USVOJEN PREDLOG ZA IZMENU USTAVA: Najviši pravni akt Srbije biće drugačiji, najavljene velike promene

Na taj način je i formalno počela procedura za promenu najvišeg pravnog akta u državi koji je predstavila ministarka pravde Maja Popović.

Ministarka pravde Maja Popović predstavila je danas najvažnija rešenja u amandmanima na Ustav Srbije koje je pripremilo Ministarstvo pravde, posle pribavljanja mišljenja Venecijanske komisije i koji čine sastavni deo predloga Vlade za izmenu Ustava.

Odluka je usledila nakon što je utvrđeno da je Predlog za promenu Ustava podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanoj formi i pošto su predstavnici Vlade predstavili razloge za izmenu Ustava i tekst amandamana koje je izradilo Ministarstvo prasvde, kao polaznu osnovu za izemene.

Odbor u narednom koraku Predlog za izmenu Ustava upućuje poslanicima koji treba da ga usvoje dvotrećinskom većinom, a potom treba da uslede javna slušanja javne raspave. Vrhovni kasacioni sud prema predlogu amandmana, menja naziv u nekadašnji naziv

- Vrhovni sud Srbije i predstavlja najviši sud u zemlji, koji će biti zadužen da obezbedi jednaku primenu prava svih sudova, putem sudske prakse.

Prema rečima ministarke, naziv VKS je sam po sebi kontradiktoran, jer postoje dva modela u uporednom pravu Vrgovnog suda i Kasacionog suda.

Vrhovni sud odlučuje o suštini spora i pravoznažno ga rešava i ima reformatorska ovlašćenja, dok model VKS ima samo ovlašćenja da poništi odluku i vrati je nižem sudu. Promenom naziva u Vrhovni sud Srbije jasno se ukazuje na osnvnu funkciju d asuid povodom pravnog leka i odlučuje u meritumu - sustini spora.

Ovim amandmanima predviđeno je i da se promeni način izbora i sastava Visokog saveta sudstva - ubuduće će umesto 11 članova, imati 10 članova od kojih pet bira Narodna skupština nakon sprovedenog konkursa iz reda istaknutih pravnika 2/3 svih narodnih poslanika.

Pet sudija biraju njihove kolege, sudije, navela je Popović.

Ako, međutim, skupština ne izabere svih pet članova u roku, preostale članove, kako je predviđeno, posle isteka narednih 10 dana bira, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije, Vrhovni javni tužilac Srbije i Zaštitnik građana, većinom glasova.

Amandmanima je predviđeno da se promeni sastav i način izbora Državnog veća tužilaca koji će se ubuduće zvati Visoki savet tužilaca.

Ovo telo će, prema rečima Popović, činiti 10 članova od kojih četiri zamenika javnih tužilaca koje biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni državni tužilac Srbije i ministar nadležan za pravosuđe.

Republičko javno tužilastvo, prema predlogu, menja naziv Vrhovno državno tužilaštvo Srbije, kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac Srbije. Njega na mandat od šest godina, na predlog Visokog saveta tužilaca (koji sada novi naziv Državno veće tužilaca) posle javnog konkursa, glasovima 3/5 svih narodnih poslanika, u roku od 20 dana od dana prijema predloga.

Predviđena je stalnost sudijske funkcije od izbora do penzije, čime je ukinut takozvani "probni izbor" na mandat od tri godine za sudije i zamenike tužilaca koji se prvi put biraju.

Probni mandat je, kako je podsetila, kritikovala još Venecijanska komisija nakon usvajanja Ustava kao i stučna javnost.

Sudije će i zamenika će prema predlogu amandmana, ubuduće birati Visoki savet sudstva (VS S) i Visoki savet tužilaca, umesto Narodne skupštine.

U cilju veće profesionalizacije sudija i zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na te funkcije predviđeno je da budu birani samo ako su završili Pravosudnu akademiju, koja treba da postane ustavna kategorija.

Neophodno je precizirati i odredbe Ustava o podeli vlasti i druge, navela je Popović.