INTERVJU Dušan Bajatović: Ne čuva me Rusija, Zorana i ja smo dva sveta

Ovako Dušan Bajatović, potpredsednik SPS, odgovara na pitanje da li tajna njegovog trinaestogodišnjeg opstanka na čelu "Srbijagasa" leži u tako često ponovljenoj priči da je on - ruski čovek. O ruskim i američkim ljudima u Srbiji, svađi sa Zoranom Mihajlović, kumstvu sa Jovicom Stanišićem, hapšenju Slobodana Miloševića, razgovarali smo na njegovom živopisnom imanju u Suseku, na obali Dunava i na samom rubu opštine Beočin.

Na obodu civilizacije, daleko od infrastrukture, u sredini koja izgleda kao raj na zemlji, Bajatović je podigao svoje parče raja. Celo imanje snabdeva se strujom iz solarnih panela i vodom iz bunara, koji je zapravo malo postrojenje za proizvodnju vode. Uz vikendicu, tu su letnja kuhinja, letnja terasa i mali ribnjak bogat kapitalnim primercima šarana, tostolobika i bele ribe, pored kojeg vreme provodi veliki kavkaski ovčar Ajk. Na vrhu "Bajatovićevog brda", kako ga zovu malobrojne komšije, nalazi se radni kabinet sa fantastičnim pogledom na Dunav, u potpunosti opremljen za sastanke i prezentacije.

Na ovom imanju Bajatović gotovo svakodnevno ugošćava prijatelje, a neretko i poslovne partnere, partijske drugove i koalicione partnere. Ručak je, kaže, uvek spreman, za slučaj da neko svrati, a rekord je oboren kada su nekoliko dana zaredom, dok su trajali radovi na imanju, spremali ručak za 67 ljudi. Posebno mesto zauzima podrum, u čijem se jednom delu nalazi skladište vina, uglavnom onog koje Bajatović sa prijateljima proizvodi, a u drugom šunke i kulena, takođe iz domaće proizvodnje.

Razgovor počinjemo skandalom koji je obeležio početak mandata ove vlade - izbacivanjem Bajatovića sa sastanka koji je organizovala ministarka energetike Zorana Mihajlović. Pitamo ga, može li energetski sistem Srbije da bude stabilan, ako su dvoje ključnih ljudi u ovoj oblasti u ličnom sukobu:

- Nisam govorio o tome, jer ne želim da se to svede na personalni sukob. Ja ne znam šta je u pozadini takvog odnosa. Osnivač "Srbijagasa" je Vlada Srbije i mi Vladi polažemo račun. Nikakav problem na nivou profesionalne komunikacije sa ministarstvom ili sa Vladom nemamo. Da li se nekome sviđa Dule Bajatović ili Zorana Mihajlović, to ćemo ostaviti onim ljudima koji učestvuju u ovoj marketinškoj akciji.

* Da li ste se posle tog događaja videli ili čuli sa ministarkom?

- Ne. Posle čuvene sačekuše i izbacivanja sa sastanka, ja nisam u kontaktu sa gospođom Mihajlović, ali to nije ni nužno.

* Da li je bila gruba vaša ocena da, da se to desilo na drugom mestu, ne biste dozvolili da prođe tako lako?

- Ne, ne bih to dozvolio. Ja bih se potukao sa obezbeđenjem, ali je to nedostojno Vlade Srbije. To bi sigurno bilo tako, oni koji me poznaju znaju to. Iako je ceo događaj očigledno bio insceniran, nekad je bolje pretrpeti.

* Može li ovaj sukob da dovede do vaše smene? Da li ste sigurni u svoju poziciju?

- Ja sam državni činovnik. Vrediš onoliko koliko Vlada hoće da te podrži. Direktor sam "Srbijagasa" 13 godina. Bilo je perioda kada je to izgledalo mnogo lošije, kada smo vodili skupu socijalnu politiku. Svi se sećaju da je "Srbijagas" bio dužan 1,7 milijardi evra, a niko se ne seća da su nama stanovništvo i privreda bili dužni 2,4 milijarde evra. Od kada je to prekinuto, "Srbijagas" svake godine ima visok profit, a svi i dalje pričaju da je gubitaš.

* Da li mislite da ste meta Zorane Mihajlović, jer ona u javnosti personifikuje američku politiku u Srbiji? Možda bi ona više volela LNG sa Krka nego ruski gas...

- LNG nema i neće ga biti u naredne tri godine. Tako da Srbija ne može da se osloni na to. Ako biste tražili stvarne uzroke tog sudara, to jesu dva koncepta i to jeste stvarni razlog. I jedan i drugi koncept su legitimni. Po meni snabdevanje gasom, pre svega oslonjeno na ruske izvore, a onda da gledamo šta su diversifikacije, u narednih pet do sedam godina jedini je izbor Srbije. Ako hoćemo da imamo razvojnu komponentu, da ne budemo ucenjivani i da ne plaćamo gas više nego što treba. Amerikanci nude gas iz uljanih škriljaca ili LNG, ali te zakrčenosti okeana američkim brodovima nema. Cena nafte nije dovoljno velika. Njihovi optimisti kažu da je 85 dolara za barel nafte minimum da bi se proizvodio gas iz uljanih škriljaca. Međutim, podaci iz zapadnih izvora kažu da to mora biti od 105 do 115 dolara da bi bilo rentabilno. Ali, to bi bio kraj svetske ekonomije. To bi bila užasna ekonomska kriza, ako bi potrajalo. S druge strane, možda je nama bio simpatičniji Tramp, ali zar nije Bajden rekao da je ta industrija u Americi propala. Sad treba Bugarska, Srbija, možda i Mađarska da proćerdaju svoju ekonomsku budućnost? Treba da spalimo sve knjige na lomači, po kojima smo učili o liberalnoj ekonomiji. Kažu kupovina gasa je političko pitanje. Sutra će tako biti političko pitanje i kupovina hrane ili vode. Pošto iza toga uvek stoje neki lobiji, onda se pojavljuju i sukobi. Ja se trudim da igram za Srbiju i to uvek i radim.

* Može li EU da potkopa "Balkanski tok", kao što su to učinili sa "Južnim tokom"?

- "Balkanski tok" je u suštini završen. Srbija i Bugarska se sto odsto snabdevaju tim putem. Konkurencija iz gasovoda TAP i TANAP će biti oko milijardu kubnih metara ukupno za ceo region Zapadnog Balkana. Srbija je prošle godine imala rast potrošnje 22 odsto, pretprošle 17 odsto. Siguran sam da će rast i ove godine premašiti 20 odsto. Mi ćemo biti na preko tri milijarde kubnih metara gasa godišnje. Moguće je da ćemo 2024. stići do 3,7 milijardi.

* Ako vas čuvaju, da li je tačno da Rusi čuvaju i SPS u vladi?

- Ne mislim da je tako. SPS je prepoznat u Rusiji, ali SNS je taj koji ima direktnu saradnju sa Putinovom partijom. To ne znači da je SPS beznačajan. Vladajuća struktura generalno ima odličan tretman i odličnu saradnju sa ruskim partijama i ruskim državnim rukovodstvom.

* Postoji struja u SNS kojoj je SPS uvek na meti. Kažu da neće saradnju sa vama, neće vaše direktore?

- Moji drugovi iz SPS će uvek da kažu - mi smo mnogo dali, a malo smo dobili. A u SNS kažu - oni nisu doneli ništa, trebalo je sve da im uzmemo. Znate kako, možda SNS ima 55 odsto, a SPS će uvek imati između osam i deset odsto. Pa, ja bih radije sabirao te rezultate nego oduzimao.

* Zadovoljni ste saradnjom sa naprednjacima?

- Teško da možete da zamerite nešto spoljnoj politici koju su vodili pre svega Vučić, ali i Dačić. Vučić je pre svega radio u regionu. Vraćeno je Kosovo na sto, zaustavljena erozija Dejtonskog sporazuma. Dobro smo primljeni i kod Makrona, Merkelove, Putina, Si Đinpinga, Albanci nisu više u istoj poziciji u kojoj su bili... Imamo rast društvenog proizovoda. Počeli smo da se vadimo iz onoga što je počelo raspadom Jugoslavije, što je došlo sa bombardovanjem i onda sa 5. oktobrom i pljačkaškom privatizacijom. A za to treba vremena. Ono što takođe ne možemo da zamerimo jeste rad na povratku nacionalne svesti. A opozicija proistekla iz 5. oktobra i te nevladine organizacije treba da razmisle zašto ih građani ocenjuju tako kako ih ocenjuju. I što snažnija vlast, a to ne znači nekontrolisana, to su veće šanse da nastavimo napredak.

* Bili ste partneri sa tom petooktobarskom opozicijom. Pa, zar je sve što je tada urađeno - loše?

- Najbolje što smo uradili sa Demokratskom strankom je potpisivanje sporazuma o nacionalnom pomirenju. Srbija je bila pod prevelikim tenzijama, mnogo se pričalo o 6. oktobru, o sukobu, a više je fabrika uništeno u tom periodu nego tokom bombardovanja.

* Dačić predlaže zajedničku listu sa SNS. Plašite li se da će SPS tako izgubiti identitet i postati praktično frakcija naprednjaka?

- Oni koji su sačuvali SPS su socijalisti i oni će to ostati. Ja nikad nisam bio član SNS i nikada to neću biti. Ali ako treba da budemo na zajedničkoj listi da bi se zaštitili nacionalni interesi o kojima smo pričali, onda ćemo biti. Ako istraživanja pokažu da nema sinergije, tražićemo drugo rešenje.

* Mogu li optužbe na račun Palme i njegovih žurki, u kojima se pominju Dačić i Antić, da uzdrmaju poziciju SPS i vladajuću koaliciju?

- Vidim da je slučaj na Višem tužilaštvu i ja sam za sada sa tim zadovoljan. Bio sam više puta u Jagodini i nisam nikada video tako nešto.

* Stalna tema je vaša plata. Hajde recite kolika je, zašto je tolika i da li uspevate da je potrošite?

- Pomažem mnogima. Od FK Vojvodina, bolnica, škola, Dečjeg sela, pojedinaca... Naravno, ostane i za mene. Imam 1.400 evra u "Srbijagasu", sve ostalo su primanja iz mešovitih rusko-srpskih kompanija. Da budem iskren, ja mislim da bih mogao da isposlujem još neki evro, ali bi me onda pojeli u javnosti. Šta je suština? Ako vi to ne uzmete, to se izgubi u bilansu. A ako uzmeš, imaš to na računu, pa možeš da pomogneš drugima, a možeš da pomogneš i sebi. Ja sam gledao da pomognem i drugima. Imate mnogo siromašne dece, dobrih đaka... Prošle godine sam kupio jedan ultrazvuk, mislim da je koštao 160.000 evra, a za rendgen aparat dao sam 8,4 miliona dinara. To je oko 250.000 evra sa nekim drugim troškovima. I ako neko hoće, ja mogu da mu dam račun. Sve je plaćeno sa mog računa. Ja nisam siromašan, nisam to nikada ni bio, a nije mi žao ni da podelim. A kako trošim, možete da vidite po tome šta imam na sebi. Meni do toga nije stalo. Moj jedini fetiš je lov i imam nešto pušaka i pištolja. Deca mi nisu neskromna, moja partnerka nije neskromna.

SERIJA SMEĆE, BOLjE DA JE MILOŠEVIĆ STRADAO

* DA li ste gledali seriju o hapšenju Miloševića?

- Mislim da je ta serija tendenciozno smeće. Ja sam, kada je Milošević uhapšen, ostao poslednji u vili "Mir". Malo toga što je u seriji prikazano je tačno. Smeta mi što su svi srpski lideri na televiziji, uključujući i seriju "Kralj Aleksandar", prikazani kao moroni. I Aleksandar, i Milošević, Đinđić, Koštunica... Kao da celu srpsku elitu čine ludaci. I drugo, iz te serije je potpuno isključen politički kontekst. Porodica je prikazana kao luda, a to kakvi su bili pritisci, sa čim se suočavao Milošević, kakve su bile unutrašnje okolnosti, to ne postoji. To je serija o Miloševiću, koji je bio slab na decu, slab na ženu i kreten. Đinđić polumafijaš, Koštunica lud. Pa neće biti da je baš tako. Ja nemam nikakvu potrebu da branim ni Koštunicu, ni Đinđića, naprotiv, ali jednostavno onda nismo fer prema našoj istoriji. I smeta mi što je plaćeno državnim parama i emitovano na državnoj televiziji.

* Kakva su vaša sećanja na taj događaj?

- Moje lično mišljenje je da je bolje da je Milošević postradao, nego što smo ga izručili Haškom tribunalu. Vrlo brzo su Hrvati uklonili Tuđmana, Bošnjaci Izetbegovića. Milošević je umro u zatvoru, ali je suđenje delimično sprovedeno, najbolje bi bilo da se ništa od toga nije desilo. Nijedna zemlja ne bi isporučila svog predsednika!

PONOSAN SAM NA KUMA STANIŠIĆA

* KAKO ste doživeli nastup advokata vašeg kuma Jovice Stanišića, koji je rekao da je Stanišić radio za CIA?

- Ja sam dvadeset puta preslušao tu izjavu. Ona nije takva kakva je preneta u našim medijima. Mnogo znam o tim vremenima. Svedok sam vukovarskog ratišta, bosanskih ratišta, bio sam osam meseci posle Kumanovskog sporazuma na KiM, bio sam vrlo blizak rukovodstvu SPS. Zvanični kontakti sa nekom službom nisu nikakva špijunaža, ali očigledno je kod nekog postojala potreba da se to tako predstavi, možda baš kao pritisak pred presudu koja će se desiti. A niko ne spominje da je u to isto vreme Stanišić bio veoma blizak sa Primakovom. Da je vodio Miloševića u posetu kod Jeljcina. Pa šta je posao šefa službe bezbednosti?

* Kako vidite njegovu ulogu u svim tim dešavanjima?

- Treba da odete u Krajinu, pa da pitate ljude. Ja vidim kako Krajišnici, ljudi iz Bosne, sa KiM, gledaju u Stanišića. A gledaju ga kao boga. Jer znaju da je Srbija branila svoj narod.

* Od kada se vas dvojica poznajte?

- Kada je počeo haški proces, ja sam otišao kod Miloševića u posetu i video sam Stanišića u ćeliji. Prepoznao sam ga i ušao da ga pozdravim. Znali smo se od ranije, pozdravili smo se, izljubili kao pravi Srbi. Posle, kada sam izašao napolje, oni su hteli da me hapse jer nisam imao dozvolu da se vidim sa Stanišićem. Kada je izašao iz pritvora, počeli smo da se družimo. Tada smo svi pokušavali da mu pomognemo koliko možemo. Ne samo njemu, skupljali smo pare za odbranu Miloševića, pomagali radikalima da skupe novac za Šešelja. Neka je to sto puta međunarodni sud, ipak je pomalo i politički sud. Kasnije, Stanišić je krstio sve troje moje dece i ja sam na to ponosan.

TRI PRAVILA DOBROG VINA

- PRAVIMO oko 15.000 litara vina. Od toga 6.000 do 8.000 rajnskog rizlinga, jer naš narod najviše voli da pije špricer. Pravimo i odlično crno vino - kaberne pomešan sa merloom. Traminca proizvodimo 2.300 litara, u zavisnosti od godine. Počeli smo da pravimo i šardone. Sve se popije zato što moja vina ispunjavaju sva tri pravila dobrog srpskog vina - da je ladno, da ga ima mnogo, i da je badava.