borelj je saopštio da retorika koja dovodi u pitanje integritet BiH mora da prestane, navodeći da je priča o secesiji, novim granicama, daljoj etničkoj podeli ili ratu, opasna i neprihvatljiva.

Govoreći o procesu proširenja EU, šef mađarske diplomatije Peter Sijarto poručio je u ponedeljak iz Brisela da je "apsolutno neprihvatljvo" to što Srbiji u poslednje dve godine nije otvoreno nijedno pristupno poglavlje u pregovorima o članstvu sa EU, kao i da zvanična Budimpešta ne misli da dijalog sa Prištinom treba da bude politički preduslov za napredak Srbije na putu ka EU:

- Ako stavite takav politički preduslov, koji ne zavisi samo od jedne strane, to može da stvori vrlo nefer situaciju.

On je naveo i da je situacija u pogledu angažamana EU u regionu "za žaljenje":

- Želimo da vidimo napredak, ali neke zemlje članice daju podršku samo na rečima, a kada dođe do dela, ona nisu tako ohrabrujuća. Nova metodologija može da ubrza pristupne procedure sa kandidatima samo ako zemlje članice ne prave političke prepreke.

SIJARTO: ISTINA O VAKCINAMA

ČINjENICA da je u Srbiji kampanja vakcinacije uspešno pokrenuta uz korišćenje "Sputnjika V" i "Sinofarma", pomogla je mađarskom narodu da shvati da su, uprkos lažnim vestima, ove vakcine bezbedne i efikasne. Dokazano je da su srpsko i mađarsko rukovodstvo bili u pravu kada smo vakcine gledali ne kao ideološko i geopolitičko pitanje, već pitanje koje spasava živote ljudi - naglasio je Sijarto.