PRIŠTINA I ZAGREB NA TRI NOVA FRONTA: Najavljuje se akcija protiv Beograda, kao saveznik se spominje Hrvatska

Iz zvaničnog Zagreba najpre su se čule najave da bi odatle mogla da stigne pomoć Prištini pri transformaciji kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku. Usledio je još jedan šok - da bi Hrvatska mogla da "zaštiti" i albanske ratne zločince!

Naime, ova informacija pojavila se pred put hrvatskog šefa diplomatije Gordana Grlića Radmana u Prištinu, a članica Sabora Ermina Ljekaj Prljaskaj nagovestila je mogućnost da Hrvatska ponudi garancije da Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i ostali protiv kojih se u Hagu vodi proces za ratne i zločine protiv čovečnosti puste da se brane sa slobode. Doduše, Ljekajeva se ogradila da o tome još nema zvaničnih informacija ili potvrde.

U ovoj novoj "ljubavi" koja se rađa između Prištine i Zagreba, nije isključeno ni da Hrvatska bude pokrovitelj u još jednom obrušavanju vlasti u pokrajini na Beograd. Tačnije, da u ime Prištine podnese tužbu protiv Srbije za navodni genocid na KiM. Portparolka vlade privremenih prištinskih institucija Rozafa Keljmendi izjavila je da Priština planira da pokrene ovu tužbu pred Međunarodnim sudom pravde do kraja 2022. godine.

Za mnoge je to što se zvanični Zagreb odlučio da mu Priština bude "čedo" logičan sled antisrpske politike koja se poslednjih meseci ponovo podgreva u Hrvatskoj - od pretnji da će nas blokirati na EU putu, sramotnog negiranja ustaških zločina u Jasenovcu do gotovo svakodnevnih napada na Srbe koji žive u ovoj zemlji.

Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Igor Popović poručio je da mogućnost tužbe za navodni genocid, kojom političari u Prištini ponovo prete Srbiji, postoji samo u njihovim "uzavrelim glavama" i da u pravnom smislu takva opcija ne postoji čak ni u teoriji.

Popović je ukazao da je nezabeleženo u istoriji međunarodnog prava da jedna teritorija, što Kosovo i Metohija de fakto jeste, tuži vlastitu državu, saopšteno je iz Kancelarije za KiM. On je ukazao da tzv. Kosovo, kao teritorija pod protektoratom međunarodne zajednice, po rezoluciji Saveta Bezbednosti UN 1244, nije, niti može biti subjekt međunarodnog prava i što pre Priština prihvati realnost, kako napominje, to će mogućnost za nastavak dijaloga i pronalaženje kompromisa biti izvesnija.

Bojan Milisavljević, profesor međunarodnog prava i odnosa, kaže, za "Novosti", da Priština stalno traži nove puteve u pokušaju da završi ono u čemu nikako ne uspeva, a to je da zaokruži nelegalno proglašenu državnost. Po Milisavljevićevom mišljenju je i podnošenje tužbe za genocid - nemoguć put:

- Priština bi to trebalo da izvede preko posrednika, odnosno neke druge države koja bi u njeno ime podnela tužbu. Međutim, to pravno teško može da se izvede i pretnje tužbom po meni su više pokušaji da se napravi neka politička prednost, jer malo je verovatno da bi Međunarodni sud pravde proglasio nadležnosti po ovom pitanju. Priština sada igra i na kartu zategnutih odnosa u regionu, pa nije iznenađenje kada potraži pomoć nekih zemalja koje nisu u najboljim odnosima sa Beogradom, poput Hrvatske. Podsetiću i da su Hrvatska i Srbija podnele međusobne tužbe za genocid koje je Međunarodni sud pravde odbacio.

OD ZASTAVE DO AUTOMOBILA

SABORSKA poslanica Ermina Ljekaj Prljaskaj rođena je u Prizrenu, a Pravni fakultet završila je u Rijeci. U Hrvatskom saboru predstavlja albansku, bošnjačku, crnogorsku, makedonsku i slovenačku manjinu i deo je vladajuće koalicije koju sačinjava HDZ i manjinski poslanici. Kada je pre dve godine HRT izbore na Kosovu popratio uz srpsku zastavu, Ermina Ljekaj je burno reagovala i zatražila izvinjenje, nazvavši to skandaloznim propustom. Prošle godine je državna revizija utvrdila da je novcem građana koje uplaćuju za porez popravila privatni automobil, a za to je okrivila svog računovođu za propust.