LAŽA I PARALAŽA DRAGANA ĐILASA: Zoran Đorđević o pokušajima lidera SSP da objasni poreklo svog bogatstva

- Na jednom od medija koji finansira novcem opljačkanim od građana Srbije, političar u pokušaju i vlasnik više tajnih računa kojekuda po svetu, Dragan Đilas, ponovo je pokušavao da objasni ono što je teško objasniti - poreklo svog ogromnog ličnog bogatstva. Naravno, objašnjenje postoji, ali ono nije onakvo kakvo Đilas pokušava da ga predstavi - navodi Đorđević.

On se osvrnuo na to da Đilas uvek svoju priču bazira na tome da je on „genijalan, maestralan biznismen, koji je otkrio tajnu poslovnu formulu (kako se od 100% nečega računa 20%, pa na to još 20%), koja mu je omogućila da se obogati.

- To što je, kao visokopozicionirani pripadnik bivšeg režima, bogatstvo stekao u vreme vršenja vlasti, koristeći uticaj i privilegije, prelivajući novac iz budžeta, sumnjivim poslovima i poslovnim aranžmanima, u svoje džepove, po Đilasu, posledica je primene te njegove „uspešne poslovne formule“ - a ne klasične zloupotrebe vlasti i „poslovnih poduhvata“ za koje sam siguran da će nadležni državni organi ubrzo utvrditi da imaju obeležja krivičnih dela - ističe Đorđević.

On podseća da je Đilas, dok je bio na vlasti, kontrolisao i medije, koristeći ih za obračun sa političkim neistomišljenicima i kreirajući mnogobrojne izmišljene afere. Đorđević ističe da je to za Đilasa primena „uspešne poslovne formule“, a ne gušenje medijskih sloboda i objektivnog novinarstva, za koje se inače „iskreno bori“.

- Mada, uzgred budi rečeno - tog se recepta ni danas, kada za samog sebe tvrdi da je predvodnik nečega što se zove opozicija - Dragan Đilas ne odriče, jer i danas, koristeći novac opljačkan od građana Srbije, kroz medije koje finansira, on blati, vređa, preti i pokušava da zastraši sve one koji misle drugačije, one kojima je Srbija i njeni nacionalni i državni interesi na prvom mestu, pri čemu mu je najčešća meta upravo predsednik Aleksandar Vučić, ali i članovi njegove porodice - navodi Đorđević, pa dodaje:

- U svom bednom, na lažima i odsustvu stida i časti zasnovanom igrokazu, Dragan Đilas se rukovodi gebelsovskim principima propagande, uporno ponavljajući neistine i besmislice, ne želeći da prihvati činjenicu da u te njegove baljezgarije niko dobronameran i politički neostrašćen ne veruje - što se najbolje vidi i po podršci koju on, i to što je nekakva njegova „politika“ (ukoliko se politička i svaka druga jalovost i bezidejnost, osim pljačke, može uopšte nazvati političkim planom i programom) ima među građanima Srbije. Doduše, i to je nepoznanica, uzimajući u obzir da na izborima ne učestvuje „iz principa“, tako da nam ostaje samo da nagađamo da li je ta podrška uobičajenih 0,5% ili je, uz besomučnu kampanju laži i izmišljotina, „skočila“ na „veličanstvenih“ 1%. Što bi taj veliki naučnik, tajkun, ekonomista i političar u pokušaju predstavio kao nagli skok poverenja građana u njega za fascinantnih 100% pokušavajući da prevari po ko na koji put građane Srbije a valjda verujući da i oni kao i njegovi saradnici ne razumeju se u brojeve i postotke.

Đorđević kaže da je to što Đilas ne testira realnost i što ne želi da se sa njom suoči, što ne želi da vidi da građani Srbije znaju kakav je i koliki je on „genijalan biznismen“, i još „genijalniji političar“ njegov problem i da za to postoje stručna lica, koja mu mogu pružiti adekvatnu pomoć i terapiju.

- Ono što je značajnije jeste da građani Srbije ne žele više da tu njegovu „realnost“ finansiraju svojim novcem, ali takođe, i da postoje stručna lica, u nadležnim državnim ogranima, koja će onu, bivšu, Đilasovu realnost, zasnovanu na laži i paralaži, a otelotvorenu na tajnim računima, detaljno preispitati u utvrditi kakva je zaista bila. Nadam se da će tog dana i svi „objektivni, nezavisni, profesionalni i slobodni mediji u Srbiji“, finansirani novcem koji je proistekao iz primene „uspešne poslovne formule“ Dragana Đilasa, javnost u Srbiji obavestiti o ishodu tog preispitivanja i da će, bar na trenutak, promeniti svoj programski i uređivački koncept - sadržan u dve reči: Mrzim Vučića. Toliko bi bar mogli, valjda su toliko profesionalni i objektivni - zaključuje Đorđević.